Četiri godine posle fenomenalnog, radikalnog i nadasve besplatnog Wolfenstein: Enemy Territory, talentovani momci iz tima Splash Damage privode kraju rad na njegovom mlađem, waaaay more advanced bratu, koji će za promenu biti izdat kao klasični komercijalni naslov. Gledano sa ove vremenske distance, nekako nam se čini da je uspeh ove besplatne multiplayer modifikacije Wolfensteina, pored autora, potpuno iznenadio i ostale velike igrače na tržištu. Electronic Arts, pre svih, koristio je neke od uspešnijih fazona zarad obogaćivanja timskog gameplaya u novim Battlefield igrama, što splasherima i njihovim mentorima iz ID softa može samo da imponuje.

Enemy Territory: Quake Wars predstavlja svojevrsni uvod u dešavanja obrađena u Quakeu 2 i Quakeu 4: inicijalna invazija rase Strogg na našu planetu i formiranje odbrambenog fronta na čelu sa GDF-om (Global Defense Force) obrađeni su kao serija „lore” baziranih multiplayer okršaja. Iako će finalna verzija igre imati i singleplayer kampanju, ona neće predstavljati ništa drugo do multiplayer mape sa botovima umesto živih ljudi. Kad kažemo da mape i mečevi imaju podlogu u Quake mitologiji, pri tome podrazumevamo samo činjenicu da su GDF i Strogg timovi stavljeni u neku od „istorijskih” situacija (npr. pokušaj Strogga da uništi zarobljeni SlipGate generator i spreči GDF u „eventualnoj” invaziji Stroggosa u budućnosti). Open beta verzija koju smo imali prilike da igramo nije bila baš previše „open” (ključevi su limitirani na 60.000 kopija) i sadržala je svega tri mape (od planiranih 12), ali je količina sadržaja sasvim dovoljna za formiranje gotovo finalnog stava. Ovo će da vlada, u to nema nikakve sumnje! Konce krajnjoj verziji može (delimično) da pobrka samo Unreal Tournament 3, ali Quake Wars će svakako imati jednu vrlo bitnu prednost...

Razumnu hardversku zahtevnost. Igra je bazirana na modifikovanom endžinu Dooma 3, kome su dodate famozne MegaTexture ekstenzije, što je omogućilo prevazilaženje ograničenja endžina u smislu implementacije prostranih otvorenih celina, što čini igru predivnom i glatkom na relativno skromnom kompjuteru. Sve tri mape iz bete srazmerno su manje od onih u najnovijem Battlefieldu, ali je sama igra mnogo koherentnija: sistem timskih zadataka je gotovo istovetan onom iz Wolfenstein: ET, s bitnom razlikom što vozila imaju drastično redizajniranu ulogu. Veličina mapa podrazumeva da svaka koherentna strategija može (ali ne mora) da inkorporiše njihovo korišćenje: za razliku od Battlefielda, ovde se nećete osećati kao slepac/pešadinac na gigantskoj mapi koja favorizuje nekakav oblik ofanzivnog transporta.

Osnovne klase GDF-a i Strogga dolaze u pet klasičnih varijanti: soldier, medic, engineer, covert ops i field ops kod GDF-a imaju svoje identične parnjake na Strogg strani, uz neke sitnice koje ih delimično razlikuju. Na primer, Strogg technician (medic) pored lečenja i rezovanja može da koristi tela onesvešćenih GDF vojnika za stvaranje spawn pointa. Iako su klase gotovo identične onima iz Wolfensteina, vozila predstavljaju radikalnu novinu, a činjenica da svaka strana ima potpuno drugačije vrste istih pomaže njihovoj daljoj diversifikaciji. Obe strane imaju nekoliko „težinskih” kategorija vozila, ali je razlika u upotrebi i osećaju između, na primer, GDF tenka i Strogg mecha prilično velika (tenk je brži, ali mech zbog visine ima veće vatreno polje); osnovni laki transport, oličen u GDF bagiju i Strogg Icarusu još više se razlikuje: prvi je nenaoružan i „zakucan” za zemlju, dok Strogg varijanta predstavlja neku vrstu jet-packa koja omogućava dugačke skokove i bombardovanje sa visine. Pravilno i plansko korišćenje vozila, usklađeno sa tipom mape i vrstom cilja koji vaš tim trenutno ispunjava, ključ je uspeha.

Naravno, primarne zadatke moraćete da obavljate u pešadijskoj formi. Svaka MP mapa sadrži nekoliko taktičkih zadataka (podciljeva), čije ispunjavanje zavisi od toga da li ste u napadu ili odbrani. Na primer, mapa Valley, u kojoj GDF treba da uništi postrojenje zaposednuto od Strogga koje pijaću vodu zagađuje mutagenom, počinje od konstrukcije mosta (ili sprečavanja, ako igrate kao Strogg) preko koga GDF treba da pretera mobilni bazni transporter i osvoji sredinu mape; ukoliko uspete da „deployujete” transporter i osvojite bazu u sredini, sledeća stvar je hakovanje Strogg shield generatora i, naposletku, infiltracija u vodovodno postrojenje i postavljanje mine. Naravno, svaki pojedinačni zadatak rezervisan je za pojedinu klasu: inženjeri mogu da „grade” mostove, minning lasere i ostale uređaje koji predstavljaju misioni međaš, soldieri (agresori) mogu da postavljaju eksploziv (koji samo inženjer može da razminira); covert op može da hakuje uređaje (shield generator na mapi Valley) i da, recimo, obasja cilj za artiljerijski napad... Ispunjavanje zadataka vam donosi iskustvene poene koji vam omogućavaju različite bonuse u zavisnosti od klase: od opcije za drugo primarno oružje, do skraćivanja vremena potrebnog za neke operacije (razminiranje, konstrukcija...). Individualne statistike, koje se u beti brišu posle svake partije, u punoj verziji igre će biti perzistentne, što znači da će se timovi sa dužim stažom drastično izdvajati od onih koji su juče počeli sa igrom.

Miodrag KUZMANOVIĆ