Intel Pentium 4 660

Intel Pentium 4 660

Jezgro: Prescott Ostalo: 64-bitna arhitektura, 3 GHz, 2 MB L2 keša, Extended Memory 64, Enhanced Intel SpeedStep, Execute Disable Bit

Prošlo je godinu dana od pojave Pentiuma 4 sa Prescott jezgrom. S obzirom na to koliko je bio drugačiji od starog Northwooda, ovaj procesor je u potpunosti zaslužio da dobije broj 5 u imenu. Ipak, Intel je odlučio da to bude još jedna „četvorka”, što se s ove vremenske distance čini kao dobra odluka. Da je to bio Pentium 5, Intel bi sada još lošije stajao: procesor koji realno nije ništa brži od prethodnika svakako ne treba da ima „za broj veću” oznaku.

Napravljen da bude bolji od svog prethodnika, Prescott nije uspeo da ispuni mnoga Intelova nadanja. Iako su sva unapređenja koja je Intel na njemu predstavio (pre svega 31-koračni „pipeline”) bila tu da bi se dostigli još viši radni taktovi (najavljivano je i 4,5 GHz u trenutku izlaska), Pentiumi 4 u tome nikada nisu uspeli. Zbog velike složenosti jezgra i ogromnog broja tranzistora, ovi P4 vuku preko 100 W struje, što je previše toplote za ovako malo parče silicijuma. Stali su na 3,8 GHz, mada i takvih Pentium 4 570 modela praktično ni nema. Sve ovo je na kraju nateralo Intel da shvati da se radni takt ne može više podizati, da više od 4 GHz nije moguće, makar ne sa raspoloživom tehnologijom, i da je budućnost u procesorima s dva jezgra pa je medijska pažnja „preko noći” prebačena na novonajavljene modele Pentium D.

Naravno, ne treba očekivati da novi procesori potpuno zamene Pentiume 4 i Celerone. Rešenje s dva jezgra jeste brže i kvalitetnije, ali je i mnogo skuplje. Stoga će Intel zadržati linije Pentium 4 i Celeron, mada će vrh ponude sada biti Pentium D umesto Pentiuma 4. Naravno, nova vrsta procesora ne znači da stare neće biti poboljšavane. Da bi sačuvao konkurentnost i pozicije svojih P4 i Celeron procesora, Intel mora da nastavi da ih unapređuje. Tako je nedavno predstavljena nova serija 600 procesora Pentium 4, a uslediće još nekoliko, između ostalih i odgovarajući Celeron.

Nove procesore karakteriše nekoliko novina od kojih je svakako najvažnija podrška za x86-64 instrukcije, nešto što AMD već više od godinu dana nudi na svojim procesorima Athlon 64. Treba napomenuti da ovo nisu prvi 64-bitni procesori iz Intela: pre više od četiri godine predstavljeni su Itanium, a nešto kasnije i Itanium 2 modeli namenjeni velikim serverskim sistemima. Takođe, Intel ima i seriju procesora Xeon čija je 64-bitna verzija predstavljena 2004. godine, a koja je namenjena manjim serverima i najjačim radnim stanicama. Ipak, Intel do sada nije imao 64-bitne procesore za PC desktop modele.

Prvi 64-bitni modeli pomenutih Xeona imali su jezgro Nocona, izrađeno u 0,13-mikronskoj tehnologiji, a u prvoj polovini ove godine su ih nasledili novi sa Prescott jezgrom. U pitanju je identično jezgro koje je debitovalo 2004. u procesorima Pentium 4, što je potvrdilo sumnje da u stvari svaki Pentium 4 baziran na Prescott jezgru ima 64-bitne mogućnosti, ali ih je Intel isključio. Sigurno je da je Intel mogao da izbaci 64-bitne modele i ranije, no isto tako je jasno da realna potreba nije postojala jer tek odskora postoji odgovarajući operativni sistem. S druge strane, AMD već duže vreme prodaje 64-bitne Athlone, međutim, sem kao „zalog za budućnost”, od AMD64 instrukcija doskora nije bilo koristi. Tek pojava Windowsa XP Professional x64 Edition je omogućila korišćenje x86-64 instrukcija, ali sada, kada je ovaj OS stigao, Intel ima odgovarajući procesor u ponudi, a AMD je izgubio jedan od najjačih aduta s kojim je nastupao tokom proteklih godinu dana.

Intel je skup novih mogućnosti nazvao Extended Memory 64 Technology ili, skraćeno, EM64T. To obuhvata sve potrebne 64-bitne registre, pointere, instrukcije i adresiranje, pa ovi Pentiumi 4 6x0 mogu da rade sa 64-bitnim softverom i adresiraju do 1 TB radne memorije. Druga novina je podrška za Enhanced Intel SpeedStep Technology, tehnologiju koja smanjuje radni takt i napon procesora u periodima kada se ne zahteva maksimum performansi. Ovime se značajno smanjuje potrošnja struje, a samim tim i disipacija toplote. Zvuči prilično neverovatno, ali i ovo je standardno prisutno u svakom Prescott jezgru, no serija 5x0 nema uključeno ništa od ovoga. EIST se sastoji od dve stvari: Enhanced Halt State i Thermal Monitor 2. Prva prekida dolazak radnih taktova tj. impulsa na određeni period, što uzrokuje da se procesor praktično gasi, ne vuče struju i tako se „brani” od pregrevanja. No, tek je Thermal Monitor 2 prava stvar jer ova tehnologija smanjuje disipaciju toplote, ali tako da procesor nastavlja da radi na smanjenom radnom taktu i naponu. U praksi, novi P4 prati svoj rad i ako se zahteva manja snaga, obara se radna frekvencija i napon, dok se Enhanced Halt State uključuje tek ukoliko dođe do pregrevanja.

Intel Pentium 4 660

Serija 600 poseduje i Execute Disable Bit podršku koja je reklamirana kao vid antivirusne zaštite, ali je u principu samo zaštita od buffer overflow greške (prepunjenost bafera), koja je najčešći način na koji virusi napadaju operativni sistem (varaju ga kako bi se raširili po računaru). Treba li reći da je ovo takođe implementirano ranije, a sada je samo uključeno? Takođe, ovo nikako nije dovoljno da se Windows sačuva od uljeza, mada je korisno što postoji. Windows je, kako se to često kaže, „bušan k’o sito” i dok se jednom ne zakrpi kako valja, korisnici ovog operativnog sistema će nastaviti da se „druže” s virusima, trojancima, spajverom i ostalom „bagrom”.

Jedino stvarno unapređenje novog jezgra i jedino što bi trebalo da osigura bolje performanse i u trenutno raspoloživim 32-bitnim aplikacijama jeste duplo više L2 keš memorije. Što je duži pipeline kod procesora to je potreba za keš memorijom veća, a kako Prescott ima 31-koračni pipeline, jasno je da bi novi megabajt trebalo da lepo „legne”. Ipak, porast performansi je pod znakom pitanja jer Intel nije mogao da očuva latenciju L2 keš memorije koja je na Prescottu od 1 MB iznosila 23 takta, već je morao da je poveća na 27. Da li je bolje duplo više ili 17% brže, pokazaće testovi.

U svakom slučaju, novo Prescott jezgro (naziv je, logično, ostao isti jer u principu na njemu nije predstavljeno ništa novo, samo je uključeno ono što je ranije bilo isključeno) zbog 1 MB L2 keš memorije više, sada ima oko 169 miliona tranzistora, u odnosu na 125 koliko ima stariji Prescott. Površina je povećana sa 122 na 135 mm².

Mi smo na testu imali model 630, dakle P4 sa Prescott jezgrom koji radi na okruglo 3 GHz, ima 2 MB L2 keša i uključene su mu tehnologije Extended Memory 64, Enhanced Intel SpeedStep i Execute Disable Bit. Ovo je najslabiji model u novoj seriji, najjači je 670 koji radi na 3,8 GHz, a između njih postoje još tri modela sa 200 MHz razlike: 640, 650 i 660.

Uporedili smo ga sa procesorom P4 530, koji je stari, dobro poznati Prescott sa 1 MB keša, takođe 3 GHz i bez novih mogućnosti. Postoji i serija 5x0J kod koje je Intel uključio EIST i EDB, ali ne i EM64T, sa 1 MB keša, koja se po mogućnostima nalazi negde na pola puta između serija 500 i 600. Razlika u performansama je skromna, svega nekoliko procenata. U aplikacijama koje cene više L2 keš memorije poput igara razlika postoji, ali tamo gde je potrebna samo „matematika” razlike nema. EM64T instrukcije rade dobro, Windows XP Professional x64 Edition se instalirao i funkcionisao valjano, međutim od ovog Windowsa je „slaba vajda”. Ponuda drajvera i softvera je i dalje veoma slaba: sem nekoliko aplikacija koje su više demo ili test karaktera, ne postoji ništa više, dok drajvera ima „na kašičicu”. Veoma malo štampača, zvučnih kartica i skenera ima drajver za x64 verziju Windowsa pa, realno, novi OS iz Microsofta još uvek nije potpuno upotrebljiv. Test programi koje mi koristimo još nemaju 64-bitne verzije pa nikako nismo mogli da izmerimo šta donose EM64T instrukcije kada su performanse u pitanju.

Enhanced Intel SpeedStep radi dobro. Imali smo prilike da vidimo situacije kada se takt i napon smanjuju, međutim diskutabilno je šta se time dobija, makar na ovom 630 procesoru. EIST univerzalno usporava sve 6x0 procesore na 2,8 GHz, što je 200 MHz manje od nominalne frekvencije modela 630. Na bržim modelima to ima više uticaja, dok je kod ovog skoro zanemarljivo. Bitnije je obaranje radnog napona na 1,2 V, što već pravi razliku u odnosu na 1,4 V koliko je standardno. Stabilnih 2,8 GHz pri samo 1,2 V deluje više nego impresivno. Setimo se samo koliko je trebalo Northwoodu za stabilnih 2,8 GHz – često i 17 V. Intel je očigledno doterao 90-nanometarsku tehnologiju izrade do savršenstva.

No, AMD je ovo uradio dosta bolje. Njegov Cool’N’Quiet je sposoban da obara radni takt i napon u više koraka i da pri tome „ode dosta niže”, do svega 800 MHz. Simptomatično, AMD ima mnogo manje problema sa pregrevanjem na nominalnim frekvencijama, a pri tome ima značajno bolje rešenje za smanjenje potrošnje kada procesor ne radi. Intel kojem je to potrebnije ima za klasu ili dve lošije rešenje, a posebno je iznenađujuće što je Intel mnogo duže u ovim vodama. Njegova tehnologija SpeedStep je prvi put viđena na Pentium 3 procesorima za notebook računare, a kod Pentiuma M i Centrino platforme su pokazali da znaju kako se to radi: „power managment” Dothan i Banias jezgra koja se koriste u Pentiumima M još uvek niko nije uspeo da prevaziđe.

I, kakav je P4 660? Tek malo bolji, praktično beznačajno. Intel je sigurno toga svestan pa nije „zacepio” cenu. Novi 630 skuplji je 20-30% od modela 530, otprilike onoliko koliko maksimalno vrede nove mogućnosti. Ako bismo preporučivali novi Intelov procesor, svakako bismo istakli Pentium 4 serije 600, pre svega zbog EM64T mogućnosti koje će se kad tad isplatiti (a čekanje se svakako oteglo). No, ko nije u žurbi, a planira da kupi Intelov procesor, treba da zna da će uskoro put do tržišta pronaći i 64-bitni Celeroni i slabiji P4. Prepoznaju se po za jedan broj većoj oznaci, npr. Celeron D 325 je standardni model na 2,53 GHz, dok će Celeron D 326 imati isti takt i EM64T i EDB mogućnosti. U slučaju P4, 530 je P4 sa 1 MB keša na 3,0 GHz, dok će model 531 imati istu količinu keš memorije i EM64T, EDB i EIST.

S nestrpljenjem čekamo seriju 5x1 jer, poznajući cenovnu politiku Intela, ovi modeli sa 1 MB L2 keša će biti osetno jeftiniji od 6x0, što s druge strane znači da bi Intel konačno postao konkurentan AMD-u. Živi bili pa videli.

Saša UZELAC