Multiplayer beta

Jedan od mogućih završetaka Hladnog rata, nezvanično okončanog padom Berlinskog zida 1989, mogao je da bude prilično topao. Umesto iskeženog Gorbačova koji šakom i kapom rasparčava SSSR, debelog i nasmejanog Helmuta Kola koji slavi ujedinjenje Nemačke i mase koja razvaljuje zid, svet je lako mogao da doživi puč sovjetskih hardlajnera i invaziju crvenog medveda na zapadnu Evropu. Iskreno rečeno, ne znamo da li treba da žalimo ili slavimo zbog činjenice da se to nije desilo...

Massive Entertainment, genijalni švedski tim odgovoran za oba nastavka Ground Controla, u ovome vidi zgodnu podlogu za alternativnoistorijski RTS koji obrađuje i dopunjuje pomenuti scenario. Pored juriša na zapadnu Evropu, Crvena armija preduzima i invaziju na Sjedinjene Američke Države, hvatajući ujka Sema u pozi sa spuštenim pantalonama. Kroz kampanju od 15 misija vama će se staviti u zadatak da... Well, prilično je jasno šta će vam biti cilj. Open beta verzija igre koja je ovih dana puštena u svet ne dotiče single player aspekt igre, već je u celosti koncipirana oko finalnog testiranja multiplayera, koji za razliku od prethodnih igara Massive Entertainmenta ima radikalno redizajniranu i obogaćenu formu.

World in Conflict multiplayer u velikoj meri podseća na mešanac standardnog RTS koncepta i klasnog sistema u Battlefield igrama, čiji je osnovni elemenat kontrola strateških tačaka na terenu (nalik na GC 2 ili Warhammer: Dawn of War). Kada uletite u aktivnu partiju, zahtevaće se da izaberete jednu od četiri rodovske podvrste snaga (pešadija, oklopne jedinice, avijacija ili podrška), u zavisnosti od individualnih sklonosti i trenutnih taktičkih potreba (videćete koje klase igraju ostali igrači u vašem timu i eventualno odabrati onu koja nedostaje). Pešadijski komandant na raspolaganju ima nekoliko podvrsta pešadije, čija je slabost ranjivost na otvorenom, ali čija snaga leži u zaposedanju zgrada (na mapama gde ih ima) i fiksnoj kontroli strateških tačaka; oklopni komandir upravlja tenkovima i transporterima i predstavlja osnovno sredstvo za „push” i osvajanje; avijacija, tj. borbeni helikopteri služe za taktiku hit&run, pronalaženje i uništavanje protivničke artiljerije i zaustavljanje oklopnog juriša, uz dve značajne mane: totalna ranjivost na paljbu protivvazdušne odbrane i neefikasnost u uništavanju pešadije; komandant trupa za podršku poseduje artiljeriju, protivvazdušna vozila i vozila za opravku savezničkih jedinica i često predstavlja ključ uspešne ofanzive, pogotovo ukoliko protivnik dominantno koristi napadačke helikoptere (što dobar deo igrača bete čini). Svaka klasa na raspolaganju ima nekoliko kategorija jedinica (lake, srednje i teške tenkove, protivtenkovsku i običnu pešadiju, kratkodometnu i dalekometnu artiljeriju...) sa značajnim varijacijama u ceni i kvalitetu. Za kupovinu jedinica koristite rekvizicione poene, koji vam se refundiraju ukoliko jedinica strada, uz mali vremenski limit za kupovinu i dostavu novih. Time se obezbeđuje konstantno brz puls igre: nikada nećete videti mapu u kojoj se u svakom trenutku nešto ne dešava.

Kontrolom i osvajanjem strateških tačaka dobijate i brži priliv jedne druge vrste poena. „Strateška pomoć” svrstana je u tri kategorije (precizni napadi, masovni napad i nenasilna pomoć) dolaze u formi off-map artiljerijske podrške, nekoliko vrsti lovačko-bombarderskih napada (napalm, tank busting...), padobranskih trupa, hemijskih i nuklearnih udara i ostalog. Aktiviranje bilo koje od ovih opcija troši dotične poene, a svaki napad ima i deployment time (5–15 sekundi), što zahteva igrača koji zna da predvidi pokrete protivnika. Za upotrebu najjačih napada (npr. atomskog udara koji košta 80 poena) igrači u timu mogu udružiti poene i u pravom trenutku očistiti zonu od svega što se miče, brzo zauzeti strateške tačke i dobiti partiju pre nego što druga strana dovuče pojačanja.

Kombinacija rodova je, naravno, ključ uspeha, uz koordinaciju i komunikaciju koja je apsolutni imperativ pobede. Klanske borbe ili predefinisani mečevi sa ljudima koji često igraju zajedno naprosto su predivni za gledanje, pogotovo ukoliko se sa druge strane nalazi PUG koji silom vešto kombinovanih snaga biva pregažen za nekoliko minuta.

Puna verzija igre podržavaće Dx9 i Dx10, mada MP demo radi samo u Dx9 modu. Grafika je i pored toga nadzemaljski predivna, a igra se, pored ekstremno detaljnih jedinica izdvaja i po najrealnijim eksplozijama koje smo ikada videli u nekom RTS-u: efekat nuklearne detonacije bukvalno će vam zaustaviti puls. Hardverska zahtevnost nije strašna: nemojte nasesti na rezultate iz built-in benchmark testa koji će vam dati nerealno male rezultate. Sama igra relativno glatko klizi i na mašinama koje nisu juče izašle ispod prese. World in Conflict izlazi sredinom septembra.

Miodrag KUZMANOVIĆ