Priča u tri boje

Šturo saopštenje kojim se LucasArts trećeg marta ove godine obratio javnosti potvrdilo je sumnje koje su već nekoliko meseci pre toga stidljivo kružile među fanovima avanturističkih igara. Služeći se bezličnom retorikom, visoki predstavnik kompanije tvrdio je da je na osnovu podrobnih analiza utvrđeno da u ovom trenutku nije vreme za objavljivanje grafičke avanture na PC-u; stoga je projekat Sam & Max 2: Freelance Police definitivno obustavljen.

Tri boje: crno

Iako su se u prvim reakcijama čelnih ljudi dizajnerskog tima jasno odražavali neverica i šok, pogotovo zato što je igra bila u završnim fazama produkcije pred planirano izdavanje početkom leta („PC Gamer” ju je uvrstio u deset najočekivanijih igara za 2004. godinu), samo su neupućeni ljudi ovakav potez dočekali sa iznenađenjem. Ono što se dogodilo sa igrom Sam & Max 2, kao i sa nastavkom Full Throttlea početkom prošle jeseni, predstavlja samo kulminaciju tužne priče koja već godinama prati avanturistički žanr. Nekada među vodećima po popularnosti u svetu kompjuterskih igara, on je tokom poslednjih nekoliko godina skoro marginalizovan i veliko je pitanje da li bi ga danas uopšte i bilo na komercijalnoj sceni da se 2000. i 2002. nisu pojavila dva remek-dela koja su ga bukvalno vratila iz mrtvih. Najpre The Longest Journey, a onda i Syberia dokazale su nevernim Tomama da avanture i te kako imaju svoju publiku, koja možda nije velika kao ona koju imaju Counter Strike ili Warcraft 3, ali koja zaslužuje da joj se posveti dužna pažnja.

Šta je onda podstaklo kompaniju Džordža Lukasa, koja se uz Sierru On-Line smatra utemeljivačem grafičkih point & click avantura, da svesno skoči sama sebi u stomak i glatko izvrši egzekuciju nastavka jedne od svojih najboljih i najduhovitijih avantura, i to posle skoro tri godine produkcije? Krajnje je simptomatično što bura negodovanja, uključujući tu i javnu peticiju koja premašuje dvadeset pet hiljada potpisnika, nije izazvala skoro nikakve reakcije čelnika LucasArtsa.

Tri boje: sivo

O pravim razlozima ukidanja ove avanture možemo samo da nagađamo. Da je to prvi slučaj ove vrste, mogli bismo da pretpostavimo, na primer, da „veliki bossovi” nisu bili zadovoljni načinom izvođenja, kvalitetom grafike ili nekom drugom osobinom alfa verzije i da su jednostavno procenili da igra u takvom obliku ne zaslužuje da bude objavljena pod logom za sada još uvek renomiranog proizvođača. Ali, kako je u pitanju repriza onoga što se dogodilo pre šest meseci sa Full Throtleom II, postavlja se pitanje ne stoji li iza svega toga nešto sasvim drugo. Naime, još od prodaje Sierre u februaru 1996. godine, stalno se provlači tvrdnja da su avanturističke igre neprofitabilne i da je to razlog zbog kojeg su Ken i Roberta Vilijams odlučili da prodaju kompaniju kojoj su posvetili dvadeset godina života. Istina je, međutim, sasvim drugačija: proizvodnja takve vrste igara i te kako predstavlja dobar biznis, ali ipak ne donosi tolike sume novca kolike bi neki voleli da vide u svojim džepovima. O tome svedoči statistika prodaje avantura u 2003. godini koja kaže da se, recimo, Crime Scene Investigation UbiSofta samo u SAD prodao u 130.000 primeraka, ne računajući pri tom online distribuciju. Uru: Ages Beyond Myst nalazi se na drugom mestu sa približno 80.000 prodatih kopija.

Problem je, dakle, u sledećem: velike kompanije, poput Electronic Artsa, Eidosa, Vivendija i sličnih, među kojima se nalazi i LucasArts, više se ne zadovoljavaju profitima koji se mere desetinama i stotinama miliona dolara – njima su sada značajne samo milijarde. O tome koliko je to tačno svedoči podatak da je krajem januara u Vivendi Universalu napravljena prava racija među rukovodstvom jer je završni račun za 2003. godinu pokazao da je ukupan ostvareni profit od prodaje igara „svega” 571 milion američkih dolara, što je realni pad od 28% u odnosu na prošlu godinu. Finansijski direktori LucasArtsa verovatno su uzeli kalkulator u ruke i izračunali da ma kakav komercijalni uspeh zabeležio Sam & Max 2, on nikad neće moći da dostigne onaj koji bi ostvarila čak i trećerazredna „pucačina” iz serijala Star Wars. A to je bilo dovoljno za smrtnu presudu najsmešnijem paru kompjuterskih likova u svetu avantura.

Tri boje: belo

Sudeći prema onome što se događa u poslednje vreme, izuzev ovog ispada LucasArtsa, za avanturističke igre ipak dolaze bolja vremena. Do sada je već bilo primera da su neki žanrovi doživljavali „kliničku smrt” (poput FRP/RPG igara sredinom devedesetih), a onda se naglo oporavljali i počeli da ponovo nižu uspehe. Pored činjenice da se u narednom periodu očekuju The Longest Journey 2, Beneath the Steel Sky 2, Project Jane Jensen, Runaway 2 i Lost Paradise, ohrabruje to što je novo rukovodstvo Vivendija pozvalo Kena Vilijamsa na razgovore koji će se odnositi na mogućnost da nekadašnji prvi čovek Sierre sedne u savetničku stolicu i pokrene rad na novim nastavcima čuvenih serijala kao što su King’s Quest, Space Quest, Gabriel Knight itd. U tom smislu prvi korak je već napravljen jer je konačno sklopljen dogovor sa Alom Louom, autorom besmrtnog šeprtlje Larija Lafera, da se pridruži timu koji već uveliko radi osmi nastavak. Kao što je poznato, Lou je svojevremeno odbio ponudu kada je shvatio da je novi Lari zamišljen kao poluarkadna igra sa malo dodirnih tačaka sa prethodnicima.

Vrhunac ove priče predstavljaju govorkanja da, verovali ili ne, LucasArts priprema peti nastavak serijala The Secret of the Monkey Island. Nakon onoga što se desilo Full Throttleu i Samu & Maxu, vest deluje krajnje nelogično, ali o tome se sve više priča. A gde ima dima, ima i vatre.

Slobodan MACEDONIĆ