Pre skoro dvadeset godina (1981.) jedan dugometražni animirani film uzburkao je tadašnju svetsku javnost. Publika naviknuta na čedna diznijevska ostvarenja, našla se u priličnom šoku gledajući scene iz „Heavy Metala”, crtaća za odrasle, koji su zajednički potpisali Ivan Rajtman („Ghostbusters 1/2”, „Twins”, „Kindergarten Cop”, „Space Jam”) i Džerald Poterton („Animal House”, „Yellow Submarine”). Naučno–fantastična priča sa fantazijskim elementima, bazirana na istoimenom stripu, i praćena snažnim erotskim nabojem, bila je za tadašnje pojmove previše slobodna, pa je njeno prikazivanje, s obzirom na „R–rated” kategorizaciju, bilo ograničeno samo na pojedine bioskope. Sam naziv filma nije bio slučajan, jer je, pored neobične tematike, njegova druga, veoma bitna karakteristika bila muzički „soundtrack”, za koji su se pobrinula u to vreme najzvučnija imena „hevi metala”, poput Black Sabbatha, Blue Oyster Culta, Nazaretha, Stevie Nicksa i drugih.

Ove godine čuveni crtać je dobio nastavak po imenu „Heavy Metal 2000”. U rediteljskoj stolici ovoga puta se našao Kevin Istmen, vlasnik strip magazina „Heavy Metal”, koautor crtane serije „Teenage Mutant Ninja Turtles” i suprug Džuli Strejn, poznate cice sa duplerice časopisa „Playboy” i domaćice televizijskog šou programa „Sex Court”. Iako ne predstavlja direktni nastavak originala, film se drži svega onoga što je proslavilo prvi deo: malo seksa i dosta nasilja, praćenog pravim rokenrolom i vrhunskom animacionom tehnikom. Glas i stas glavnoj junakinji pozajmila je sama gospođa Strejn, čiji su nesporni telesni kvaliteti verno preneti na veliko platno.

Paralelno sa stvaranjem crtanog filma, kompanija „Ritual Entertainment” (Scourge of Armagon, SiN) je započela sa izradom kompjuterske adaptacije „Heavy Metala 2000”. Zaplet igre se manje–više drži filmske priče. Nakon slavne pobede nad lordom Tajlerom, Džuli, i svi oni koji su preživeli veliki rat, odlaze na prelepu planetu Idn (Eden) i tamo uspostavljaju novu koloniju. Da bi se zaštitili od eventualnih napadača, inženjeri postavljaju u orbitu planete specijalni satelit zvani F.A.K.K.² (Federation Assigned Ketogenic Killzone), koji pomoću energetskog polja stvara lažnu sliku da se radi o pustom i nenaseljenom parčetu stene koja pluta svemirom. Zahvaljujući posebnim svojstvima vode na Idnu, starenje ljudi je drastično usporeno, pa se punih trideset godina život odvijao mirno, jednolično i bez ikakvih trzavica. Međutim, jednog lepog sunčanog dana, zaštitni omotač je počeo da popušta pod udarima zelenih meteorita nepoznatog porekla.

Da li je vreme da Lara Kroft konačno ode u penziju? Pa, sudeći po ovoj igri, jeste! Zavodljiva Engleskinja ima još ponekog keca u rukavu (jedan od njih se zove Angelina Džoli, koja upravo ovih dana snima filmsku verziju Tomb Raidera), ali je veliko pitanje da li će posle Heavy Metala iko biti zainteresovan da igra novi nastavak doživljaja gospođice Kroft, pogotovo ako njeni tvorci ne unesu neke radikalne izmene u način igranja i drastično ne poboljšaju tehničku izvedbu. Heavy Metal F.A.K.K. 2 je, dakle, akciona avantura, pravljena po uzoru na Tomb Raider, sa svim predispozicijama da konačno stavi tačku na vladavinu Lare Kroft u žanru istraživačkih igara u trećem licu. Koristeći provereni recept za uspeh – harizmatična junakinja upečatljivih telesnih atributa u borbi protiv opakog negativca – „Ritual Entertainment” su napravili najbolju igru otkako postoje.

Da bi izbegli eventualne optužbe da su iskopirali Tomb Raider, autori Heavy Metala su se odlučili za nešto drugačiji koncept igre. Dovodeći intenzitet akcije do nivoa koji odgovara Doomolikim ostvarenjima i povećavajući interakciju glavne junakinje sa okolinom uvođenjem velikog broja NPC likova, nastala je igra koja pre liči na pojednostavljenu verziju Ultime 9, nego na doživljaje Lare Kroft. Sve je to urađeno nauštrb njenog istraživačkog segmenta, odnosno u domenu gde Tomb Raider za sada ionako nema dostojnu konkurenciju. Takav koncept diktirao je da nivoi (njih dvadeset pet) budu strukturno jednostavniji i kraći, ali zato bogato nafilovani neprijateljima koji se, povrh svega, često obnavljaju. Kompjuterski model Džuli Strejn je animiran savršeno (sa 7000 frejmova animacije), a lepeza njenih pokreta, koji se mogu izvesti u toku igranja, najšira je do sada (novine su, recimo, kretanje po uskim ispustima na stenama i zidovima, prelaženje preko horizontalno postavljenih greda itd.).

Prvi put posle neprevaziđenog Unreala, dole potpisani je bio istinski zadivljen grafikom u jednoj 3D igri. Heavy Metal F.A.K.K. 2 je prva objavljena igra koja koristi licencirani i unapređeni „3D engine” Quakea III. A to se, verujte nam na reč, vidi na svakom koraku. Njena vizuelna raskoš ne može se porediti ni sa čim što se u poslednje vreme pojavilo na tržištu. Štaviše, čini nam se da je Quakeov „engine” tek sada pokazao svoje prave mogućnosti, dakle u uslovima kada je trebalo kreirati šareni svet sa stotinama različitih tekstura u istoj sceni. Od ostalih tehničkih osobina treba skrenuti pažnju na zvuk. Implementacija EAX i A3D standarda urađena je maestralno, tako da se uz pristojan sistem zvučnika mogu dobiti prostorni efekti kakvi se još uvek retko sreću kod kompjuterskih igara.

Iako nije bez mana, Heavy Metal F.A.K.K. 2 je odlična igra koja je nanela do sada najžešći udarac Tomb Raideru. Bogami, bilo je krajnje vreme.

Slobodan MACEDONIĆ