Otkud ovolika eksplozija domaćih devojaka koje nude svoju neutaživu želju za putenim poznanstvom na sajtovima koji se bave igrama, stripovima i glupostima opšteg tipa?

Jednog nevinog jutra naivno sam otvorio Firefox, željan nasumičnog surfa. Moj home page, setovan na jedan sajt posvećen novostima sa igračke scene, pored dotičnih informacija ponudio mi je nešto što nisam tražio, a što me je grozno iznenadilo. Kurve. Domaće, originalne srpske komitentkinje sajta www.adultfriendfinder.com koje su izlagale svoja putena tijela na baneru sa desne strane ekrana. Uspravna lista grudi i napućenih usana, komentari tipa „podatna devojka iz Bačke Palanke”, „Želim da me dodiruju, iz Nove Pazove sam”, „Sanjaćeš kišna popodneva sa mnom” i slični izmamili su mi kombinaciju kiselog osmeha i gađenja. Narednih mesec dana ovaj baner je eksponencijalno metastazirao, proširivši se na ogroman broj sajtova iole liberalnije i leisure forme, pretežno igračke kategorije. Šta se ovo događa, dammit? Da li tripujem? U blizini mog stana ne postoji fabrika mačje trave, a već nekoliko godina nisam takao vinjak. Otkud ovolika eksplozija domaćih devojaka slobodnih shvatanja koje nude svoju neutaživu želju za putenim poznanstvom na sajtovima koji se bave igrama, stripovima i glupostima opšteg tipa? Gde su nestale Ruskinje, Litvanke, Estonke i Rumunke? Da li se svet zamorio od etabliranih nacionalnih šablona i rešio da pohotnoj omladini ponudi novi i revolucionarni pussy brend? What the hell is going on?

Nekoliko dana sam se borio sa željom da napravim undercover podvig, stupim u kontakt sa nekoliko njih i zaista shvatim o čemu se tu radi, pišući feljton pod naslovom „Inside Lion’s den: True story about Serbian on-line Red Light Disctrict”. Ali ja nisam takav tip novinara, mene intimni kontakt sa šljamom ne interesuje, bez obzira na to što bi te jadnice većina ljudi smatrala seksepilnim i što bih svetu ponudio provokativnu, lako svarljivu literarnu sablazan. Kako bih rekao, ja sam oduvek bio u fazonu inkvizitora: verbalnim putem bih pokušao da ih spasem od puta ka prokletstvu, a ako to ne bi uspelo, spalio bih ih na lomači. Nažalost, nesrećnim spletom okolnosti rođen sam 500 godina kasnije nego što bi trebalo. U ovakvim prilikama se uvek setim in-movie komentara na lik kog u filmu SinCity tumači Miki Rurke: „...rođen je u potpuno pogrešnom veku. Zamišljam ga na nekom drevnom bojištu kako vitla dvoglavom sekirom...”. Or something. Život je nekada bio surov, ali jasan i jednostavan, baš po mojoj meri.

Tada mi se, logično, rodila ideja da napravim svojevrstan generacijski test i da rezultate lagano romansiram u kolumni. Svojoj babi, rođenoj 1928. godine, preko telefona sam do detalja objasnio kompletnu situaciju (žena, bez obzira na godine, u potpunosti shvata pojam Interneta): devojke koje se ne libe da pokažu svoje lice i grudi pred celim svetom, upotpunjeno otvorenim pozivom za seks, koje imaju komšije i prijatelje koji takođe koriste Internet i koji će ih sigurno prepoznati... Baba je prvo mislila da se zezam, da bi se na kraju potpuno zapanjila i zahtevala da svojim očima to vidi. Moja majka je reagovala blaže, vrteći glavom uz sleganje ramenima i komentar: „jadnice, možda nemaju od čega da žive”. Nemaju od čega da žive? Ko je rekao da se mora živeti po svaku cenu? Napisani su čitavi tomovi literature o progresivnoj evoluciji socijalnih formi, sociološke analize i doktorske disertacije na temu sveta koji se ireverzibilno menja, ali su njihovo iščitavanje i analiza potpuno izlišni svakome ko ima babu ili dedu i njihovu volju za empirijskim dokazivanjem nečega što bi po defaultu trebalo da bude svakome jasno.

Šta nam ovo dokazuje? Da je izlizana kovanica „nekada se znao red...” istinita, da nove generacije ugljenika sa dušom imaju manje duše, a više proste biomaterije. Da naša planeta svake sekunde postaje sve užasnije mesto za život. Da nestaju poslednji slojevi skrupula, morala i smisla i da nikakva vrsta eksperimentisanja više nije tabu. U srednjem veku bi ovaj problem, glasno izrečen, sigurno doveo do dezintegracije sveta koji bi bio presečen na pola oštrinom činjenice sazdane od materijala koji čini sam pakao. Većini ljudi je ovo smešno na ležerno-kolokvijalni način, što je takođe zapanjujuće. Nemate pojma koliko sam srećan što imam malo veza sa takvim facama.

Gledajući mlađe generacije, nemam nimalo vere u budućnost, zaista. Tribalne tetovaže, pirsing, razvrat i beskrajna želja svakog da bude drugačiji, bez obzira na činjenicu da taj neko nema da ponudi ništa što bi bilo vredno gledanja ili oponašanja. Kakvo će potomstvo ta omladina da ostavi? Loše, rekao bih.

„Ah, da me je Führer poslušao i ranije upotrebio V1 i V2.” Ubedljivo najbolji citat iz „Alana Forda”, zar ne?

Miodrag „Inkvizitor” KUZMANOVIĆ