Gigabyte GA-P35-DS3P, Biostar TP35D2-A7, MSI P35 Neo2-F

Nedavni dolazak na tržište novog Intelovog high end čipseta sa oznakom X38 označava definitivni prelazak matičnih ploča baziranih na P35 čipsetu u mainstream segment, na mesto P965. P35 ima nekoliko procenata prednosti u performansama na istom radnom taktu, malo više mogućnosti i osetno bolju „overklokabilnost”. Ipak, Intel ne namerava da nudi P965 u nižem segmentu jer je čipset previše dobar za to, pa će umesto njega i 945P uvesti modele P33 i P31 primerenije „budget” segmentu. Naravno, P35 podržava i DDR3, ali zbog izuzetno visoke cene i male dostupnosti ti modeli zasad ostaju samo „za gledanje” – mi na test uzimamo isključivo modele koji koriste staru dobru DDR2 memoriju. Tako smo ovoga puta probali tri modela, po jedan Gigabyteov, Biostarov i MSI-jev.

Gigabyte GA-P35-DS3P

Prvi se na stolu našao model Gigabyte GA-P35-DS3P. Na standardno plavoj štampanoj ploči, severnjaku P35 pridružen je južnjak ICH9R, pa ova ploča ima Intelove RAID mogućnosti. Pored nove revizije čvrstih (solid) kondenzatora, uz pomoć koje će vaša ploča (barem prema tvrdnjama inženjera koji su je pravili) trajati 25 godina, tu je i dodatni Gigabyteov SATA2 čip koji pored dva dodatna sata konektora nudi i jednu UDMA133 granu. Gigabyte u svom paketu osim standardnih nudi i e-SATA komplet kablova, kao i detaljna i pregledna instalaciona uputstva na koja smo se već navikli. Raspored komponenata na ploči je solidan, tako da oko ležišta za procesor postoji dovoljno mesta za gabaritnije hladnjake, ali ćete iznova imati muke sa vađenjem memorija iz četiri memorijska podnožja ukoliko posedujete dužu grafičku kartu. Veliki pasivni hladnjak preko northbridgea nas je prijatno iznenadio posle prave najezde heatpipe rešenja koja su u pojedinim slučajevima prešla granicu racionalnog. Za korisnike sa puno dodatnih kartica naglašavamo da ova ploča ima dva PCI slota, dok je zadnji panel prilično standardan sa PS/2, USB, RJ-45,IEE1394, optičkim i RCA S/PDIF izlazima i šest stereo konektora. Treba pomenuti i činjenicu da ova matična ploča poseduje i dodatni molex konektor za napajanje pomoću kojeg se dodatnom strujom snabdeva u današnja vremena prilično opterećeni PCI-Express Graphics x16 port.

Što se BIOS-a tiče, ne razlikuje se previše u odnosu na one sa Gigabyte matičnih ploča baziranih na starijem skupu čipova P965. Stara caka sa korišćenjem kombinacije tastera ’CTRL’ i ’F1’ kojom otključavate skrivene opcije za overclock i dalje je prisutna, ali opominjemo korisnike da, ukoliko nisu stoprocentno sigurni u to što rade, ne menjaju napamet opcije, pošto neke postavke mogu dovesti i do trajnih oštećenja pojedinih komponenata. Rezultati testova bili su u liniji sa našim očekivanjima, s tim što bismo naglasili da su setovanja za memoriju nešto konzervativnija i da ova ploča, barem sa testiranom verzijom BIOS-a, nije mogla da dostigne nivo konkurencije na našem testu. Sa druge strane, postignute overclock vrednosti su sasvim zadovoljavajuće, pri čemu je zadržana apsolutna stabilnost samog sistema.

Biostar TP35D2-A7

Biostar je u poslednje vreme imao nekoliko izuzetno uspešnih modela, a testirani model TP35D2-A7 ima (bar na prvi pogled) sve osnovne predispozicije da postane jedan od njih. Moderan čipset i izuzetno pristupačna cena sigurno su veliki plusevi... ali da krenemo od početka.

I ova štampana ploča je plave boje, ali je osetno siromašnija od Gigabyteovog proizvoda. Ima manji broj SATA priključaka, primetno nekvalitetniji hladnjak na northbridge čipu i neoprostivo loše pozicioniran konektor za napajanje same ploče. Kablovi se moraju postaviti neposredno uz hladnjak, čime otežavaju protok vazduha. Naravno, ovo onemogućava i postavljanje nekih modela kvalitetnijih hladnjaka pa nam uopšte nije jasno zašto su se u Biostaru odlučili na ovakav potez. Southbridge je običan ICH9 i zato ova Biostar ploča ne podržava RAID i NCQ mogućnosti. Za UDMA133 granu zadužen je Marvellov kontroler, a interesantno je što ova ploča na sebi poseduje tastere za paljenje i reset računara, nalik skupim modelima koje smo testirali ranije. TP35D2-A7 poseduje čak tri PCI slota i po jedan PCI-Express x16, x4 i x1 slot. Na zadnjem panelu nalazi se čak šest USB konektora, ali nema S/PDIF izlaza niti Firewire izlaza koje smo videli kod konkurencije. Pored standardnih opcija, u BIOS-u smo pronašli i relativno nestandardnu mogućnost snimanja velikog broja profila, tako da na brzinu možete učitati već pripremljene različite nivoe overclocka u zavisnosti od svojih potreba. Rezultati testova nisu nas iznenadili – sem očekivano boljeg rezultata za memorijski protok u odnosu na Gigabyte GA-P35-DS3P, svi ostali rezultati bili su gotovo identični. Što se overclocka tiče, postigli smo primetno slabije rezultate i zato ovaj Biostar ostaje kao opcija samo standardnim ili manje zahtevnim korisnicima; onim naprednijim se ograničenje na oko 400 MHz FSB neće dopasti.

MSI P35 Neo2-F

P35 Neo-F je predstavnik kompanije MSI u ovom uporednom testu. Prema ceni i specifikacijama, ova matična ploča je negde između dva prethodno pomenuta modela. Standardni pasivni hladnjak pokazuje da ova ploča nije namenjena za ekstremnan overklok, ali je, za razliku od Biostarovog modela, konektor za njeno napajanje postavljen na dobro mesto. Naponska sekcija poseduje i poneki solid state kondenzator, a pomoću Marvellovog dodatnog kontrolera broj SATA konektora je povećan na pet, naravno uz obaveznu UDMA133 granu. Korišćeni southbridge čip je opet ICH9, pa ni ovoga puta ništa od RAID i NCQ opcija za rad sa diskovima. P35 Neo-F poseduje dva PCI slota, tri x1 i jedan x16 PCI-Express slot. BIOS ima sve standardne opcije, ali smo razočarani postignutim overklok rezultatima koji su nešto ispod Biostarovog modela. Sa druge strane, brzina na standardnim radnim frekvencijama u rangu je sa konkurencijom, a stabilnost ploče u svakodnevnom radu na vrhunskom je nivou. Pakovanje je prilično siromašno, nema ni limčića za dodatne USB konektore, kao ni dodatnih SATA kablova.

Što se konačne odluke o tome koji model kupiti tiče, mislimo da svaka od ovih ploča ima nešto čime se ističe. S obzirom na to da imaju isti čipset i time masu istih mogućnosti, razlike nisu prevelike, ali postoje. Gigabyte GA-P35-DS3P je najoverklokabilnija, ima najviše dodatnih portova i opreme, moderniji i brži ICH9R južni most, ali i najvišu cenu. Biostar TP35D2-A7 je osrednji overkloker izuzetno niske cene, a još jedan plus predstavljaju i tri PCI slota, dok MSI P35 Neo-F nudi solidne performanse u odnosu na Biostarov uređaj, po nešto višoj ceni, ali uz veoma siromašno pakovanje i nešto slabiji overklok. Razlike u brzinama ovih matičnih ploča praktično da nema, ali je sasvim lako suziti izbor ako unapred znate da li ćete se baviti ozbiljnijim overclockom ili tražite budžetsko rešenje. Naravno, ako se još dvoumite između P965 i P35 baziranih ploča, još jedan razlog za izbor čipseta P35 predstavlja zagarantovana kompatibilnost sa dolazećim procesorima Wolfdale i Yorkfield baziranim na 45-nanometarskoj arhitekturi Penryn koji se u prodaji očekuju krajem ove godine, kao i veće prosečne overclock vrednosti u odnosu na starije P965 modele. Ukoliko, s druge strane, spadate u korisnike sa prosečnim zahtevima, verovatno vam je najbolja opcija da sačekate čipsetove P33 i P31 koji će takođe raditi sa novim procesorima, ali će biti cenovno pristupačniji, naravno uz smanjen broj mogućnosti.

Saša UZELAC