Svaka čast razvojnim timovima koji stvaraju kompjuterske igre milionskih tiraža. Običan narod, koji radi od šest do dva, može samo da ih mrzi, a oni će i dalje raditi svoj posao, papreno naplaćujući znanje i stečeno iskustvo onima koji su se navukli na jednu od najtežih droga današnjice – elektronsko igranje.

Tačno je, međutim, i to da postoje mnogi ljudi koji nemaju direktnih veza sa industrijom zabavnog softvera, ali čije znanje programiranja i grafičkog dizajna, talenat i kreativnost nimalo ne zaostaju za onima koji krase profesionalce. Nazovite ih kako hoćete – amaterima, entuzijastima ili naprosto game freakovima – ali ti i takvi ljudi jesu potencijal iz kojeg će se jednoga dana roditi neki novi Blizzard, Bethesda ili Valve.

Zvanični plug-inovi za Oblivion o kojima smo ranije pisali samo su vrh ledenog brega u nepreglednom moru dodatnog materijala koji se „u režiji” stotina fanova serijala pojavio od momenta kada je u martu ove godine igra uzdrmala kompjuterski svet. Poći od pretpostavke da su u pitanju bezvredni eksperimenti grupice amatera bilo bi u najmanju ruku isto kao kada bismo rekli da automobile mogu da voze samo profesionalni vozači. Stvarnost govori upravo suprotno – neki modovi su toliko kvalitetni i upotrebljivi da Bethesdi ne bi ništa falilo da ih licencira i uvrsti u neku buduću zakrpu.

Raznolikost dostupnih modova za Oblivion zaista je impresivna, no može se reći da se oni mogu podeliti u dve velike grupe. U prvu spadaju tzv. system tweak modovi koji na ovaj ili onaj način menjaju sistemske karakteristike igre u najširem smislu te reči (npr. izmene igračkog interfejsa, korekcije AI rutine i slično), ali bez zadiranja u njen sadržaj. S obzirom na njihovu osetljivu prirodu, to jest činjenicu da menjaju same temelje igre, njenu pojavu i ključne tehničke elemente, treba biti pažljiv prilikom njihovog instaliranja i koristiti samo proverene verzije čija je funkcionalnost definitivno potvrđena (u tom smislu najbolje je konsultovati prateće Internet forume). Druga grupa modova jesu expansion modovi, u koje, inače, spadaju i oficijelni, kojima se u postojeću strukturu igre dodaju novi kvestovi, lokacije, NPC likovi, predmeti i slično, bez suštinskih intervencija na engineu koji pokreće Oblivion. Ovi modovi su po pravilu bezopasni, ali je potrebno voditi računa o tome da jednom snimljena pozicija sa aktiviranim plug-inom ove vrste postaje nekompatibilna onoga trenutka kada se on iz nekog razloga ukloni iz igre.

Modovi za Oblivion dolaze u dva oblika: kao samoraspakujuće arhive koje se automatski instaliraju tamo gde je to potrebno ili, mnogo češće, u obliku zapakovanih fajlova sa *.esp ekstenzijom koje ručno treba iskopirati u dati direktorijum i/ili izvršiti zamenu postojećih koji nose ista imena. U najvećem broju slučajeva fajlove jednostavno treba prebaciti u folder Bethesda Softworks/Oblivion/Data/, a ako je potrebno intervenisati na još neki način, takav mod obično prati readme fajl u kojem su objašnjeni detalji neophodni za njegovo pokretanje. Aktiviranje modova vrši se putem opcije Data Files unutar splash screena koji se pojavljuje u trenutku startovanja igre, štikliranjem kućice ispred naziva moda, pod uslovom da ga je Oblivion prepoznao. Naravno, postoje i retki primeri koji zahtevaju malo hakerisanja, no mi se ovde nećemo zadržavati na njima, sem u jednom slučaju.

Plug-inovi koje smo odabrali da predstavimo na ovom mestu jesu, po subjektivnom mišljenju autora teksta, reprezentativni skup onog najboljeg što se trenutno može naći u mnoštvu materijala dostupnog putem Interneta. Za šest meseci ili godinu dana slika o Oblivionu i njegovim modifikacijama biće sasvim sigurno znatno drugačija pa presek situacije koji činimo u ovom momentu treba shvatiti samo kao liniju vodilju za jedan evolutivni proces koji će se bez sumnje nastaviti sve do pojave petog nastavka serijala The Elder Scrolls. Bitno je reći da su svi opisani modovi testirani, da prema našem iskustvu funkcionišu besprekorno, ali da njihovo korišćenje ipak predstavlja rizik s kojim se mora suočiti svaki igrač za sebe, s obzirom na to da se radi o programskim modulima koji ne nose zvanični pečat Bethesde. Iako na mreži postoji puno sajtova koji su posvećeni ovoj tematici, često se dešava, kada je reč o downloadu samih fajlova, da oni putem linkova upućuju jedni na druge, čime se stvara konfuzija i otežava pronalaženje traženog materijala. Upravo iz tih razloga mi smo se ograničili samo na tri sajta (adrese date u Info boxu) s kojih se svi pomenuti modovi mogu skinuti brzo i pouzdano, bez banera, flash reklama i sličnog elektronskog đubreta koje obično prati ovakve sadržaje.

Onaj ko želi da se ozbiljno pozabavi modifikovanjem Obliviona, trebalo bi najpre da nabavi poseban freeware program po imenu Oblivion Mod Manager (verzija 0.8.4, veličina 740 KB) koji se po defaultu sam ugrađuje u instalacioni direktorijum igre, ne ugrožavajući ni na koji način njen sadržaj. Na prvi pogled u pitanju je običan menadžer modova koji, poput onog originalnog, ima funkciju konzole preko koje se vrši njihovo (de)aktiviranje neposredno pred pokretanje izvršnog fajla. Međutim, prava snaga OMM-a ogleda se u njegovim dodatnim funkcijama od kojih ćemo pomenuti samo tri: mogućnost otvaranja *.bsa fajlova, njihovog raspakivanja i menjanja, mogućnost generisanja *.omod datoteka (spakovani modovi u formatu koji Oblivion prepoznaje) i mogućnost indirektnog editovanja fajla archiveinvalidation.txt koji ima bitnu ulogu kod tzv. replacement modova (oni kojima se postojeći sadržaj, npr. teksture, menja nekim novim). Oblivion Mod Manager je neophodan alat za bezbolno pokretanje određenih modova, s tim što je kao preduslov za njegov rad potrebno instalirati Microsoftov .NET Framework v2.0.

Nakon šest meseci postojanja, Oblivion je i dalje najlepša igra koja postoji, no postavlja se pitanje može li se ona učiniti još lepšom. Odgovor je, naravno, potvrdan, s tim što dodatni izlet u pravcu fotorealizma ima paprenu cenu. Još smo u okviru opisa igre rekli da se editovanjem pojedinih parametara fajla Oblivion.ini mogu postići sjajni rezultati, ali da to ozbiljno utiče na njene performanse i igrivost, posebno na skromnijim konfiguracijama. Za one koji žele više, koji sanjaju o grafici koju će doneti DirectX 10 u čijim ćemo vizuelnim blagodetima uživati tek za nekih godinu i po dana (a možda ni tada), idealan način da provere krajnje mogućnosti svojih računara (i da pri tome dobro izmaltretiraju grafičku karticu) jesu modovi Qarl’s Landscape Textures Replacer (LTR) 2048 (v1.1, 475 MB) i Qarl’s Texture Pack 2 (v1.0, 308 MB). Ovi modovi su napravljeni sa ciljem da standardne teksture Obliviona, većinom dimenzija 512 x 512, zamene duplo ili čak četvorostruko kvalitetnijim (nominalno, tekstura dimenzija 2048 x 2048 šesnaest puta je „gušća” od standardne). LTR postoji u dve varijante, 1024 i 2048, pri čemu prva čini sastavni deo Texture Packa 2. Iako su u pitanju veliki fajlovi, u našim uslovima problematični za download, vizuelni napredak koji se njima postiže prevazilazi i najsmelija očekivanja. Originalne Bethesdine teksture puteva, zidova i objekata u divljini (površina zemlje, kamenje, rastinje) itd. deluju primitivno u odnosu na hiperrealizam Qarlovih modova, no njih će lagodno moći da poteraju samo oni sa najmoćnijim računarima. Treba reći i da je Qarl’s Texture Pack 2 jedan od onih modova koji ispravno rade samo uz pomoć OMM-a i njegovih hakerskih opcija. To znači da je procedura za njegovo pokretanje komplikovanija od uobičajene, ali je precizno opisana u uputstvu koje ga prati. Inače, svaka sledeća verzija ovih modova donosiće sve više i više novih tekstura visoke rezolucije.

Skladnu celinu sa Qarlovim modovima čini mod Natural Environments (v2.12, 15 MB) koji u igru unosi četrdesetak novih meteoroloških pojava (različite vrste oblaka, nekoliko vrsta oluja, maglu, dugu posle kiše, zvezde na noćnom nebu, magline, padajuće meteore itd.), zatim promenu izgleda okoline u zavisnosti od godišnjeg doba i geografske lokacije, gušću i raznovrsniju biljnu vegetaciju, kao i živi svet, poput insekata, ptica i sl. Zanimljivo je što pojava novih životinjskih vrsta takođe zavisi od doba godine, što znači da je, na primer, nemoguće sresti leptira tokom zimskih meseci. Instaliranjem ovog moda Cyrodiil postaje još lepše i životnije mesto, a da pri tome globalne performanse igre ostaju nepromenjene.

Jedna od bitnih razlika između Morrowinda i Obliviona tiče se načina na koji su gradovi integrisani u virtuelni svet. U slučaju Morrowinda, sva naselja su, bez obzira na njihovu veličinu, činila jedinstvenu celinu sa okolinom, dok kod Obliviona gradovi predstavljaju posebne gridove koji se učitavaju kao zasebne celine (to je osnovni razlog zbog kojeg je ukinuta levitaciona magija). Ovo je urađeno samo zato da bi se održao podnošljivi frame rate na slabijim računarima. Međutim, oni koji imaju barem 2 GB RAM-a, mogu sebi dozvoliti luksuz instaliranja moda Open Cities (v1.05, 5 MB) pomoću kojeg se svih osam gradova, sem imperijalne prestonice, kontinualno stapaju s okolinom.

Iako je igrački interfejs Obliviona znatno napredniji od onoga koji je krasio njegovog prethodnika, BTmod (v2.20, 100 kB) unosi nekoliko bitnih poboljšanja, pre svega u pogledu preglednosti. Redukovana veličina fonta i objektnih sličica omogućava lakše i brže snalaženje u inventaru i dnevniku (smanjuje se potreba za skrolovanjem), vidljiva površina mape je uvećana za trećinu, a svim predmetima ili magijama koje imaju određenu trajnost pridodate su brojčane vrednosti. Mod omogućava i isključivanje nekoliko sistemskih funkcija, poput kvest markera na mapi i/ili unutar kompasa. Dopadljiva varijacija ovog moda zove se Dark UI (v2.30, 11,5 MB) koja, kako joj ime kaže, korisnički interfejs „oblaže” teksturom kože tamnobraon boje, čineći ga manje zamornim za oči u odnosu na originalni.

Mod Elven Cartographers (v1.0, 3.8 MB) donosi šareniju mapu Cyrodiila, izrađenu u vilenjačkom stilu, na kojoj se jasno raspoznaju šume, pašnjaci, planine, gradovi itd, a sve na osnovu boja i njihovih nijansi koje se uobičajeno koriste na geografskim kartama. Ukoliko je igra patchovana nekom od zakrpa koje su se u međuvremenu pojavile, mod neće raditi korektno pa je u tom slučaju neophodno ručno editovati fajl archiveinvalidation.txt i dodati informacije o direktorijumu (path) u kojem se nalaze svi fajlovi koji čine ovaj mod. Zgodan dodatak može biti mod Landmarks (v1.0, 10 kB) koji u postojeću mapu dodaje markaciju za sve Wayshrine, Runestone i Doomstone lokacije, koje u originalnoj igri ostaju neobeležene kada ih igrač prvi put otkrije. Oba ova moda su potpuno kompatibilna sa BTmodom.

Veliki broj modova posvećen je uvođenju novih igrivih rasa u Oblivion, kao i dodatnim podešavanjima telesnih karakteristika već postojećih. Za ovu priliku izdvajamo Ren’s Beauty Pack (v1.1, 20 MB) koji se sastoji od dva segmenta. Jedan pokriva širok raspon frizura izuzetne lepote, dok drugi uvodi još jednu rasu u igru, tzv. Mystic Elfove, koji su, uprkos manekenskoj pojavi, rođeni da budu ubice. Njihova osnovna oprema zato uključuje razne poveze, maske i tetovaže. Da bi bilo moguće aktiviranje bilo koje dodatne rase, samim tim i Mystic Elfova, neophodno je u isto vreme pokrenuti i Custom Playable Race Fix (v1.0, 1 kB).

Za magijski orijentisane likove, koji su sebi „nagurali” veliki broj magijskih poena, PJ’s Spell Compendium (v2.0, 650 kB) biće od neprocenjive koristi. U trgovačkoj četvrti imperijalnog grada pojavljuje se diler magijama koji prodaje preko pedeset novih magija od kojih su neke izuzetno moćne. Zanimljivo je što su mnoge od njih preuzete iz AD&D mitologije, kako po nazivima tako i po efektima koje proizvode.

Dodatna oprema, novo oružje, štitovi i oklopi najčešći su predmeti modifikacija. Axeface’s Archmage Battle Armour (v1.0, 7 MB) donosi dve varijante veoma efikasnog (i skupog!) oklopa namenjenog prvenstveno magovima. Oni koji ne žele sve da dobiju na tacni, naći će da je Quest for Mytic Armour (v1.5, 43 MB) kao stvoren za njih, a igrači kojima je životni moto „Fire, walk with me!” biće oduševljeni modom Phoenix Equipment (v0.9, 10,5 MB) koji uvodi kompletan set oružja i oklopa koji gore večitim plamenom. Da bi jedan ovakav „jahač apokalipse” bio u top-fazonu, doprinos daje i mod Elemental Horses (v2.5, 3,7 MB). Likovi sa Conjuration skillom preko 50, ukoliko kupe odgovarajući set magija, mogu da prizovu tri elementalna konja, vatrenog, ledenog i vazdušnog, od kojih svaki ima posebne karakteristike (npr. ledeni može da trči preko vodenih površina!).

Za kraj smo ostavili ono najvažnije – modove kojima se Oblivion obogaćuje novim kvestovima. Instaliranjem moda The Sentient Weapon (v3.0, 132 MB) na putu između Bravila i Leyawiina pojavljuje se vilenjački trgovac/čarobnjak koji nudi specifične usluge. Kada se ispune njegovi zahtevi tipa „donesi ovo, donesi ono”, on će ponuditi da napravi mač koji ima dušu i ličnost, tj. govori. Svaki od tri mača komentariše postupke svoga gazde na sebi svojstven način i ima specijalnu vrstu Critical hita: Fred The Coward, kukavica i hronični pesimista, tera neprijatelje u beg, Atkivir the Murderer, mač opsednut ubijanjem, zadaje smrtonosne udarce, a Samson the (wanna be) Hero, „gušter” koji tek treba da se dokaže u borbi, onesposobljava protivnika da se kreće. Komentari koje mačevi izgovaraju zaista su sjajni, često veoma duhoviti, a njihov broj postaje sve veći i veći svakom novom verzijom ovog moda.

Na obali reke Panther u istočnom Cyrodiilu smestio se grad Bartholm. Sa preko 30 novih NPC likova, on je startna baza za sedam zanimljivih kvestova. The Town of Bartholm (v2.1, 19 MB) jeste jedan od ambicioznijih modova ove vrste koji se neprestano dopunjava novim sadržajima. U blizini Leyawiina, na ulazu u zaliv Topal, nalazi se idilično ostrvce (Topal Island (v1.1, 2 MB)) sa imanjem koje može postati vlasništvo igrača, ukoliko se reše „sitniji” problemi koji se vezuju za njega. Konačno, mod The Zealots of the Nine (v1.1, 8 MB) samo je prvi u nizu planiranih epskih kvestova koji se tiču sukoba između dvaju tajnih društava koji se odvija diljem Cyrodiila. Igrač bira jednu od dve suprotstavljene strane (The Zealots of the Nine i The Children of the Over Father), dobija novu kuću na brdu iznad Cheydinhala i postaje jedan od ključnih aktera tihog rata između dobra i zla.

Slobodan MACEDONIĆ