Najčešća pojava kojoj smo svedoci na nezavisnoj igračkoj sceni jeste da se okupi mali broj ljudi, uradi nešto manje ili više vredno pažnje i zatim nestane sa te scene. Njihova tvorevina, bila to igra, modifikacija ili pak demonstracija tehničkih mogućnosti novog enginea, ili nije dovoljno kvalitetna da bi privukla dovoljno pažnje javnosti ili, pak, ona istovremeno privuče i pažnju velikih komercijalnih studija koji potom prigrabe za sebe entuzijastične momke koji su radili na njoj. Zbog svega toga, mali je broj nezavisnih studija koji uspeju da se održe na sceni nešto duže i da iza sebe ostave više od jednog naslova vrednog pažnje. Jedan od izuzetaka od tog pravila jeste studio Fighting Hellfish (dobio je ime po jednoj epizodi „Simpsonovih”), pomalo blesava grupa momaka koja je odlučila da ostavi trag na igračkoj sceni pre svega krajnje neobičnim modifikacijama za popularne igre.

Među poznatija ostvarenja Fighting Hellfisha svakako spada NG404: Kunju De Suchiro, mod za igru Max Payne 2 inspirisan japanskim akcionim filmovima i mangom, kao i kontroverzna modifikacija za Grand Theft Auto, nazvana Defamation of Character: A Jack Thompson Murder Simulator. Sudeći prema njihovim delima i izjavama, rad ovog tima zasniva se na spajanju naizgled nespojivih tema i franšiza. Možda to nije uvek izvedeno na najsjajniji način, ali svakako privlači pažnju publike željne novina. Jedan od poslednjih ovakvih pokušaja zasnovan je na spoju megapopularne GTA franšize i horor okruženja u najužem smislu te reči.

Od mnoštva korisnički kreiranih modova za GTA naslove samo mali broj poseduje sve neophodne atribute dovoljne za status nezvaničnog mission packa. GTA: Long Night, pored novih modela oružja, vozila i neprijatelja, nudi i kompletnu kampanju, voice-overe i priču u koju je uložen nekakav trud. I pored velike količine propusta i amaterskih grešaka, struktura i sadržina čine Dugu noć jednim od kvalitetnijih igrača na ovom polju.

Long Night je mod za GTA: Vice City, što ga čini pomalo anahronim iz perspektive tehničkih potencijala u odnosu na poslednji službeni nastavak franšize. Tematski je baziran kao omaž zombi filmskoj trilogiji Džordža Romera: šačica vojno-policijskih snaga, preživevši misterioznu kugu koja je ceo grad pretvorila u zombije, pokušava da opstane, praveći plan za osvajanje napuštenog filmskog studija i prikupljanje „neundeadizovanog” stanovništva. Priču ćete u početku pratiti kroz prizmu vojnika i SWAT oficira, bar dok ne osvojite studio koji čini svojevrsno quest čvorište za nastavak avanture, posle čega dobijate mogućnost da odigrate misije i iz perspektive drugih protagonista. Ova kombinacija početne linearnosti i laganog kasnijeg grananja izvedena je skladno (nalik na „službene” GTA igre), ali su brifinzi misija često veoma šturi, a ponekad i kompletno nejasni. Ovaj segment igre, nažalost, jasno demonstrira ograničenja pri sekvencijalnom storytellingu ljudi koji nisu profesionalci na tom polju.

Veći problem od povremenih nejasnoća i lagane banalnosti jeste težina zadataka koje ćete morati da izvršavate, kao i „debalansne” rupe pri dizajnu misija. Vice City je u ovoj zombifikovanoj varijanti grad bez slučajnih prolaznika i saobraćaja, tj. gotovo bez kola koja možete ukrasti (osim parkiranih vozila koja su prava retkost): s obzirom na to da neprijatelji (zombiji) konstantno izviru sa svih strana, izletanje iz kola i upuštanje u borbu znače sigurnu smrt posle neumitnog nestanka municije (koju takođe ne možete nadopuniti jer su zombiji, je li, nenaoružani i ne ostavljaju ništa iza sebe). Određeni broj igrača ovo može shvatiti kao izazov i pozdraviti brutalnu težinu moda koji ne prašta nijednu grešku, ali čak ni oni neće moći da zanemare određene (loše) elemente dizajna. U izvesnim situacijama igra vam jednostavno ne daje šansu da preživite: na primer, već u prvoj misiji (proboj tenkom do radio-stanice) morate da odradite desetominutnu vožnju uz gaženje zombija, da bi vas po ulasku u stanicu dočekao tip naoružan dvocevkom i odvalio za delić sekunde. Učitavanje i ponovno odrađivanje prve zamorne deonice da biste opet dobili 0,5 sekundi da odreagujete na opasnost koje ste sada svesni nije nimalo zanimljivo. Ali to nije kraj vaših muka: pri izlasku iz stanice dobijate skriptovanu scenu u kojoj grupa motoraša ubija vašeg kompanjona, krade tenk i odlazi u nepoznatom pravcu, ostavljajući dvojicu bradonja koji će ponoviti postupak lika iz radio-stanice. Bam, you are dead, ponovo bez sekunde lufta za reagovanje. I ponovo deset minuta vožnje, gaženja i neljudskog fokusa pre promaljanja nosa... Ako su hteli da im mod od 20 misija potraje dugo, momci iz Hellfisha su potpuno uspeli u tome. Nažalost, to će malo ko moći da svari. Srećom, ovakvi momenti ipak nisu sveprisutni, a igra povremeno zna da vas iznenadi fino izbalansiranim zadacima koji ne izazivaju poriv za lomljenjem tastature.

Kompletan mod (77 MB) i FAQ za instalaciju možete naći na zvaničnoj lokaciji studija Hellfish. Iz neobjašnjivih razloga, mod povremeno odbija da se startuje (uz poruku o sistemskoj grešci), ali posle nekoliko pokušaja u principu sve bude u redu.

Miodrag KUZMANOVIĆ