Za većinu proizvoda koji dolaze iz bivšeg Sovjetskog Saveza važi da su veoma funkcionalni, traju večno, glomazni su i grube izrade. To i nije tako loše ako ste krajem osamdesetih kupovali alat kod Rusa za dve-tri „črvene” ili vozite 20 godina staru ladu nivu ili eventualno moskvič („pa koja su to kola bolja od moskviča?”). BKII: FotR je baš u tom fazonu, samo nedostaje ugravirana cena u rubljama na pakovanju. Drugim rečima, sve to lepo radi, prilično je realistično i izgleda kao da je „crtano” pre dve-tri godine. Tačnije, izgleda identično kao i oficijelni nastavak od pre godinu i nešto, tj. kao prvi Blitzkrieg, dorađenog gameplaya i u 3D okruženju. Ako ste (a sigurno jeste) nedavno igrali Company of Heroes koji šljašti od lepe grafike, fenomenalno odrađenog zumiranja i krupnih objekata i likova, ovo će delovati kao jedna od onih igara iz vremena Pentiuma 2 koje ne izgledaju preterano lepo, ali imaju „ono nešto”. I to je tačno. Za razliku od pomalo napornog C&C klišea sa skupljanjem resursa i neograničenim štancovanjem jedinica, Blitzkrieg koncept je daleko realniji, ali dokle se može musti jedna te ista krava? Sudeći po ovome, mleko je na izmaku.

BKII: FotR je stand alone expansion pack koji donosi 10 novih mapa (šest za single-player i četiri za multiplayer) za osam misija kroz dve glavne ofanzive SSSR-a na Istočnom frontu. S obzirom na to da je izdavač CDV nemački, a razvojni tim Nival Interactive ruski, logično, možete uzeti ulogu jednih ili drugih na ratištu, tj. igra sadrži dve kampanje – jednu nemačku, drugu rusku – a obe se odvijaju u drugoj polovini WWII na okupiranom istoku SSSR-a. Premda se operacije reklamiraju kao istorijski autentične, takve su samo lokacije. Obrađene su opsada Budimpešte, odbrana Kurlanda, kao i velika operacija Bagration (nazvana po ruskom generalu Pjotru Bagrationu s kraja 18. veka) koja slovi za možda najveći poraz Vermahta i koja je oslobodila Belorusiju, a samim tim i prolaz Crvenoj armiji prema zapadu. Upada u oči da je nastavak daleko teži od prethodnika, čak i u Easy režimu. Pešadija će pokidati gusenice tenku uvek kada mu se dovoljno približi, a protivtenkovski topovi su uspešni „iz prve”, čak i kada pogode prednji, najdeblji oklop. Naravno, ključ uspeha je sama definicija blickriga (varijanta brzog oklopnog napada na brojno nadmoćnijeg protivnika, ne pružajući mu vreme da se pregrupiše i odgovori), ali sa artiljerijskom pripremom i u mudro određenom momentu. Od velike pomoći je i avijacija kojoj se mogu zadavati konkretni ciljevi, a ujedno otklanja „maglu rata” pa artiljerijom možete dovršiti posao.

Sistem dobijanja pojačanja i unapređivanja oficira je nasleđen iz BKII, kao uostalom i ceo gameplay. Sve u svemu, manje-više, isto kao i ranije. Tek da se kaže da ima nešto novo, tu su četiri nove autentične jedinice i nekoliko novih nagrada koje možete dobiti (kao što je medalja časti za osvajanje Budimpešte). Sama frašiza je dobra i originalna, ali ovaj nastavak definitivno nije. Očekivali smo ipak više.

Marin NESTOROV