Natprirodne mentalne moći su izgleda sledeća „in” stvar. Broj naslova s ovom tematikom teško da će dostići epidemiološke razmere WWII miljea, ali nekoliko meseci unazad združeno se pojavilo više igara čiji je zajednički imenitelj parapsihologija (skoro kao da sami game developeri poseduju neku vrstu kolektivne svesti). Psi-Ops je, paradoksalno, prva takva igra u ovom nizu, samo što joj je trebalo blizu godinu dana da sa konzola pristigne na PC. Većina igrača je do ovog trenutka verovatno već iskusila telekinezu u nekom obliku, zbog čega će izgledati kao da Psi-Ops ne donosi ništa novo. Ipak, vredi znati da je Nik Skrajer, junak Psi-Opsa, pravio rusvaj bacajući kutije umom mnogo pre nego što se Gordon Frimen latio gravitacione puške. Štaviše, havok fizika je ovde upregnuta prvenstveno radi iživljavanja nad vašim protivnicima, što će redovno dovoditi do spektakularnih improvizacija (i snažnog poriva za sadističkim kikotanjem).

Početak ipak ne obećava puno. Pre nego što krenete da izigravate Darta Vejdera s okolnim nameštajem, Psi-Ops ostavlja utisak generičke military pucačine u trećem licu, sa nešto malo šunjalačkih elemenata. Razlog za ovako anemičan početak leži u zanimljivo osmišljenoj fabuli. Skrajer je specijalni operativac supertajne organizacije Mindgate koja se parapsihološkim metodima bori protiv skupine mentalno nadarenih zlikovaca. Skrajeru ispiraju mozak i šalju ga u ofanzivu kao običnog vojnika, s namerom da bude zarobljen kako bi uništio Pokret iznutra. U zatvoru ga dočekuje „krtica” čiji je zadatak da mu povrati sećanja i potisnute moći. Stvari se međutim komplikuju i priča od ovog trenutka poprima obrise „Totalnog opoziva” pošto Skrajer zbog amnezije više neće znati kome može da veruje niti koja je njegova prava misija.

Neće proći puno vremena pre nego što mu se vrati njegova prva i najkorisnija moć, telekineza. Prisećanje se odvija kroz seriju flešbekova tokom prve polovine igre. Ovi flešbekovi se tiču Skrajerovog trenažnog programa dok je kao mladi kadet učio da koristi svoje latentne moći i ujedno služe kao odlično ukomponovani tutorijali. Ove mini-misije mogu da se preskoče ukoliko vam se žuri da nastavite s prelaženjem nivoa, mada to nije preporučljivo pošto će vas igra u bezbednom okruženju naučiti kako da koristite svaku novu moć.

Tek kada ovladate telekinezom, Psi-Ops počinje da otkriva svoje skrivene čari. Odjednom ćete raspolagati mogućnošću da pokupite bilo koji predmet i ispalite ga u pravcu protivnika. Dotadašnje dosadnjikave prostorije pune kutija i eksplozivnih kanistera naprasno poprimaju ogroman destruktivni potencijal. Što je još bolje, Skrajer bez problema može i same protivnike da odigne sa zemlje. Ono što sledi zavisi isključivo od vaše maštovitosti: možete ih treskati o okolne zidove, bacati ih s litica ili jednostavno držati u vazduhu dok ih punite olovom, a potom baciti beživotno telo natrag na preostale vojnike. Kako igra ne bi postala suviše laka, Psi-Ops od samog početka na vas šalje po četiri, pet protivnika odjednom. Izaći na kraj s navalom naoružanih protivnika nije nimalo jednostavno, ali Skrajerove moći u sprezi sa standardnim arsenalom oružja otvaraju prilično širok spektar mogućnosti za njihovu eliminaciju.

Telekineza će biti i ostati vaša najbolja alatka. Uništavanje nije njena jedina svrha: u nekoliko navrata naići ćete na visoke platforme do kojih je moguće dopreti jedino ukoliko naskočite na neku kutiju, a potom je levitacijom podignete do željene visine. Engine je dovoljno fleksibilan da omogući ovakva i slična rešenja, kao na primer slaganje više kutija jedne na drugu. Druge moći imaju nešto manji spektar upotreba, ali svaka ima svoje mesto u vašem ofanzivnom arsenalu. Pirokinezom je moguće zapaliti ljudstvo i predmete, posession vam daje mogućnost da zaposednete telo protivnika (vrlo korisno i krajnje prepredeno), pomoću remote viewinga možete umom istražiti okolne prostorije, dok je mind drain izuzetno morbidan način da popunite svoje psi rezerve tako što ćete nekom nesrećniku isisavati energiju iz mozga dok mu glava bukvalno ne eksplodira.

Nivoi vizuelno nisu posebno impresivni, ali su dizajnirani tako da dozvole više različitih pristupa istom problemu. Na igraču je da odluči da li će koristiti šunjanje, oružje, moći ili neku njihovu sadističku kombinaciju (zapaliti eksplozivni kanister i baciti ga u grupu protivnika, zaposednuti telo snajperiste na krovu i poskidati odred koji vas dole ganja, bacati vojnike jednog po jednog u otvorenu topionicu, sve je moguće). Upravljački interfejs je dobro prilagođen svrsi tako da su miš i tastatura sasvim pogodna zamena za analogne pečurke na džojpedu.

Bossovi na kraju nivoa su posebna priča. Svaki od egoističnih čelnika Pokreta deluje kao da je iskočio sa stranica nekog stripa. Titanski okršaji protiv ovih harizmatičnih likova jedan su od najboljih elemenata u igri. Svaki boss ponaosob zahteva neku inovativnu caku kako biste ga sredili, a kako je većina otporna na metke, neophodno je pronaći kreativnija rešenja. Prvi od njih, Leonov, slaće bombaše-samoubice protiv vas, vaš nekadašnji mentor Baret vitlaće čitavim vagonima, dok će vam se Kineskinja Wei Lu prikazati kao ogromna zelena nakaza.

Igru je moguće snimiti samo po sistemu checkpointa, što napredovanje povremeno čini težim nego što realno treba da bude. I pored svih svojih moći, Skrajer relativno lako umire, protivnici se na nekim mestima stalno respawnuju, a raspon između dva checkpointa ume da se oduži. S tehničke strane, Psi-Ops je prelazak sa konzola preživeo u odličnoj formi: hardverska zahtevnost nije velika, boje su nešto življe, a teksture oštrije. Kada su akcione igre sa parapsihološkom osnovom u pitanju, Psi-Ops se nalazi u samom vrhu trenutne ponude.

Đorđe NAGULOV