Microstar K8N Neo Platinum (nVidia nForce 3 250Gb)

MSI K8N Neo Platinum (nVidia nForce 3 250Gb)

Nekako smo navikli da tržište čip-setova za nove procesore bude vrlo burno, sa čestim izbacivanjem novih ili poboljšanih verzija. Ipak, prva godina čip-setova za tzv. K8 procesore u koje spadaju Opteron, Athlon 64 i Athlon 64FX prošla je sa samo dva modela. Posle VIA K8T800 i nVidia nForce3 150, koji su se pojavili sa prvim Athlon 64 procesorima, nije bilo nikakvih novina. (Da budemo potpuno precizni, SiS i ALi su takođe izbacili svoje čip-setove ali, kao i kod svih ostalih platformi, ovi proizvođači su slabo konkurentni.)

„Prvu sezonu” dobila je VIA jer je njen proizvod bio po mnogo čemu superiorniji. To je utoliko čudnije ako se pogleda Socket A scena gde je nVidia dominantna. VIA je posle KT400 izbacila još KT400A, KT600, a sada i KT880, ali nikako ne uspeva da dostigne performanse nForce2 čip-seta.

S obzirom na to da K8 procesori imaju sopstveni memorijski kontroler, čip-setovi namenjeni njima ga nemaju, pa performanse celog sistema mnogo manje zavise od samog čip-seta. Razlike se pojavljuju u daljoj vezi ka ostalim komponentama sistema, a za to su zaduženi HyperTransport i mogućnosti čip-seta. Kako prvi nForce3 (150) nije imao podršku za punu brzinu HyperTransport magistrale (što je posebno bitno kod Opterona i Athlona 64 FX) niti Serial ATA standard, jasno je zašto je VIA sa K8T800 imala bolju prodaju i pored veoma sličnih performansi.

Nedavno se pojavio odgovor nVidije, serija čip-setova nForce3 250. Kao i kod njenih grafičkih procesora, postoji nekoliko varijanti čip-setova, a razlika je u Pro i Ultra dodacima. Osnovni je model nForce3 250, model sa sufiksom 250Gb ima dodatni gigabitni Ethernet kontroler, a Ultra i Ultra Pro imaju iste mogućnosti, ali su namenjeni procesorima Athlon 64 FX i Opteron.

Pomenuli smo zašto je prvi nF3 prošao loše, pa se može pretpostaviti šta je na novoj generaciji poboljšano – HT magistrala i dodatne mogućnosti. Naravno, ovog puta i nVidia podržava punu brzinu HyperTransporta, a dodata je podrška za Serial ATA standard. I to kakva! Naime, nF3 250 čip-setovi imaju dva nezavisna SATA kontrolera što omogućuje vezivanje do četiri SATA hard diska. Podržani su RAID 0, 1 i 0+1 modovi među njima, ali i kombinovanje s klasičnim Ultra ATA (danas često nazivanim paralel ATA, tj. PATA) hard diskovima. To znači da ne morate da brinete da li je disk SATA ili PATA (IDE) da biste napravili RAID – nForceu 3 250 je svejedno!

Pomenuli smo da tri jača modela imaju i 10/100/1000 Ethernet kontroler. Modeli koji imaju gigabitni LAN su dobili i Firewall za koji nVidia tvrdi da je integrisan u sam čip-set i stoga pruža mnogo bolje performanse i mogućnosti od softverskih verzija kakve koriste obični korisnici. Od velike važnosti za performanse gigabitne mreže jeste način na koji je ona rešena – poznato je da „vezivanje” na PCI magistralu nema preterane koristi. To je prvi rešio Intel na svojim čip-setovima i865 i i875 na kojima postoji opcija CSA (Communication Streaming Architecture) veze sa Ethernet kontrolerom. Da se podsetimo, u tom slučaju je mrežni čip vezan za severni most, pa ne opterećuje sada već prilično zagušenu PCI magistralu. nVidia je uradila nešto slično, a još bolje: kod nForce3 250Gb mrežni kontroler je integrisan u sam čip-set, a unutar njega je obezbeđena dovoljno brza veza. Tako je ovo rešenje praktično samo uz Intelov CSA sposobno da „progura” gigabit podataka u sekundi, što je veoma važno. Mnogo proizvođača danas reklamira svoje proizvode kao „gigabitne”, ali su oni realno ili malo brži od klasičnih 100Mb ili previše opterećuju računar.

Unapređena je i AC’97 podrška pa je ponuđen 7.1 zvučni standard. Dve UltraDMA 133 grane i osam USB 2.0 portova i dalje su tu, a ostala je ista i AGP 8X podrška.

Iako to nije toliko bitno za čip-setove jer (još uvek) nemaju problema s grejanjem, navešćemo da je novi nForce3 izrađen u 0,15-mikronskom proizvodnom procesu, što je omogućilo manji (čitaj: jeftiniji) čip koji pored toga troši manje električne energije.

Konačno možemo da i sami sebe ispravimo: sve vreme pišemo „čip-set”, kao da je u pitanju komplet od dva čipa, međutim nForce3 nema severni i južni most, kao mnogo puta do sada, već je sve u jednom, doduše malo većem, čipu.

Microstar je, po ko zna koji put do sada, bio najbrži sa isporukom probnog primerka. Ploča K8N Neo upoznala nas je i praktično sa novim nForceom. U pitanju je Socket 754 ploča, dakle namenjena je Athlon 64 procesorima, a koristi čip nForce3 250Gb, jaču izvedbu za ovaj procesor. Ovaj model pripada Platinum seriji matičnih ploča, najboljoj u MSI klasifikaciji. Odlikuje se bogatom dodatnom opremom, boljim kvalitetom izrade, a znak prepoznavanja su crna štampana ploča i siva kutija. Ploča je pune ATX veličine, što bi trebalo da omogući komforan smeštaj svih potrebnih čipova i konektora, mada to ovde baš i nije slučaj. Neki od priključaka su iz nepoznatog razloga pomereni na čudne pozicije. To se pre svega odnosi na dva SATA konektora narandžaste boje koji su zavučeni iza AGP slota i podnožja za procesor. Pozicija DIMM slotova u krajnjem desnom delu ploče nije toliko nepraktična koliko je čudna. Time je olakšana manupulacija memorijom i grafičkom karticom jer se na mnogo ploča oni praktično prepliću. Međutim, to je umanjilo ukupan broj PCI slotova na pet, što na ovako opremljenoj ploči ne bi trebalo da predstavlja manu. Poslednji, narandžasti PCI slot je poseban: pored osnovne funkcije u njega bi trebalo da se ubacuju i posebni Microstarovi komunikacioni adapteri, npr. Bluetooth i Wireless LAN, koji će imati posebno nisku cenu, ali će raditi samo u ovom slotu i samo na MSI matičnim pločama. Kvalitet izrade je odličan. Doduše, napajanje je „samo” dvofazno, mada utisak popravljaju dodatni hladnjaci na tranzistorima.

Na „zadnjem panelu” postavljeni su jedan Firewire, četiri USB porta, pet audio konektora (šest kanala, mikrofonski i linijski ulaz) i RJ-45. Inače, K8N Neo ima Realtekov audio čip AL850 koji daje podršku za 7.1 zvuk, a dodatni, sedmi priključak izveden je na limčić (bracket) koji se dobija u kutiji. U paketu su i dva kvalitetna „obla” IDE kabla i dva SATA kabla. Sve u svemu, vrlo bogat paket, dostojan naziva Platinum.

BIOS matične ploče je uradio Award i pružaju dosta mogućnosti. MSI još nije na nivou Abita, Epoxa ili DFI-a, ali je na dobrom putu. Najzanimljivije opcije nalaze se u prvom „Cell” meniju, gde je moguće podići magistralu do 250 MHz, napon procesora do 1,8 V i memorije do 2,85 V. Novina je mogućnost „zaključavanja” rada AGP/PCI magistrala na 66/33 MHz, što se sreće prvi put. Ni K8T800 ni nForce3 150 to nisu imali, a vrlo je značajno prilikom overklokovanja. Vrlo su obimna i podešavanja IDE/SATA sekcije, tj. eventualnog RAID-a; s obzirom na to da je na ovu ploču, bez ikakvih dodatnih kontrolera, moguće povezati čak osam hard diskova, RAID se nekako i podrazumeva. U svakom slučaju, iskusni korisnici će imati šta da rade u BIOS-u, mada i manje upućeni nemaju čega da se plaše jer sve odlično radi i kada se ostavi na „Auto”.

Performanse su približne VIA K8T800 i starim nForce3 pločama. Jedino je rad s hard diskovima merljivo brži, mada ni to nije toliko osetno. Ovo je potvrdilo da većih razlika u performansama čip(set)ova za Athlon 64(FX) i Opteron procesore nema, ponajviše zbog nekoliko puta pominjane odluke AMD-a da se memorijski kontroler postavi u procesor.

Bolja prodaja se stoga mora obezbediti kroz mogućnosti čip-seta i dodatne opreme na matičnoj ploči, a tu je nVidia sa nForce3 250Gb pogodila u centar. Novi nForce3 ima sve što se danas zahteva od čip-seta, pa i više. Nešto bolje performanse, fenomenalne IDE/SATA mogućnosti, uz odličan gigabitni LAN i ostala sitna poboljšanja poput 7.1 zvučne podrške, promovišu nVidiju u lidera i na tržištu Athlon 64 ploča. Konkretan Microstarov proizvod je takođe zaslužio pohvale, ali za preporuke treba sačekati još neku nForce3 250 ploču – ova je ipak prva.

Saša UZELAC