Pioneer DVR-212BK, Optiarc AD-7173S, LG GSA-H30N, LiteON 20A1S

LG GSA-H30N

Klasični, paralelni ATA interfejs koji je više od jedne decenije servisirao potrebe najvećeg broja korisnika za smeštanjem podataka ostao je prisutan u novim generacijama matičnih ploča praktično iz jednog jedinog razloga – DVD rezača. Dok proizvođači hard diskova nisu mnogo oklevali sa primenom SATA interfejsa, njihove kolege iz branše optičkih memorijskih uređaja pokazale su se uzdržanijim.

Iako SATA rezači sami po sebi ne predstavljaju nikakvu novost niti bitan tehnološki napredak, doskora su bili retka pojava. Osnovni razlog za sporo usvajanje SATA standarda kod optičkih uređaja jeste to što oni u praksi ne dobijaju nikakve bitne beneficije od novog interfejsa u pogledu performansi. DVD uređaji su više nego duplo sporiji od hard diskova, ne kombinuju se u sisteme nalik RAID nizovima, a AHCI i NCQ komponente SATA kontrolera mogu im čak i zasmetati.

LiteON 20A1S

Međutim, odluka pojedinih proizvođača čipsetova (Intela, da budemo precizni) da iz svojih čipova izbaci ATA kontroler i njegova ponekad krajnje šljampava zamena kontrolerima drugih proizvođača naterala je proizvođače optičkih uređaja da učine ovaj krajnje logičan korak u razvoju svojih proizvoda. Zahvaljujući tome, stvorili su se preduslovi da stari dobri ATA konačno ode u više nego zasluženu penziju i svoje mesto ustupi interfejsu sa jednostavnijim kablovima i manjim konektorima. Ovog meseca imali smo prilike da testiramo četiri SATA DVD rezača: Pioneer DVR-212BK, OptiArc AD-7173S, LG GSA-H30N i LiteOn 20A1S.

Oznake ovih modela nagoveštavaju da se radi o već viđenim uređajima koji raspolažu SATA konektorima za napajanje i komunikaciju na mestu nekadašnjih master/slave džampera. Ova pretpostavka dodatno je potkrepljena i činjenicom da se, izuzev LiteOna, proizvođači nisu trudili da maskiraju mesto gde bi trebalo da se nalaze ATA konektori, već se na tim mestima i dalje vide oznake za te konektore, čak i rupe na štampanoj ploči za njihovo montiranje.

Optiarc AD-7173S

No, krenimo redom. Pioneerov i Optiarcov rezač su, očekivano, veoma slični. Tradicionalno, ova dva proizvođača koriste NEC-ove kontrolere, pa se u oba uređaja se nalaze čipovi oznake MC-10042. Sličnost ova dva uređaja vidi se i iz podržanih formata i medija. Jedine razlike između ova dva uređaja su: DVR-212BK ne podržava rad sa DVD-RAM medijima (ovi mediji su podržani na modelima DVR-212D), a AD-7173S podržava LabelFlash. Ostale razlike se svode na upotrebu uobičajenih algoritama i tehnika za upravljanje procesima čitanja i upisa koje smo već spominjali i koje su specifične za svakog proizvođača.

Kada je u pitanju LG-jev GSA-H30N, ni po nejasnoj LG-jevoj nomenklaturi, ali ni po specifikacijama LG-jevih rezača nismo uspeli da identifikujemo ATA pandan ovog uređaja. Međutim, čip na kojem je zasnovan jeste Panasonic MN103SC0GSA, što ga čini srodnim sa serijom H22, uprkos postojećim razlikama. Po svojim mogućnostima, GSA-H30 je najskromniji od svih. DVD±R medije reže brzinama do 16 x, a dvoslojne brzinama do 8x. Podržano je upisivanje na DVD-RAM medije brzinom do 12x.

Pioneer DVR-212BK

Među ova četiri rezača, najveći novitet je LiteOnov model 20A1S. Prošlo je dosta vremena otkako smo poslednji put testirali LiteOnove DVD rezače, ali su nam ostali u lepom sećanju. Pored velikih brzina čitanja i pisanja po medijima, ove uređaje je odlikovala velika robusnost po pitanju čitanja oštećenih medija, kao i veliki broj mogućnosti koje su nudili svojim korisnicima. Za ove rezače je uvek važilo da mogu da bekapuju i medije zaštićene najnovijim algoritmima, a zbog dobre softverske podrške u vidu programa KProbe često su se koristili kao referentni uređaji u testovima medija i rezača.

Serija kojoj pripada model 20A1S obuhvata prve rezače koji su DVD±R medije mogli da narezuju brzinom 20x. Brzine rezanja ostalih tipova medija su standardne, 8x za dvoslojne DVD±R medije, 8x odnosno 6x za „plus” i „minus” RW medije i 12x za DVD-RAM. Kao i svi LiteOnovi rezači, i ovaj model je zasnovan na MediaTekovom kontroleru. U ovom slučaju se radi o čipu oznake MT1899E.

Kao i uvek, rezače smo prvo podvrgli testovima čitanja. Kada su u pitanju ispravni mediji, maksimalne deklarisane brzine dostigli su svi rezači. Prve razlike pokazale su se pri čitanju oštećenih medija – tu se, nažalost, nijedan rezač nije pokazao odlično. Najbolje rezultate u ovom delu testa su postigli Pioneer DVR-212BK i LiteOn 20A1S, koji su pri čitanju test medija najdalje stigli. Blagu prednost u ovom segmentu je ostvario Pioneerov model zbog postizanja većih brzina pri čitanju i nešto inteligentnijeg algoritma za obaranje brzine pri čitanju oštećenih delova medija. LiteOn je u ovom pogledu malo agresivniji, češće pokušava da ostvari veću brzinu, čime samo pravi suvišnu buku pri radu. Međutim, njegov skriveni adut i dalje predstavljaju mogućnosti čitanja subchannel podataka koji su bitni za bekapovanje zaštićenih medija, kao i analiza kvaliteta medija koja je uskraćena ostalim modelima.

Kada je u pitanju rezanje medija, sva četiri modela su se pokazala prilično ujednačeno. Vreme potrebno za rezanje oko 4 GB podataka na jednoslojne diskove brzinom 16x kod svih modela se kreće oko 6 minuta. LiteOn je u načelu postizao i do 30 sekundi bolje rezultate, ali su konačnu ocenu pokvarila vremena upisivanja Lead-In i Lead-Out podataka. Slični rezultati su se pokazali i pri rezanju dvoslojnih medija, koje je kod svih modela trajalo nešto kraće od 25 minuta. Iako izuzev LG-jevog modela, svi rezači nude veće brzine za rezanje DVD±R medija, tu opciju nisu ponudili na medijima koje smo koristili za test. Što se kvaliteta narezanih diskova tiče, iako su svi diskovi bili čitljivi, primetili smo da su diskovi narezani na LG-jevom i OptiArcovom modelu pri čitanju na manje kvalitetnim uređajima pokazivali greške koje je bilo moguće ispraviti.

Konačno, za koji uređaj možemo reći da je najbolji? U ovom slučaju izbor je bio težak. LiteOn i Pioneer su se pokazali boljim od druga dva modela pošto su robusniji čitači. Prednost u ovom slučaju dajemo Liteonovom modelu 20A1S, pre svega zbog dodatnih mogućnosti koje nudi korisniku. OptiArcov AD-7173S je najsličniji Pioneerovom DVR-212BK, ali je sveukupno pokazao nešto slabije rezultate. Kao „najgori od sve dece” pokazao se LG-jev GSA-H30N.

Osnovna prednost ova četiri modela u odnosu većinu ostalih uređaja koji se mogu naći na tržištu jeste korišćenje SATA interfejsa. Međutim, iako pri testiranju ovih modela nismo naišli ni na kakve probleme sa kompatibilnošću, moramo skrenuti pažnju da prelazak na SATA optičke uređaje može izazvati pojedine probleme. Na nekim pločama će za potrebe instalacije operativnog sistema SATA kontroleri morati da budu podešeni da rade u tzv. compatibility režimu, dok će na nekim pločama biti neophodno integrisati drajvere za kontroler u instalaciju operativnog sistema, ili se potruditi da oni na drugi način budu dostupni sistemu pre početka instalacije.

Bojan ŽIVKOVIĆ