CeBIT 2006, Hanover

Tema ovogodišnjeg CeBIT-a je stapanje različitih tehnologija u cilju olakšavanja posla i svakodnevnog života

Najveći sajam informacionih tehnologija na svetu, ove godine slavi jubilej 20 godina samostalnog postojanja. Ovogodišnji sajam je trajao od 9. do 15. marta, a otvorila ga je kancelarka Angela Merkel koja je u govoru istakla globalni značaj CeBIT-a i tehnoloških rešenja predstavljenih na njemu. A taj značaj je i dalje veoma veliki, i pored svih potresa i padova koje je ova ogromna manifestacija pretrpela poslednjih nekoliko godina. Prethodnih nekoliko CeBIT-a karakteriše pad broja posetilaca, dok se ove godine (možda kao poklon za jubilej) beleži blagi oporavak. Ipak, vreme je odlučilo da pomrsi račune organizatorima sajma pa su tako sneg i niske temperature smanjili očekivani broj posetilaca. Ipak, cifre kojima se ovaj sajam opisuje i dalje su impozantne.

CeBIT u ciframa

Kroz 23 hale površine preko 310.000 m² za sedam dana trajanja prošlo je oko 450.000 posetilaca (od čega trećina dolazi van Nemačke) i imalo je prilike da vidi rešenja i proizvode tačno 6262 izlagača iz 71 zemlje. Od ukupnog broja izlagača, preko 3300 su firme koje dolaze van Nemačke. Ubedljivu dominaciju ima azijsko-pacifički region čiji su najznačajniji igrači Tajvan (711 izlagača), Kina (412) i Južna Koreja (229). Broj izlagača iz Kine je ove godine veći za 100 u odnosu na prošlu, a razlog tome je što firme iz Kine ovu manifestaciju vide kao „vrata u Evropu”. Takođe, SAD pokazuju veću zainteresovanost za ovaj sajam pa je tako ove godine CeBIT posetilo 198 izlagača. Što se Evrope tiče, vodeća je Velika Britanija (189 firmi), a slede je Holandija (112) i Italija (84). Centralna i istočna Evropa su ponudile oko 290 izlagača.

Da se CeBIT pomalo oporavio, pokazuje porast od 20 odsto broja sklopljenih poslova u odnosu na prošlu godinu. CeBIT nije zamišljen da bude IT vašar, već B2B (Business to Business) manifestacija, što se ogleda u podatku da je oko 85 odsto posetilaca sajma došlo poslom. Naravno, i cena dnevne ulaznice od 38 evra trebalo bi da natera slučajne prolaznike da smisle pametniji način kako da ubiju slobodno vreme.

Enter Serbia

Naša preduzeća su i ove godine učestvovala na CeBIT-u u okviru zajedničkog štanda. Štand ostrvskog tipa, površine 105 m² u hali 4, nosio je slogan „Enter Serbia – Key to Success”. NovaTronic, Perihard, PSC, Telefonija, RT-RK, Breza Software Engineering, CIM College, ComTrade Group, Europos, Mega Computer Engineering, Veridix, Institut Mihailo Pupin, Zesium Mobile i Virtual Team su firme koje su predstavljale svoja poslovanja na nacionalnom štandu Srbije. Odlazak domaćih firmi na CeBIT organizovala je SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza) uz tehničku podršku GTZ/WBF (nemačke organizacije za tehničku saradnju) i USAID (američke agencije za međunarodni razvoj). Pojedine firme su učestvovale samostalno ili u okviru štandova svojih inostranih partnera pa su se tako ukupno 23 domaće firme pojavile na CeBIT-u.

Konvergencija digitalnih rešenja

Slogan ovogodišnjeg CeBIT-a je „Digital Solutions for Work and Life” (digitalna rešenja za posao i život), a kroz svaku halu u koju smo kročili pratio nas je još jedan pojam – konvergencija se kao lajtmotiv provlačila kroz svaki izloženi proizvod ili prikazano rešenje. Tehnologija sve više istovremeno služi i poslu i potrošačkom društvu, a rešenja koja su doskora bila rezervisana samo za poslovna okruženja polako ulaze u naše domove, kao i obrnuto. Tako se sve izloženo na CeBIT-u stapa u jedan veliki IT paprikaš pokretan strujom.

Tri meseca od Svetskog prvenstva u fudbalu jasno je da se sve vrtelo oko „najvažnije sporedne stvari u životu”. Pored isticanja sponzorstva i korišćenja motiva lopte i fudbalskih terena, ono što je padalo u oči jeste veliki broj televizora, monitora i mobilnih uređaja sposobnih da bolje prikažu televizijski program. U najvećoj hali 1 Samsung je zakupio veliki prostor, a sa svih strana njihovog štanda vrebali su LCD televizori dijagonala 26, 32 i 40 inča, kao i uređaji sa pozadinskim LED osvetljenjem dijagonale impozantnih 82 inča.

Puno prašine se diglo oko intenzivno najavljivanog Microsoftovog projekta Origami. U pitanju je tzv. UMPC („ultramobilni PC”), to jest prenosni računar koji radi pod Windowsom XP. Ovo rešenje podseća na Tablet PC, ali je znatno manjih dimenzija. Samsung je na CeBIT-u predstavio svoje viđenje UMPC-a sa oznakom Q1, dimenzija 228 x 140 x 25 mm i težine 779 grama. Dominantan je ekran dijagonale sedam inča osetljiv na dodir, a u sam uređaj je spakovano puno toga (Intel Celeron M, 512 MB RAM, Intel GMA 900 grafika, hard disk od 40 GB, Wi-Fi, kao i veliki broj portova za povezivanje i proširivanje). Drugi proizvođač koji je predstavio svoj Origami uređaj je Asus, a njegov model nosi oznaku R2H.

Samsung se hvalio i svojim rešenjima u oblasti mobilnih telefona, i to s razlogom. Modelom SCH-B600 prvi je probio granicu od 10 megapiksela za fotoaparat u telefonu, a modelom SGH-i310 je prvi ponudio telefon sa hard diskom kapaciteta 8 GB. Ostali Samsungovi telefoni mogu „samo” da prikažu televizijski program pomoću DVB-H standarda namenjenog prikazivanju digitalne televizije na mobilnim uređajima. Slične uređaje ponudili su i drugi proizvođači mobilnih telefona.

Svuda televizija i visoka definicija

Što se televizora tiče, pored ogromnog broja kućnih bioskopskih sistema, HDTV kompatibilnih uređaja, ekrana sa smanjenim odsjajem, na CeBIT-u je predstavljen ekran dijagonale 56 inča sa najvećom rezolucijom na svetu. Firma Chi Mei Optoelectronics izložila je model V562D1 rezolucije 3840 x 2160 piksela odnosno Quad Full High Definition TFT ekran. Uređaji ovog tipa namenjeni su pre svega upotrebi u medicinske svrhe, a prodavaće se po ceni od oko 10.000 evra.

Kako proizvođači trenutno vide multimedijalne domove sadašnjosti i budućnosti, lični računar predstavlja središte svakog savremenog doma, čije grane se pružaju po svim prostorijama. Međutim, savremeni računar doživljava transformaciju iz nečega što je bilo prisutno i uočljivo u nešto što se sada nalazi po strani, dok se akcenat baca na periferije kojima se komunicira s računarom. Na Intelovom štandu naglasak je stavljen na Viiv tehnologiju multimedijalne kućne zabave, a brojni proizvođači izbacuju nove uređaje koji se baziraju na ovoj tehnologiji. Acer je izbacio Aspire Idea medija centar koji je u obliku DVD plejera i koji svako ume da koristi. Podršku za Viiv ponudili su i ECS, Shuttle, Gigabyte, kao i mnogi drugi. Konkurencija, naravno, ne miruje pa se s druge strane nalazi tehnologija AMD Live!. ATi je odlučio da podrži AMD, kao i SiS i VIA. Iako je zdrava konkurencija u svakodnevnom životu skoro uvek dobra, borbe između standarda nisu nešto što se u IT industriji očekuje s oduševljenjem, već upravo suprotno.

Što se nVidije tiče, predstavljene su grafičke kartice 7600 i 7900, a naglasak je stavljen na Quad SLI. Tema takmičenja je što veća rezolucija. nVidija je na CeBIT-u prvi put najavila i prvo SLI rešenje za notebook računare. Ko kaže da se na prenosnim računarima ne može igrati? Treba vam samo dovoljno velika baterija.

I dalje bez žica

Rešenja u oblasti mobilnih komunikacija smo pomenuli, a zajedno sa bežičnim i VoIP rešenjima, oblast komunikacija zauzima čak trećinu sajamskih hala. VoIP ne gubi zamah i predstavlja jednu od značajnijih tema ovogodišnjeg CeBIT-a. Novi hit je korišćenje VoIP-a sa mobilnog telefona, bilo kod kuće ili na poslu bilo preko bežičnog LAN-a ili u standardnoj mobilnoj mreži preko GSM ili UMTS standarda. Tako i proizvođači mobilnih telefona izbacuju uređaje sposobne za VoIP koji svoju premijeru doživljavaju na CeBIT-u. U igri oko VoIP-a su i proizvođači prateće opreme, prvenstveno slušalica i mikrofona i softverskih rešenja i servisa (kao što je Skype). Bitan deo teme komunikacija zauzimaju i navigacija i telematika, a zbog izloženih vozila mogli biste da pomislite kako se nalazite na sajmu automobila. BMW je možda otišao najdalje u implementaciji računara u svoje modele, a o većem delu tih tehnologija pisali smo u broju 12/2005.

Veliki brat

Novina na ovogodišnjem sajmu je izložbena tema „Auto ID/RFID” koja je dobila veliki deo hale 6 (površinu od preko 5000 m² i više od 70 izlagača). Iako prvi put učestvuje na CeBIT-u, vodeću ulogu u ovoj oblasti imala je Metro Grupa (da, to su isti oni kod kojih kupujemo po povoljnim cenama). Metro Grupa je napravila prezentaciju na 2800 m² u kojoj je prikazala RFID tehnologiju u „realnim uslovima”. Ugradnja ovih mikročipova polako će se uvući u sve aspekte naših života i bitno olakšati našu svakodnevicu, od brze naplate u supermarketima, preko inteligentnih veš mašina koje program pranja prilagođavaju ubačenom vešu, do ličnih dokumenata sa svim podacima upisanim u čip. Ali, upravo tu i leži osnov za paranoju pa su se tako na CeBIT-u mogla videti i prva rešenja koja se bore protiv toga. Ko se plaši neovlašćenog očitavanja podataka, može da kupi futrolu za pasoš napravljenu od specijalnog materijala kroz koji sadržaj RFID čipa ne može da se očita. Identičnu stvar smo imali prilike da vidimo u jednom naučno-fantastičnom filmu. Realnost i mašta se zaista brzo sustižu.

Sitnice život znače

Sitnih proizvoda bilo je na svakom ćošku. Kao što smo rekli, azijske firme su bile najbrojnije tako da ih je bilo u skoro svakoj hali. Recimo, veće kineske firme su nastupale pojedinačno, dok su se manje nalazile u okviru kineskih nacionalnih štandova koji su bili raštrkani po halama. Na njima je bilo moguće videti razne MP3 plejere, USB diskove, zvučnike... Naravno, prisutni su bili i veći proizvođači MP3 plejera, kompjuterskih periferija, kućišta, napajanja, hladnjaka i ventilatora. Na polju USB fleš diskova smo možda imali prilike da vidimo neka od najluđih rešenja. Kao kuriozitet bismo izdvojili pozlaćeni USB memorijski disk kapaciteta 2 GB. Na kupcu je da izabere da li će biti pozlaćen četrnaesto ili osamnaestokaratnim zlatom. Pet pravih dijamanata na kućištu diska spadaju u dodatnu opremu.

Nije sve čvrsto

Na CeBIT-u ne izlažu samo firme koje se bave hardverskim rešenjima. Tu su i proizvođači softvera, od kojih je najznačajniji Microsoft koji je, zajedno sa SAP-om i IBM-om, vladao halom 4. Ključne reči kod Microsofta su Vista i Office 2007. Od ostalog softvera u oči su najviše upadala sigurnosna rešenja pa su prisutni bili svi veliki proizvođači antivirusnog softvera i firewallova. A kada je u pitanju sigurnost i stabilnost, pripadnici Linux zajednice bi nas sigurno uputili na LinuxPark u hali 5. Ljubitelji Linuxa su mogli da prisustvuju i velikom broju predavanja organizovanih u okviru Linux Foruma, kao i na pojedinačnim štandovima.

Digitalni život

Nezavisna celina u okviru CeBIT-a bila je hala 27. „Digital Living” nije klasična izložba, već su proizvodi izloženi tako da omogućavaju interakciju sa posetiocima. Konvergencija je i ovde ključna reč, a približavanje novih tehnologija posetiocima omogućili su profesionalni TV voditelji, poznati gosti i veliki broj predavanja i prezentacija. U okviru ove hale našlo se mesta i za gejmere iz svakog kutka sveta. Ovde su se održavale „World Cyber Games” o kojima više možete pročitati u posebnom tekstu u ovom broju. Iako su u okviru CeBIT-a, „Digital Living” i „WCG” su samostalne manifestacije okrenute široj publici, pa je dnevna ulaznica samo za halu 27 koštala 10 evra. Ulaznice za CeBIT su omogućavale ulazak i u digitalni svet i opuštanje posle velikih brzina „ozbiljnog sajma”.

Na kraju dana

Pored velikog broja konferencija i prezentacija, CeBIT je bio domaćin i velikog broja žurki. Posle zatvaranja sajma za posetioce, na štandovima velikih firmi olabavljuju se kravate i otkopčavaju kragne. Uz poznavanje prave osobe moguće je ući na zabave velikih firmi gde se, uz hranu, piće i muziku, produbljuju poslovni kontakti ostvareni tokom napornog dana.

Iako je smisao CeBIT-a ozbiljno ugrožen dostupnošću informacija preko brzih medija, pre svega Interneta, značaj ovog sajma i dalje je veliki. Ovih nekoliko stranica ne može da opiše ni delić onoga što smo videli na štandovima sajma u Hanoveru, a što predstavlja novinu u IT svetu i sasvim izvesnu budućnost. CeBIT 2006 pokazao je trend konvergencije koji sigurno neće biti prolaznog karaktera. U paprikaš IT industrije samo će se dodavati novi sastojci koji će poboljšavati ukus finalnog jela, a energija koja omogućava ključanje i pokretanje je struja. Nadamo se samo da se do sledeće godine sve to neće pretvoriti u neprepoznatljivi bućkuriš u kojem je nemoguće povući jasne granice između kompjutera, televizora, veš-mašine, automobila i mobilnog telefona. Ili je to, možda, baš ono što želimo?

Ivan ČABRILO