Talasi kvalitetnih igara iz istočnoevropskih zemalja, u prvom redu Rusije, sve češće zapljuskuju obale američkog i zapadnoevropskog tržišta zabavnog softvera. Najpredaniji promoter istočne pameti u Americi, „Bethesda Softworks”, u svoj distributerski program uvrstio je i Echelon, dugo najavljivanu akcionu svemirsku simulaciju čiji autori pripadaju moskovskom studiju „Buka Entertainment”. Kao mešavina klasične simulacije i SF akcione pucačine, Echelon mnogo odstupa od klišea svemirskih simulacija - pre svega, akcija se ne odigrava u svemiru, već tik iznad površine planete koju nastanjuje napredna rasa vanzemaljaca. Samim tim, igra je znatno dinamičnija, ali i teža od većine koje smo do sada igrali (StarLancer, Crimson Skies).

Scenario igre predstavlja prozaičnu SF sagu, smeštenu tri veka u budućnost. Nakon dugogodišnjeg građanskog rata, Zemljani i stanovnici kolonija s obližnjih planeta formirali su Galaktičku Federaciju, savez koji je trebalo da obezbedi napredak nauke i ekonomije, kao i sveukupni prosperitet za prenamnoženu ljudsku rasu. Šireći se prostranstvima galaksije, članice Federacije su 2320. godine stupile u kontakt s vanzemaljskom civilizacijom Velijanaca, tehnološki i intelektualno naprednijom od ljudske. Otkrivši ljudima tajne svoje Zero-T tehnologije transporta na velike udaljenosti i naprednog genetičkog bioinženjeringa, Velijanci su stekli poverenje Federacije i pravo da postanu njen punopravni član, pod uslovom da ne preduzimaju genetičke eksperimente na ljudima. Ljigavi vanzemaljci, kao što se moglo očekivati, zloupotrebili su poklonjeno poverenje kako bi preuzeli kontrolu nad svim Zero-T stanicama u galaksiji, koje su prethodno učinili otpornim na dejstvo konvencionalnog oružja Feredacije. Ubrzo su isključili sva ljudska sredstva komunikacije i odbrane, učinivši ih tako potpuno nazaštićenim. Velijanci su ubrzo počeli da zauzimaju ljudska uporišta i sprovode nezapamćen teror nad nedužnim stanovništvom. Dalji razvoj priče o usamljenom pilotu, heroju koji treba da vadi kestenje iz vatre, znaju već i vrapci...

Bespoštednu borbu sa zlim Velijanskim pobunjenicima vodićete iz kokpita najsavremenijih borbenih letelica, specijalizovanih za borbu na malim visinama. Poprište događaja je planeta Velijanaca, svet izuzetne lepote, s pejsažima i astronomskim fenomenima koji su prava poslastica za oči. Kroz nekoliko razgranatih kampanja u Wing Commander stilu igrač ima mogućnost da napreduje u karijeri, dobija više činove i mogućnost veće kontrole nad izvođenjem misija. Letelica ima čak četrnaest vrsta. Razlikuju se po vatrenoj moći, manevarskim sposobnostima i taktičkim prednostima - na raspolaganju je sve što vam može pasti na pamet, od uobičajenih lovaca s fiksnim krilima i helikoptera do specijalnih antigravitacionih hoverkrafta.

Misije su uniformne, tj. međusobno se ne razlikuju u dovoljnoj meri. Neprijatelji se pojavljuju iznenada, ali uvek na istom mestu i na isti način. Nakon toga, vaši saborci će bezglavo jurnuti na brojnijeg protivnika i, naravno, poginuti, ostavljajući vas da se igrate 3D verzije Space Invadersa (ja sâm, njih dvesta miliona, pa kad raspalih...).

Što se težine misija tiče, ona je, blago rečeno, neuravnotežena. U jednom trenutku bukvalno ćete lomiti prste da biste izvukli živu glavu, sledeću misiju završićete jednom rukom, da bi se u trećoj dosađivali. Takav kontrast pomalo kvari utisak i čini da se igrač brzo zasiti igranja. Multiplayer režim je interesantan i nudi mogućnost deathmatch okršaja, pojedinačnih i timskih.

Kontrolnim sistemom je teško ovladati. Čim otvorite opciju za podešavanje kontrola, zavrteće vam se u glavi kada vidite koliko tastera treba zapamtiti. Srećom, mnogo toga se može obaviti upotrebom miša ili džojstika, ali i dalje ostaju „sitne” komande kojih se nećete setiti kada bude bilo potrebno - zato nije naodmet imati spisak komandi na papiru pored monitora. Fizički model je neobičan, ali nije teško navići se na njega - neke fizičke zakonitosti su „modifikovane” zarad boljih manevarskih karakteristika letelice (inercija je slabija, moguća je brza promena brzine i visine letenja, zanemareni su efekti koje gravitacija ima na pilota i letelicu tokom teških manevara), ali to se može oprostiti jer doprinosi dinamičnosti. Na kraju, ovo je akciona, a ne realistična simulacija (uostalom, ko može da pretpostavi kakvi će uslovi postojati u 24. veku). Head-Up Display (HUD) uključuje informacije o visini, brzini, radar i napredan elektronski sistem za lociranje ciljeva (biranje najbližeg ili najopasnijeg cilja, prebacivanje mete i drugo).

Tehničke karakteristike Echelona dugo će biti predmet divljenja, u to nema sumnje. Detaljnost grafike je neverovatna - pominju se cifre od 20000 poligona po kadru u složenijim scenama i 200 različitih struktura i ciljeva na površini planete. Tome treba dodati dinamičko osvetljenje i senčenje, detekciju oštećenja u realnom vremenu i potpuno glatko izvođenje koje nema usporenja ni tokom iscrtavanja velikog broja objekata. I pored nedostataka, Echelon je vredan pažnje svakog ljubitelja brzih borbenih simulacija.

Gradimir JOKSIMOVIĆ