 Istovremeno s Allstar Tennisom, na naše tržište stigla je simulacija tenisa kompanije „Cryo”, igra koja nosi licencu ovogodišnjeg Roland Garrosa. Gledano u celini, Roland Garros 2000 predstavlja pravi antipod „Ubi Softovoj” simulaciji – tehničko savršenstvo nauštrb igrivosti.
Roland Garros 2000 blista tamo gde je Allstar Tennis 2000 podbacio, pre svega po pitanju grafike i bogatstva opcija. Grafika se, zahvaljujući bogatim opcijama za konfigurisanje, može prilagoditi bilo kojoj platformi, a i engine je sjajno optimizovan, pa se maksimalno kvalitetan prikaz može ostvariti i sa karticama relativno skromnih mogućnosti (poput Intela 740). Meniji su sjajno dizajnirani, pregledni i sadržajni, grafika u toku igre pleni (posebno oduševljavaju motion blur efekti primenjeni na lopticu u pokretu), a motion captured animacija verno dočarava pokrete realnih igrača. Konfiguracija terena bitno utiče na igru, a muzička i zvučna podloga adekvatno nadopunjuju atmosferu. Pohvale zaslužuje i vrlo dobar trenažni režim. Najveći problem ovog programa leži u lošoj adaptaciji i plastičnom osećaju igre koji, iako je realističniji, ne pruža dovoljno zadovoljstva tokom igranja. Pokreti igrača su usporeni, a reaktivno vreme nepotrebno produženo, pa je teško pogoditi momenat za izvođenje udarca – često ćete kasniti ili, pak, preuraniti sa zamahom. Sporost izvođenja stvara lažnu predstavu da imate dovoljno vremena za pozicioniranje igrača i zamah reketom. Zapravo, vremena nema i potrebni su veoma brzi refleksi i dobar smisao za predviđanje kako bi koliko-toliko parirali protivniku. Na težim nivoima igra postaje frustrirajuća, tako da Roland Garros 2000 možemo preporučiti samo najstrpljivijima. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
