Iako većina vlasnika PC računara gaji podozrenje prema igrama s PlayStationa, mora se priznati da je bilo nekoliko pristojnih konverzija, naročito kada su u pitanju arkadne igre i akcione simulacije vožnje (legendarni Destruction Derby je najbolji primer). „SouthPeak Interactive” je izbacio konverziju jedne od svojih najinteresantnijih igara koja će, verujemo, obradovati sve ljubitelje akcione vožnje.

The Dukes of Hazzard je igra zasnovana na istoimenoj TV seriji studija „CBS” (ogranak „Warner Brothersa”) koja se u Americi prikazivala od početka 1979. godine. Serija je doživela neverovatan uspeh – tokom šest godina emitovano je 147 epizoda (umesto osam, koliko je bilo planirano), a ponela je i titulu jednog od najprofitabilnijih TV programa u istoriji. Glavni junaci priče su braća Duke, raskalašni avanturisti iz varošice na američkom jugu koji proživljavaju najrazličitije avanture u svom vremešnom Dodge Chargeru, automobilu poznatom pod imenom General Lee. Braća Duke su vrlo brzo poneli naziv pop-ikone američke mladeži i postali popularni koliko i „Coca Cola” i „Nike” patike (što se i moglo očekivati s obzirom na tadašnju socijalnu strukturu u Americi).

U igri se pojavljuju svi vodeći likovi iz serije: Bo i Luke, zanosna Daisy, stari farmer Jesse, beskrupulozni Boss Hogg i prostodušni šerif Rosco P. Coltrane i svako od njih ima određenu ulogu u scenariju. Igra se sastoji iz devet nivoa, odnosno 27 raznovrsnih misija u kojima ćete bežati od policije, ganjati pljačkaše po seoskim putevima, voziti trke, skupljati brojne dodatke, ispaljivati strele s dinamitom i obavljati sve druge, za sredinu ruralnog juga uobičajene aktivnosti. Scenario je vrlo dobar i dinamičan; misije se nastavljaju jedna na drugu poput epizoda TV serije, relativno su kratke i moraju se igrati sekvencijalno. Svaka epizoda se tematski razlikuje od prethodne, a animacionim međusekvencama nagoveštava se radnja koja sledi. Takva konstrukcija igre drži pažnju igrača do poslednjeg nivoa.

The Dukes of Hazzard je, verovatno ste to već zaključili, akciona simulacija vožnje bazirana na Chase HQ, kultnom serijalu što je pre desetak godina vladao luna-parkovima. Osim veštog upravljanja moćnim automobilima iz ranih sedamdesetih, potrebna je i dobra koncentracija i preciznost tokom izvođenje riskantnih manevara. Iako se u igri pojavljuje deset vrsta automobila, u režimu za jednog igrača vozićete tek četiri: General Leea, pikap ujka Jesseja, Hoggov Cadillac i šerifova patrolna kola. Najviše vremena provešćete za volanom vernog Dodgea, jureći po prašnjavim drumovima i povremeno izvodeći vratolomije kojima ćete zbunjivati protivnike. Često ćete morati da poduzimate krajnje riskantne poteze kao što su preskakanje provalija, vožnja između eksplozivnih burića, propinjanje na dva točka itd. Svaki neuspešno izveden manevar oštetiće automobil više nego što je predviđeno, što će rezultovati osetnijim padom performanski. Iz tog razloga ne morate insistirati na skokovima i hazardnoj vožnji tamo gde ona nije neophodna. Ako oštećenja dostignu kritičan nivo, popravke možete izvršiti sakupljanjem dodataka koji su raštrkani po putu (rezervne gume, kutije s alatom), ali to će vas, s druge strane, usporiti.

Tokom igre nailazićete na raznorazne dodatke poput nitro pogona za bržu vožnju, vurune za stvaranje dimne zavese, lepka, ulja, eksera, vremenskih bonusa, štapina dinamita i još nekih korisnih stvarčica za ometanje protivnika i uklanjanje čvrstih prepreka. Misije su interesantne i po sadržaju: spasavaćete starog farmera od pljačkaša, bežati od razbesnelog šerifa, vraćati ukradeni novac u banku, trkati se u lokalnom šampionatu. Staze su uglavnom linearne, a postoji i nekoliko kružnih deonica i prostranih arena. Režim za više igrača ima nekoliko opcija i dovoljno je interesantan, naročito zbog toga što postoji bolji izbor automobila.

Na polju tehničkih karakteristika The Dukes of Hazzard pokazuje sasvim drugo lice. Grafika je iznenađujuće jednostavna, gruba i neprecizna – kratko rečeno, kao da je preslikana s PlayStationa. Mali broj poligona, siromašna pozadina i neubedljiv ambijent samo su deo nedostataka grafičkog enginea. Ponajviše smeta neprijatno probijanje tekstura i izuzetno loša detekcija kolizije, koja dolazi do izražaja pri sudarima (slika na kojoj se dva vozila fuzionišu u limenog sijamskog blizanca zaista mnogo kvari utisak). Fizički model je prilično nerealan, zbog čega možete imati dosta poteškoća, naročito tokom skretanja i vraćanja na stazu nakon što izgubite kontrolu nad vozilom (volan je jednostavno preosetljiv). Da ne bude sve tako crno pobrinula se kantri grupa „The Tractors”, koja je aranžirala sjajnu muzičku podlogu.

Gradimir JOKSIMOVIĆ