Telekomunikacioni operatori protiv VoIP

VoIP tehnologja nije svuda u svetu prihvaćena na isti način

Pre nekoliko godina državna telelekomunikaciona kompanija je privatizovana, 49 odsto je prodato stranim ulagačima koji sada u stvari upravljaju kompanijom. Izmedju ostalih klauzula našla se i ona o ekskluzivnosti, prostije, monopolu na fiksnu telefoniju. Novostvorenoj kompaniji država je obećala tržište lišeno konkurencije za sledećih nekoliko godina.

Jedna od prvih mera nakon privatizacije bila je podizanje cena lokalnih i internacionalnih poziva. Kako se naša priča dešava u ne baš tako bogatoj zemlji, tehnologija upotrebe Interneta za telefoniranje, voice over IP (nadalje VoIP) se zahvaljujući daleko povoljnijoj ceni vrlo brzo raširila. „Telekom” je počeo da pritiska državu da obezbedi obećani monopol i eliminiše „prljave i pokvarene” VoIP provajdere koji su se drznuli da tržištu ponude povoljnije rešenje.

Odluka

Vlada je 25. oktobra 2002. donela dekret kojim obavezuje provajdere da blokiraju dvadesetak UDP portova koji se koriste za VoIP kako bi onesposobili korišćenje ovog servisa. Pretpostavljam da ste iznenađeni ignorantnošću odluke, ali stvari postaju malo jasnije kada se saopšti još jedan bitan detalj: sve ovo se dešava u Panami, maloj državi u Srednjoj Americi, sa oko tri miliona stanovnika, poznatoj po Panamskom kanalu koji razdvaja Severnu i Južnu Ameriku.

Britanski telefonski gigant „Cable&Wireless” otkupio je 49 odsto panamskog nacionalnog telekoma. Za C&W ovo nije prva bitka protiv VoIP, 1998. godine je dobio parnicu protiv kompanije „Net2Phone” na Kajmanskim ostrvima, te je upotreba VoIP-a stavljena van zakona. Akcija protiv provajdera u Panami počela je da se zahuktava nakon pada prihoda od oko 2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje jeste realno, ali zar ista logika ne prati i ugroženost papirne pošte elektronskom? Progres ne ide na ruku svima i sumanuto je zakonom sprečavati bolju ponudu, naročito kad su je korisnici već isprobali.

Tehnika

Da bi se ispunili zahtevi pomenute odluke, uređaji bi trebalo da proveravaju više od sadržaja IP hedera, što prevazilazi ulogu rutera. Dodatno se zahteva da se filtrira i saobraćaj koji se u Panami nađe u „tranzitu”. S obzirom na geografski položaj Paname, ideja je dosta nepromišljena, jer mnoštvo kablova, tj. međunarodnih veza prolazi baš tuda. Da bi se izborili sa saobraćajem, provajderi bi morali da nabave višestruko snažniju opremu od postojeće.

Internet je pre svega komunikacija bez granica, kako kaže „Net2Phone”, a Panama ipak nema uticaj da bi redizajnirala Internet.

Kontra

Mreža je u svojoj osnovi koncipirana da zaobilazi prepreke, te je ideja o blokiranju tehnički zahtevna. Motivisani protivnik ima mnogo načina da branu zaobiđe. Najprostiji način bi bio proxy bouncer, saobraćaj bi se jednostavno „odbijao” od sistema situiranih van Paname, koji su u pogledu VoIP-a slobodni. U procesu filtriranja, onaj ko postavlja pravila je u posebno lošem položaju, jer mu čak i najprostije kriptovanje značajno podiže granicu za efikasnu kontrolu. Hardcore kriptografska rešenja poput VPN-a da ne pominjemo. Jedino tehnički uspešno rešenje bilo bi fizičko isključivanje od celog Interneta i postavljanje države u neku vrstu Faradejevog kaveza.

Epidemija

Panama nije jedina zemlja koja pokušava da spreči prenos glasa preko Interneta da bi sačuvala monopol nad klasičnom telefonijom: Egipat, Nepal, Turska i Uganda su zemlje gde je telekom, većim delom i dalje državni, čvrsto ukopan iza političkog sistema, obezbedio zabranu VoIP saobraćaja. Drugi, poput Perua i Mađarske, strogo regulišu upotrebu i izdaju dozvole za prenos glasa preko Mreže prevashodno za međunarodne razgovore.

Kineski telekom se u jednom trenutku intenzivno zalagao da VoIP stavi van zakona. Nakon što je sud ipak potvrdio legalnost IP telefonije, „China Telecom” se „predomislio” i preuzeo vođstvo u izgradnji infrastrukture i ove godine očekuje prihod od oko 12 milijardi dolara.

Pare

Ovoliko buke može da se digne samo oko velike količine novca, kao što je i u ovom slučaju. Obrt se meri desetinama milijardi dolara i kompanije pokušavaju da se zaštite. A s druge strane, blokiranjem dolazećeg VoIP saobraćaja države smanjuju prihod, a i same telekomunikacione kompanije više pokušavaju da kupe vreme da bi nadoknadile hendikep kasnog ulaska u trku, nego što žele se reše jeftinije tehnologije.

Internet tehnologije unose novi element na tržište i rapidno zasenjuju precenjene ili zastarele modele tradicionalne industrije. Za firme koje pare „od Interneta” vide kao plen pljačkaša, logičnije je da „se pridruže”, jer poslovni modeli izumiru uglavnom zbog nefleksibilnosti ili nemogućnosti adaptacije na nove uslove.

Damjan PELEMIŠ