Lost Planet: Extreme Condition je trenutno vizuelno najatraktivnija pucačka igra na planeti. Za sada joj nijedan naslov na PC-u, na drugim konzolama, pa ni na samom Xboxu 360 (čak ni Gears of War) nije ni blizu u tom pogledu. Kompletan „paket”, naravno, nije idealan, a prvi kamen na kojem Lost Planet pomalo posrće vezan je za standardnu boljku igara koje japanski autori namenjuju nejapanskoj publici...

Umesto da igru jednostavno nazove Lost Planet, što bi proizvelo efekat nenametljivog poziva na uronjavanje u skrivene čari, Capcom je odlučio da joj prilepi i glupi sufiks Extreme Condition. Nalik na prevodioce filmova u SFRJ kojima „Platoon” nije bio dovoljno mastan kao „Vod”, već je morao da postane „Vod smrti!”, Japosi su posegnuli za over the top dopunom nečega što bi „golo” delovalo misterioznije i provokativnije. Whatever. Priča o ljudskoj koloniji na planeti E.D.N.III koja je funkcionisala skladno i pored klimatskih uslova nalik na Hoth, sve do pojave Akrida, violentnih insekata koji su rešili da naruše ekvilibrij ima dobru početnu postavku, ali se kasnije beznadežno rasplinjava. Nosilac priče je mladi Wayne kome je boss Akrid ubio oca (što ćete saznati iz prve prolog misije) i koga poluzamrznutog nalaze tri misteriozna lika sa misijom uništavanja Akrida ma gde se oni nalazili. Wayne je školovani pilot Vital Suita, mini-mecha koji podseća na Gundam mobile suit i koji pomaže lakšem razmazivanju buba. Svaka od 11 misija propraćena je bogato produciranim, ali potpuno besmislenim filmovima koji odmotavaju priču koja nema ni glavu ni rep. No, na to ćete kompletno zaboraviti čim akcija krene.

Sa čisto tehničke strane, Lost Planet predstavlja 3^rd person shooter koji se odvija u kombinaciji eksterijera i enterijera i proteže kroz 11 linearnih nivoa. Ono što ga izdvaja iz nepregledne mase igara koje odgovaraju istom opisu jesu kvalitet akcije i neverovatni vizuelni, pogotovo atmosferski efekti. Delovi igre koji se odvijaju na snegom pokrivenim poljanama „dom” su nadrealno urađenoj simulaciji disipacije paperjastog snega koja teoretski može da se zamisli. Talasi Akrida koji se kotrljaju kroz nanose dižu snežnu prašinu, a efekti upotrebe oružja, pa i vašeg pukog kretanja kroz smetove izazivaju nevericu u mogućnost da se ovako nešto prikaže na standardnoj „konzumentskoj” mašini koja ipak nije Pixarova radna stanica za produciranje über animiranih filmova. Svaki sekund akcije u igri, svaki ispaljeni metak i svaki kričavi Akrid koji se uvija pod vašim pogocima pečate sliku igre totalno novogeneracijskog statusa. Ovako nešto nećete skoro videti na PC-u, believe me. Bar dok ne dođe famozni Crysis.

Okosnica igre je termalna energija koju skupljate u obliku narandžastog „gooa” posle uništenih buba (ili na specijalnim beacon stanicama na koje povremeno nailazite) i koja vam konstantno opada. Ipak, na normalnom nivou težine nikakve presije nema jer protivnika i municije ima sasvim dovoljno. Akride ćete na početku tamaniti u klasičnom on foot maniru, uz upotrebu VS-a koji sa napretkom kampanje postaju sve dominantniji. Pored buba, na nekoliko nivoa ćete se boriti i sa Snežnim piratima, ljudskim odmetnicima koji termalnu energiju ne žele da dele sa ostatkom čovečanstva. Kao što je red, kraj svakog nivoa rezervisan je za borbu sa spektakularnim bossovima koji zaista predstavljaju high momenat igre, bez obzira na to što je šema za njihovu eliminaciju lako provaljiva.

Pojava konzolnih igara koje su na tržište izbačene sa gomilom bagova koje developer planira da ispravi kroz distribuciju online patchova jeste trend koji do pre nekoliko godina niko nije mogao ni da zamisli, ali koji postaje sve intenzivniji. Lost Planet ima dve ozbiljne „bube” koje ni pored najbolje volje ne možete eliminisati pucnjavom: prva je nasumično zakucavanje igre posle četvrtog nivoa koje će vam se dešavati u potpuno proizvoljnim intervalima i za koje ćete (potpuno neopravdano) optužiti pregrevanje same konzole. Drugi bag je vezan za (isto povremeno i random) odbijanje igre da uradi auto-save, o čemu nećete dobiti nikakvo obaveštenje, ali ćete se neprijatno iznenaditi kada je sledeći put pokrenete. Na delu službenog sajta vezanom za tehničku podršku saznaćete da su oba problema vezana za popunjavanje keša Xboxovog HDD-a i da se oba mogu ublažiti ili potpuno eliminisati sprovođenjem kratke maintenance procedure koju Microsoft, naravno, nije dokumentovao. Elem, posle prve igračke sesije resetujte konzolu, uđite u System Setup, odaberite „memory/HDD” i na properities ekranu pritisnite sledeću kombinaciju tastera: X, X, levi bumper (taster iznad triggera), desni bumper, X, X i na pop-up pitanje odgovorite potvrdno. Kada sledeći put startujete igru, sve bi (u teoriji) trebalo da bude normalno.

Summa summarum: Lost Planet: Extreme Condition je fantastična akciona igra sa pričom srednjeg stupidity nivoa, koja uz to ima i bagove. Plus, minus, jedan pišem, jedan pamtim, 82 je i više nego dovoljno.

Miodrag KUZMANOVIĆ