Dojadile su vam priče o invaziji vanzemaljaca i nepobedivim Zemljanima koji brane svet od uništenja do poslednjeg Amerikanca? Pitate se kako bi bilo da nam mali zeleni jednom ispraše zadnjice? Dopao vam se film „Mars Attacks”? Onda će vam se sigurno dopasti i Destroy All Humans.

S varijantom ove igre za mobilne telefone susreli smo se još pre nekoliko meseci (SK 6/2005), ali PlayStation 2 izdanje ima sasvim drugačiji profil od Java zezalice. U pitanju je akciona free roaming 3D platforma u kojoj glavnu rolu tumači Cryptosporidium 137, ružnjikavi vanzemaljac rase Furon, koji je poslat na Zemlju da pribavi DNK uzorke ljudi i dovrši zadatak koji je njegov prethodnik uprskao. Ljudske nukleinske kiseline vanzemaljcima su potrebne kako bi pročistili svoju oštećenu DNK osnovu, koja nove naraštaje Furonaca čini progresivno glupljim. Kao pripadnik ove generacije „mudrijaša”, čiji se koeficijent inteligencije meri brojem obuće koju nose, Cryptosporidium 137 će se odmah po sletanju na Zemlju uvaliti u nevolje i niz komičnih situacija, iz kojih će se izvući na njemu jedini logičan način – pucanjem u sve što mu protrči ispred nišana.

Zavrzlame počinju neuspelim „pregovorima” s krdom krava na farmi, u nekoj zabiti američkog srednjeg istoka. Shvativši da četvoronožni preživari ne haju za njegove zahteve, 137 će pobesneti i razbacati sirote muzare po livadi, a nakon njih i farmera, policiju, vojsku... U borbi protiv negostoljubivih Zemljana 137 u početku koristi za jednog vanzemaljca prilično slabašno oružje – pištolj koji ispaljuje električne impulse. Kasnije će proširiti arsenal daleko ubojitijim pucaljkama: dezintegratorom, raketnim bacačem i analizatorom za brzu ekstrakciju ljudskih mozgova koji sadrže dragoceni DNK materijal. Iza ubijenih protivnika, pored genetičkog materijala, ostaju i predmeti koji imaju funkciju monete za kupovinu oružja i unapređenja.

Cryptosporidium 137 ne bi bio tako žestok da u rukavu nema nekoliko specijalnih sposobnosti. Telekinetičke moći koristi za podizanje i bacanje ljudi, stoke i predmeta; sposobnost metamorfoze mu omogućuje da preuzme ljudsko obličje i utopi se u masu bez straha da će privući pažnju naoružanih trupa, dok čitanje misli koristi za prikupljanje informacija koje mu omogućuju da duže zadrži ljudski oblik, kao i da shvati šta sledeće treba da uradi (realno, ova sposobnost nema veću upotrebnu vrednost i više služi kao ukras). Veći deo igre vanzemaljac će provesti na nogama, trčkarajući po livadama i ulicama s mlaznim rancem na leđima, pomoću kojeg može da preleti kraće distance. U nekoliko navrata moraće da se vrati za kormilo kosmičkog broda kako bi lakše eliminisao nagomilane protivnike.

Nivoi imaju karakter misija tokom kojih postoji mogućnost slobodnog tumaranja i izvršavanja sekundarnih zadataka. Osnovni ciljevi misija svode se na ubistva i kidnapovanja ključnih ljudi, uništavanje nekretnina, šunjanje, špijuniranje itd. Ukoliko bude nepažljiv i preterano napadan, 137 će navući policiju i vojsku na vrat (kao u GTA, nivo „nepopularnosti” direktno utiče na intenzitet i učestalost napada uniformisanih branilaca Zemlje, među kojima su čak i „Men in Black” agenti). Sporedni zadaci omogućuju nagomilavanje DNK zaliha i obnavljanje energetskih resursa, ali oni nisu naročito zanimljivi i svode se na klasične trkačke i pucačke mini-igre.

Destroy All Humans! odiše vedrom atmosferom, mada se stiče utisak da nisu potpuno iskorišćeni svi potencijali duhovitog scenarija. Vanzemaljci su lepo dizajnirani i imaju uobičajenu morfologiju „malih zelenih” kakve smo viđali u filmskim klasicima iz pedesetih godina (u nekoliko navrata 137 će se otvoreno pobuniti protiv takve etikete, tvrdeći kako nije zelen niti malen). S druge strane, ljudi su predstavljeni gotovo istovetnim figurama odevenim u različite uniforme (farmeri, policajci, biznismeni, domaćice), što donekle kvari utisak, mada postoji mogućnost da dizajneri nisu želeli da ljudima daju snažnije karakterne crte, kad već služe samo kao glineni golubovi. Za grafiku se ne može reći da obara s nogu, mada nemamo ni previše konkretnih zamerki. Jednolično okruženje i neuverljive teksture su najneprijatniji elementi vizuelne podloge, što verovatno ne bismo ni primetili da je igra dinamičnija. Eksplozije su odlične i prava je šteta što nema više velikih objekata koji se mogu uništiti. Dopali su nam se i svetlosni trikovi, kao i efekti dezintegratorskog oružja – kada je pogođen ovim zrakom, čovek najpre plane u buktinju, iza koje ostaje uspravljen skelet koji se u sledećem trenutku raspada (gledali ste „Mars Attacks”?). Glasovna gluma je nesumnjivo najkvalitetniji element tehničke podloge. Vickaste dijaloge glumci su oslikali maestralno, uverljivo i bez ijednog propusta. Komande su nešto složenije, ali su uredno objašnjene na početku igre.

Destroy All Humans! od većeg uspeha dele zapostavljena grafika, nedostatak bilo kakvih novina u upravljačkom sistemu i ujednačen karakter misija. Duhovit scenario i odlična prezentacija, s druge strane, opravdaće novac potrošen na kupovinu DVD-a.

Gradimir JOKSIMOVIĆ