Web ratovi

WWW je odavno prestao da bude statičan i nije čudno što se sve češće čuje naziv Web 2

U svojoj težnji da aplikacije prebaci sa hard-diska računara na Web, Google je nedavno kupio još nekoliko kompanija koje su autori alata koji se poklapaju s njegovom vizijom Webcentričnih računara. Pored već postojećih aplikacija za mail, mesidžing, pretragu i obradu fotografija, Googleovoj porodici aplikacija pridruženi su Writely (www.writely.com) i SketchUp (www.sketchup.com), aplikacije za online obradu teksta i aplikacija za 3D grafiku. Pored toga, Google pokušava da uđe na još neka profitabilna tržišta, za koja je neupućenima izgledalo da i nema preteranog interesa. S druge strane, Microsoft je odgovorio predstavljanjem svog portala Live.com, u želji da u ovoj trci ne izgubi korak s Googleom.

Kompanija Upstartle, koja je svoj Writely u beta verziji lansirala u avgustu 2005. godine, sada je postala deo Googlea, ali sa istom ekipom zaposlenih i sa istim ciljevima nastavlja razvoj svog online tekst procesora. Ideja koja stoji iza Writelyja jeste mogućnost da više ljudi u različitim delovima sveta edituje isti dokument ili grupu dokumenata, pri čemu se krajnji rezultat rada može postaviti u blog ili prosto eksportovati u PDF, Word, Open-Office, HTML ili čist tekstualni format. Praćenje verzija dokumenta rešeno je preko oznake (label) koja predstavlja verziju dokumenta na koju se autor može vratiti u svakom trenutku, što je veoma zgodno kada se autor dokumenta u jednom trenutku predomisli i poželi da stvari vrati u neko prethodno stanje. Različite verzije moguće je međusobno porediti, pri čemu se mora priznati da ovaj deo aplikacije ne deluje preterano dovršeno. Samo korisničko okruženje je jednostavno – na vrhu ekrana su prikazani meniji i toolbar s opcijama standardnim za tekst procesore – izbor fontova i njihovih veličina, boja teksta i pozadine, dodavanje slika i tabela, poravnavanje teksta, dodavanje listi i slično. Naprednih opcija na koje smo navikli u paketu Office u ovom programu nema tako da bi bilo neprimereno predstaviti ga kao nešto što u potpunosti može zameniti Microsoft Word, ali za prosečne korisnike može da bude sasvim prihvatljiva alatka, uz to i besplatna. Kratak test Writelyja koji smo uradili pokazao je da boluje od mnogih nedostataka – tekstovi koje importujete iz Worda neće uvek izgledati isto, fontovi bivaju promenjeni, susedne reči u tekstu ponekad umeju da se prepisuju jedna preko druge... Sa ograničenjima koja nameću današnji browseri bilo bi iluzorno očekivati da ova vrsta aplikacije bude u potpunosti uporediva s klasičnim aplikacijama na koje smo navikli, ali, kao što rekosmo, za prosečne, ne preterano zahtevne korisnike, Writely može biti sasvim upotrebljiva alatka. Kao i uvek kada se Google dotakne nečega, povećano interesovanje potencijalnih korisnika dovelo je do toga da je procedura upisa novih korisnika privremeno obustavljena tako da jedino možete ostaviti svoj mail i čekati da budete obavešteni kada Writely ponovo postane slobodan za upis novih korisnika.

Pored isključivo online aplikacija, Google je kupovinom kompanije Last Software zašao i u domen klasičnih aplikacija. Last Software je osnovan 1999. godine sa ciljem kreiranja 3D programa koji bi bio jednostavan za korišćenje širem spektru korisnika, uključujući i one koji s ovom vrstom programa prethodno nisu imali kontakta. Rezultat njihovog rada je SketchUp koji je privukao pažnju ljudi iz Googlea kada je kreiran plug-in kojim se Google maps fajlovi .gmz formata mogu razmenjivati između ove dve aplikacije. Prednost SketchUpa je pre svega jednostavnost korišćenja – korisnički interfejs izuzetno je prost i prilagođen korisnicima koji nisu 3D profesionalci, a žele brzo i intuitivno da dođu do kvalitetnih 3D slika. Za razliku od većine programa koje je Google otkupio, ne radi se o besplatnoj aplikaciji – cena SketchUpa je 495 dolara, a za one koji žele da ga isprobaju, moguće je preuzeti besplatnu verziju koja će funkcionisati svega osam sati. Interes Googlea za kupovinu ove kompanije i njene aplikacije nije detaljno objašnjen, ali može se pretpostaviti da Google želi da svoje mape učini trodimenzionalnim. Šetnje trodimenzionalnim ulicama nepoznatih gradova ili razgledanje planinskih pejzaža o kojima maštamo samo su neke od mogućnosti koje bi kombinacija Google Mapsa i SketchUpa mogla da ponudi. Ovaj Googleov potez bi više od svih do sada viđenih mogao da nas približi iskustvu virtuelnog oblilaska čitave zemaljske kugle. Kako stvari stoje, Zemlja je postala premala za Google tako da je u saradnji sa NASA-om javnosti predstavio i mape Marsa, pa je i crvenu planetu sada moguće videti iz tri ponuđene perspektive.

Predstavljanje besplatnog mail servisa Gmail, izazvalo je ozbiljna komešanja kod konkurencije, MSN-a i Yahooa. Pošto se situacija stišala, Google je nastavio da unapređuje svoj servis dodavanjem novih mogućnosti poput Google Talk chata koji je postao sastavni deo Gmail servisa. Novina iz Googlea koja je u fazi testiranja jeste i Google mail za domene, gde će različite organizacije moći da svojim korisnicima ponude besplatne mail adrese na svom domenu, pri čemu će se Google brinuti o infrastrukturi i obezbeđivati uobičajenih 2 GB za smeštanje mailova. Vlasnici domena će moći da manipulišu mailing listama, nalozima i sličnim detaljima iz kontrolnog panela, a za sve ostalo se brine ’veliki G’. Microsoft je sličan servis ponudio još ranije, s tom razlikom što je potencijalnim korisnicima obezbedio svega dvadesetak adresa, uz 250 MB prostora na disku dodeljenih pojedinačnom korisniku.

Posle kontroverznog projekta Google Library, veliki G će po svemu sudeći početi i da prodaje elektronska izdanja knjiga. Na zahtev više zainteresovanih izdavača, Google planira da prodaje knjige u elektronskom formatu, koje pri tom neće moći da se downloaduju, već će njihovo čitanje biti moguće samo online. Prvi talas Googleovih e-knjiga obuhvatiće američke i britanske izdavače. Za sada se radi na pripremi novog servisa i može se očekivati da će on zaživeti za nekoliko meseci.

Još jedna od krupnih stvari koja se valja iza brda, a da se naslutiti preko posrednih aktivnosti Googlea jeste i servis elektronskog plaćanja. Naime, nekima od korisnika servisa Google Base ponuđena je mogućnost da se Google stara o elektronskom plaćanju njihovih proizvoda, što vrlo verovatno predstavlja preteču uvođenja servisa elektronskog plaćanja sličnom onom koji nudi Pay Pal. Nama ostaje da se nadamo da Google neće nepravedno i ničim izazvano iz liste zemalja koje podržava izostaviti našu zemlju, kao što je to slučaj sa Pay Palom.

Mora se priznati da je Microsoft ozbiljno shvatio pretnju koja mu dolazi od Googlea i napravio je zaista impresivan portal kojem se može pristupiti na adresi www.live.com. Microsoftov live portal obuhvata, pored standardne pretrage Weba, još niz integrisanih servisa, uglavnom ekvivalenata onih koje nudi i Google. U Live je integrisan mail koji nudi 2 GB prostora za skladištenje mailova i predstavlja jednu od najboljih AJAX realizacija maila koje postoje, doduše nešto slabiju od Yahooove beta verzije maila. Pored toga, u portal je integrisana i funkcionalnost MSN Messengera, a za korisnike s mobilnim telefonima postoje posebne stranice za pretragu i mail. Live Local omogućava korisnicima pretragu sličnu onoj koju nudi Google Earth ili Yahoo Maps, pri čemu je vizuelni efekat daleko bolji nego kod konkurencije. Live Safety Center servis omogućava on-line skeniranje računara u potrazi za virusima, ali i druge intervencije vezane za sigurnost sistema. Sam Web portal ima mogućnosti podešavanja koje uključuju ručno podešavanje rasporeda elemenata na stranicama, pri čemu su ti elementi manje-više standardni i obuhvataju vesti iz različitih izvora, kao i vremensku prognozu i navigacione elemente koji vode do ostalih delova live portala. Činjenica da Microsoftov portal savršeno funkcioniše i u Firefoxu govori nam da je Microsoft konačno shvatio da je neophodno da usliši želje korisnika svojih usluga umesto da im nametne svoje želje.

Uprkos svim naporima koji se ulažu u stvaranje Webcentrične sredine, teško je oteti se utisku da browseri, kao baza cele ideje, još uvek nisu na visini zadatka i ne nude dovoljno resursa potrebnih za stvaranje online aplikacija koje su uporedive s onima na koje smo navikli. U svakom slučaju, borba za deo online korisnika između velikih zverki doprinela je opštem poboljšanju kvaliteta korisničkog doživljaja, a to je i jedino što nas kao krajnje korisnike zanima.

Dejan STEFANOVIĆ