Laserski i holografski 3D projektori

Industrija zabave nestrpljivo očekuje proboj u polju 3D tehnologije i postavljanje temelja novoj televiziji

Kuda nas vodi savremena tehnologija? Verujemo da to znamo i da možemo predvideti tok događaja, stvarajući maglovite slike o budućnosti, sve dok se ne desi neko neobično otkriće ili tehnološki proboj koji će nam zaista i pokazati kako će ta budućnost izgledati.

Ako je suditi prema najnovijem proizvodu japanskih inženjera, laserskom projektoru svetlosnih 3D prikaza, scene iz filmova će se formirati u prostoru i imati zaista tri dimenzije. Sadašnja realnost nije tako uzbudljiva, ali već u ovoj fazi postoje planovi za buduću primenu ovog proizvoda u reklamne svrhe, a na japanskom Institutu napredne industrijske nauke i tehnologije navode da bi se izum mogao koristiti za ispisivanje poruka u prostoru iznad naseljenih mesta, pozive za pomoć sa brodova i drugih nepristupačnih mesta, pokazivanje pravca u saobraćaju, ispisivanje sportskih rezultata itd. Uzimajući u obzir ovakve primere, logično je što se pitamo kada će doći trenutak kada će reklame početi da nas proganjaju na ulici. Zamislite situaciju da se ispred vas iznenada pojavi velika boca koka-kole, i to u tri dimenzije. U ovom trenutku to izgleda kao scena iz naučno-fantastičnih filmova, ali laserski 3D projektori to u osnovi mogu da obezbede.

Realni svetlosni 3D objekti

Proboj u oblasti 3D tehnologije bi mogao doneti velike promene kada su u pitanju računari i multimedija. Toga su svi svesni tako da su veliki napori uloženi u pronalaženje novih i usavršavanje postojećih tehnologija. Prototip pomenutog laserskog 3D projektora je konstruisan u Japanu i zasniva se na fenomenu javljanja emisije plazme u tačkama fokusiranja lasera prema koordinatama X, Y i Z. Objekti se u prostoru formiraju javljanjem usijanih tačaka plazme koje emituju svetlost.

Već duže vreme se vrše istraživanja i eksperimenti radi pronalaženja odgovarajuće tehnologije za prikaz trodimenzionalnih slika. Ono što je zajedničko svim ovim tehnologijama jeste to što u stvari ne formiraju realne svetlosne 3D objekte, već samo stvaraju iluziju prostornosti iskorišćavajući fenomen binokularnog dispariteta. Tehnologiju baziranu na ovom fenomenu možemo videti kod 3D monitora koji se već neko vreme serijski proizvode i prodaju. Međutim, ovakvi monitori su često naporni za dužu upotrebu i uglavnom ih koriste naučnici za vizuelizaciju istraživačkih modela. Takođe, jedna od mana ovih monitora jeste usko polje gledanja, što u praksi znači da se posmatrači moraju smestiti u tačno definisanu tačku u prostoru i da samo mali broj gledalaca u isto vreme može da iskusi 3D efekat. Kod laserskog 3D projektora takvih ograničenja nema, ali zato, s druge strane, on ima druga ograničenja koja će verovatno vremenom biti prevaziđena.

Eksplozije azota i kiseonika

Laserski 3D projektor, kako je nazvan ovaj sistem, sastoji se od pulsirajućeg infracrvenog lasera i galvanskih ogledala, kojima upravlja računar. Slika objekta koju treba da formira projektor unosi se putem softvera u jednostavnom obliku pošto uređaj još uvek nije sposoban da formira složene prikaze u boji.

Infracrveni laser u ovom modelu proizvodi po jedan snažan impuls svakog stotog dela sekunde, dok u isto vreme računar upravlja kretanjem ogledala. Pravi trodimenzionalni svetlosni model sastavljen je od malih tačaka svetlosti koje se generišu sa svakim impulsom iz lasera, što su zapravo sićušne eksplozije azota i kiseonika u vazduhu koje se javljaju na mestima gde dolazi do fokusa laserskog zraka. Tokom procesa projekcije neprekidno se čuje pucketavi zvuk. Da bi uopšte došlo do formiranja slike, ove „tačke” moraju da se formiraju brzo pa je iz tog razloga bio neophodan impulsni laser visoke učestalosti i računar koji može dovoljnom brzinom da izračunava položaj sledeće sićušne eksplozije. Trodimenzionalne slike se na ovaj način za sada mogu formirati na najvećoj udaljenosti od dva do tri metra od uređaja, ali se očekuje da će u sledećim generacijama biti ostvarene veće udaljenosti, kao i projekcija u boji. Iako je u pitanju još uvek primitivna tehnologija, njeni kreatori već sada predviđaju širok spektar upotrebe, a javljaju se i ponude za konkretnu primenu.

Prvu komercijalnu ponudu je dao vlasnik jednog zatvorenog tržnog centra, koji želi da uređaj bude montiran u središtu velikog hola, a imao bi zadatak da ispisuje trodimenzionalne reklame koje bi upućivale posetioce na radnje u tržnom centru. Cela konstrukcija bi se nalazila u specijalnoj providnoj cevi koja bi štitila posetioce od eventualnog uticaja laserskih zraka, a takođe i sprečila da neko poremeti rad uređaja. Cela konstrukcija treba da izvire iz središnjeg dela bazena sa vegetacijom, što treba da stvori doživljaj koji je mešavina naturalnog i futurističkog.

Za primenu ovog uređaja su pokazali interesovanje i sportski objekti, ali je glavna prepreka njegov mali domet. Sve u svemu, interesantna je brza rekacija sveta biznisa na pojavu ovog uređaja, ali je sigurno i da će u budućnosti doći do razvoja u ovom smeru.

Osamsto hiljada ogledala za 3D televiziju

Da se radi na ovom polju, pokazuje i primer iz kompanije Hitachi koja je tačno pre dve godine predstavila svoj model za trodimenzionalnu vizuelizaciju. Njihova tehnologija se zasnivala na efektu koji se dobija projekcijom 24 slike jednog istog objekta na rotacioni ekran. Slike koje se projektuju snimljene su iz 24 različita ugla. Da bi gledaoci doživeli efekat trodimenzionalnosti, nisu im potrebne specijalne naočari, mada čitava konstrukcija deluje donekle nezgrapno.

Sistem je nazvan Transpost, a za snimanje objekata koje će on prikazivati u trodimenzionalnoj formi koristi se posebno konstruisan sistem računarski vođenih kamera. Očekivalo se da će ovaj sistem naći primenu u oblasti reklamiranja jer je trodimenzionalna slika koju generiše dosta atraktivna, ali je, po svemu sudeći, barijera to što je sistem komplikovan i skup. Jedna od bitnih prednosti tehnologije Transpost jeste mogućnost prenosa signala ovakvog 3D prikaza na daljinu. Ovo otvara različite mogućnosti, od telekonferencija pa do koncerata.

Inženjeri u tehnološki razvijenim zemljama intenzivno nastoje da probiju ograničenja današnje tehnologije i ponude 3D multimediju. Industrija zabave traži 3D televiziju, za koju neki neki istraživači očekuju da će ugledati svetlost dana za deset do petnaest godina.

Generalno, ide se u različitim pravcima u razvoju ove tehnologije, a jedan od projekata koji bi mogao dovesti do pojave komercijalne 3D televizije dolazi sa univerziteta u Teksasu. Istraživači su razvili trodimenzionalni video-sistem koji koristi 800.000 mikroogledala kojima upravlja računar. Sistem simulira holografski prikaz stvarajući 3D slike. Ideja za razvoj ove tehnologije je došla kada se na sistem sa velikim brojem mikroogledala počelo gledati kao na fotoosetljive čestice od kojih je inače načinjen medij za čuvanje holografskih zapisa. Međutim, u slučaju ovog sistema, informacija se čuva u digitalnom obliku u računaru koji upravlja sistemom od 16-mikronskih mikroogledala. Uređaj je za sada sposoban da kreira trodimenzionalnu crno-belu video-projekciju koristeći 256 nijansi sive boje.

• • •

Više je nego očigledno da industrija želi da napravi krucijalni korak napred u tehnologiji vizuelizacije. Dve dimenzije više nisu atraktivne, a ni povećanje dimenzija ekrana i monitora nije rešenje. Pored toga, sve složeniji softver i komplikovanija istraživanja u svim oblastima nauke i tehnike počinju da zavise od trodimenzionalnog prikaza. Dosadašnji komercijalni proizvodi u ovoj oblasti donekle zadovoljavaju ovu potrebu, ali se pre mogu smatrati prelaznom tehnologijom. Slična je situacija i sa industrijom zabave kojoj je potrebna tehnološka inovacija i proboj u treću dimenziju, što bi potencijalno održalo veliko interesovanje tržišta u narednim decenijama. Budućnost tek treba da donese pravo rešenje.

Mirko PERAK