Zanimljivog li naslova. Prvi kontakt sa diskom čiji je sadržaj eksplictno definisan kao „ratni orgazam” ostavlja dovoljno prostora za raznovrsne ideje u pogledu urezanog materijala. Šta li će da bljesne sa ekrana posle instalacije? Bez obzira na interesantnu aluziju iz naziva igre, dočekaće vas nešto sasvim bezazleno: umesto seksualne predstave koju ste verovatno zamislili i očekivali, u pitanju je uobičajena pucačka igra kakve smo bezbroj puta igrali na kompjuterima. „Onoga” nema ni od korova...

Tvorci Wargasma su momci iz „D.I.D.”-a, poznati po sjajnom Total Air Waru (avio simulacija sa odlično rešenom dinamičkom kampanjom, koja je do pojave Falcona 4.0 bila prva na top-listi kvaliteta i realnosti). Imajući to u vidu i bacivši pogled na masne screenshotove koji su pratili najavu igre, očekivali smo ispunjenje ultimativnog sna svakog pravog zaljubljenika u rat na kompjuteru: totalno-globalni mix simulacije, akcije i strategije na virtuelnom bojištu XXI veka, viđen kroz prizmu pilotiranja tenkom, helikopterom i drugom ratnom tehnikom, uz saradnju pešadije i punom strateškom kontrolom saboraca i situacije na terenu (sve ono što je na mikro nivou maestralno odradio Battlezone). Šta smo od toga realno dobili? Optimista bi rekao „od svega po malo, taman dovoljno za finu zabavu”, dok bi diplomirani pesimista razočarano vrteo glavom zbog polovičnog rezultata. Naš utisak je negde na sredini: nismo oduševljeni, ali ni razočarani. Wargasm je imao potencijal da žestoko odjekne na tržištu, ali ni lagani talas koji je proizveo nije za bacanje.

U najkraćem, Wargasm (War Ground Air Strike Mission) predstavlja optimalno-jednostavnu mešavinu Uprisinga, Battlezonea, Urban Assaulta i Recoila. Preuzimajući ulogu generala nad digitalnim armijama u okviru WWWW-a (World Wide War Weba), univerzalnog virtuelnog battlegrounda koje je zamenilo klasične sukobe sa živim ljudima i tehnikom, imate zadatak da osvojite svet. Ni manje ni više. Na ekranu sa „ratnom mrežom” (War Web) birate određeni kontinent kao metu napada, koji kroz pobedu u seriji linearnih bitaka postaje vaš. Pre svakog pojedninačnog angažmana morate da izaberete snage koje će uzeti učešća u bici, a koje su na početku veoma ograničene (dvadestetak pešadinaca, desetak tenkova i oklopnih transportera). Štancovanje i kupovina novih jednica ne postoje, a pojačanje dobijate tek osvajanjem celokupnog kontinenta, kada deo protivničkih efektiva preuzimate kao ratni plen. Zavisno od tehnološkog nivoa dotičnih teritorija, dobićete manje ili više savremenije jednice (pobedom nad Afrikom dobijate tenkove i pešadiju, dok osvajanje Severne Amerike donosi helikoptere, komandose, protivavionska borbena vozila i tenkove sa energetskim topovima). Da li je potrebno reći da je ovo poslednje kudikamo teže izvesti...

Kada jednom odredite dozu snaga za akciju, krenete u bitku i duplo kliknete na simbol tenka u okviru mape, naletećete na najbolji segment koji Wargasm može da ponudi: grafiku. Vizuelna komponenta igre je stvarno maestralna, sa detaljima, složenošću i kvalitetom prikaza koji probija granice atraktivnosti uobičajene hardverske akceleracije. Ako raspolažete kompjuterom najnovije generacije (3D kartica je obavezna) uživaćete u prelepim teksturama, fenomenalnom koloritu i najuverljivijim eksplozijama koje smo imali prilike da vidimo (nalik na one koje krase WW2 Fighters). Šminka je bez premca, ali esencija ratne makljaže sadrži i druge bitne elemente...

...od kojih je najvažniji taktički sub-segment. Nažalost (ili na sreću manje iskusnih igrača) isti je sveden na puki rudiment: navigaciona mapa za raspoređivanje snaga koja sadrži definisani cilj (obično kompleks zgrada koje treba uništiti ili odbraniti) i nekoliko tačaka za početno plasiranje jedinica ne nudi ništa više od osnovne kontrole nad angažovanom vojskom. Stilizovane ikone jedinica (zeleni ste vi, crveni je protivnik) dozvoljavaju samo osnovna naređenja (odbrana lokacije, vozila ili napad na građevinu ili protivnika), dok od suptilnosti tipa formacijskog rasporeda, patroliranja, vrste napada, odbrane i iole složenije koordinacije nema ni traga. Pošto su vaši puleni relativno neefikasni kada rade „sami od sebe”, od životne je važnosti da neposredno preuzmete kontrolu nad određenom jednicom i lično predvodite napad ili odbranu (istovetni tip taktičkih „penala” poseduje Urban Assault). Zavisno od tehnike i ljudstva koje ste uveli u bitku, u borbi ćete učestvovati iz perspektive tenkiste, pešadinca ili pilota, što ima sasvim realne posledice na efikasnost i način odrađivanja misije (ako nastupate na ravnom terenu, najbolje je da „postanete” tenk, naredite drugim tenkovima da vas čuvaju i krenete u ofanzivu; brdovito zemljište je kao stvoreno za helikopter, kojim ćete očistiti put ka cilju za pešadiju, koja može da se neopaženo privuče i uništi bunkere i druge odbrambene instalacije, posle čega završno peglanje ponovo preuzima helikopter ili transporter iz koga ćete unutar ciljnog kompleksa iskrcati pešadince...itd.). Takvo i slično žongliranje i kombinatorika preduslov su svakog uspeha.

I pored nabrojanih mana, Wargasm je zabavna i vizuelno-atraktivna igra sa dobrom atmosferom, kojoj doprinosi odlična operska muzika stvarajući feeling sličan gledanju Kjubrikove „Paklene pomorandže” - good old ultra violence...

Miodrag KUZMANOVIĆ