Od sada u zelenoj fazi

AutoCAD je dosta dugo bio prepoznatljiv po crvenim ikonicama i uvodnom (splash) ekranu, da bi onda u verziji 2002 crvena boja bila zamenjena plavom. I taman su se korisnici navikli na plave ikonice, a dizajneri AutoCAD-a odlučili su da umesto plave stave zelenu boju. Daleko je od toga da je to glavna ili najbitnija novost u verziji 2006 AutoCAD-a, ali je prva koja se primeti, a deo je promene imidža kojoj Autodesk podvrgava svoj program.

Sasvim u skladu s novom politikom Autodeska da izbacuje programe na svakih godinu dana, ova verzija donosi nekoliko zaista novih stvari, određeni broj bitnijih poboljšanja nekih postojećih opcija i priličan broj manje važnih poboljšanja raznih drugih delova programa.

Najkrupnija nova stvar u AutoCAD-u 2006 su dinamički blokovi (dynamic blocks). Praktičan problem koji dinamički blokovi treba da reše može biti ilustrovan sledećim primerom: recimo da crtate neku arhitektonsku osnovu i u njoj, sasvim očekivano za takav tip crteža, ima veoma mnogo vrata, zbog čega bi bilo zgodno kreirati blok i ubaciti ga na mesto svih tih vrata. Ali, na različitim mestima koristi se različita širina vrata, pa nije moguće svuda ubaciti isti blok, već je potrebno napraviti poseban blok za svaku širinu vrata. Srećom, širine su standardne i nema ih previše, pa je to sasvim izvodljiv posao. Međutim, u okviru bloka za vrata stoji i dovratak a on, opet, mora da odgovara debljini zida tako da se broj potrebnih tipova blokova množi sa brojem različitih debljina zidova u kojima vrata treba da stoje, što u zavisnosti od situacije lako može učiniti korišćenje blokova nepraktičnim. Zbog toga su izmišljeni dinamički blokovi kod kojih se, pored standardnih AutoCAD objekata, u definiciju mogu dodati razni parametri koji definišu stvari vezane za izgled bloka (npr. dužina, ugao...) i akcije (npr. move, scale...) koje definišu na koji način će se izgled bloka menjati kada korisnik selektuje određeni parametar tog bloka.

Tako je moguće imati blok za vrata koji odgovara svakoj mogućoj situaciji, zadržavajući pri tom osnovnu i najkorisniju osobinu blokova: promena definicije bloka automatski se odražava na sve blokove na crtežu, ne utičući pri tom na promene parametara napravljene na pojedinačnim dinamičkim blokovima.

Sem „rastegljivih” blokova, dinamičkim blokovima moguće je praviti „višestruke” blokove, to jest blokove koji u sebi sadrže više različitih blokova (na primer, isti predmet u više različitih projekcija ili stanja) pri čemu je iz padajućeg menija moguće birati stanje po želji.

Onaj ko je imao priliku da podučava druge korišćenju AutoCAD-a, verovatno je morao da im često govori da obrate pažnju na komandnu liniju kad god im nije jasno šta trenutno aktivna komanda traži od njih. Nova stvar u AutoCAD-u 2006 nazvana je Dynamic Input i prikazuje prompt trenutno aktivne komande, u obliku tooltipa ispod kursora, dakle u centru pažnje korisnika. Radi uštede prostora, nije uvek ceo prompt komande prikazan u tooltipu, ali, ako komanda nudi neke opcije, na kraju tooltipa biće prikazana strelica nadole koja korisniku daje do znanja da opcije postoje i pritiskom strelice nadole na tastaturi ispod tooltipa će se pojaviti meni sa listom svih podopcija. Nije samo prompt komande prikazan ispod kursora – bilo šta što korisnik kuca na tastaturi, kada poziva komandu ili odgovara na prompt trenutno aktivne komande, biće prikazano u tom tooltipu, pa ispada da je sa Dynamic Inputom komandna linija preseljena u tooltip ispod kursora.

Komandna linija pored kursora (pod nazivom Dynamic Prompt) jedan je deo onoga što spada u Dynamic Input. Deo Dynamic Inputa je i Pointer Input koji u obliku tooltipa prikazuje trenutne koordinate kursora kada ih neka komanda traži, a takođe prihvata unos sa tastature (kada se koordinate kucaju, otkucani brojevi se ne pojavljuju u komandnoj liniji nego u tooltipu Pointer Inputa). Detalj koji ovde može da zbuni jeste pravilo da se za koordinate koje se unose preko Pointer Inputa podrazumeva da su relativne, sem ako ne počinju znakom „#”, za razliku od starog pravila (koje i dalje važi) u komandnoj liniji da se podrazumeva da su koordinate apsolutne, sem ako počinju znakom „@”.

Pored ovoga postoji i Dimension Input koji nema veze sa crtanjem dimenzija u AutoCAD-u, a služi da pokazuje, kada je to moguće (za vreme line komande, na primer), relativne koordinate kursora u obliku dimenzije duž linije koja se crta i ugla te linije u odnosu na „x” osu.

Iako iskusnije korisnike može da nervira gomila tooltipova koji „iskaču” svuda oko kursora baš preko dela crteža po kojem se crta, Dynamic Input ipak doprinosi intuitivnosti pri korišćenju tradicionalno neintuitivnog AutoCAD-a, što će omogućiti početniku koji nije previše upućen u korišćenje pomagala za precizno crtanje (osnap, ortho, polar, otrack...) da crta sporo, ali relativno precizno.

U AutoCAD-u odavno postoji cal komanda koja može da se pokrene za vreme izvršavanja druge komande (kuca se „cal” u komandnoj liniji) i s kojom je moguće raditi razna izračunavanja, uključujući operacije sa koordinatama i uglovima, i rezultat proslediti trenutno aktivnoj komandi. Naravno, stara cal komanda još uvek je tu, ali sada postoji i QuickCalc, alat koji, osim što ima svu funkcionalnost cal komande, nudi još neke stvari kao što su konverzija jedinica i korišćenje promenjivih i sve to na način koji je dosta intuitivniji i jednostavniji za korišćenje od cal komande.

Pored onih upadljivih, tu je i priličan broj drugih novosti i poboljšanja, među kojima su promene u hatch dijalogu, in place editor za mtext i neki novi vizuelni detalji u vezi sa selekcijom objekata.

Iako u Helpu piše da Dynamic Input nije potpuna zamena za komandnu liniju, interesantno je što AutoCAD 2006 uz Dynamic Input donosi i jednu pomalo skrivenu ali intrigantnu opciju – mogućnost isključivanja komandne linije. Mada postoje komande koje nisu prilagođene da se koriste bez komandne linije, uz Dynamic Input rad bez komandne linije je u principu mogućan, a, ako baš zatreba, komandnu liniju je uvek moguće uključiti prečicom sa tastature.

Zamena nekih starih komandi grafičkim alatima (QuickCalc je primer) koja se dešava u nekoliko poslednjih verzija verovatno je deo prilagođavanja AutoCAD-a da se u nekoj od narednih verzija potpuno oslobodi komandne linije, da bi kasnije eventualno evoluirao u program koji po cenu prekida kompatibilnosti sa prošlošću postaje intuitivniji, lakši za učenje i bliži novim generacijama korisnika.

Marko JOVANOVIĆ