Početkom devedesetih, baš u ovo doba godine, išao sam sa većim društvom na skijanje. Mlada i (tada) neiskusna skijašica Ljiljana vukla je na Kopaonik poveću kutiju na kojoj je pisalo „Kluedo”. Mada sam na polasku to smatrao potpuno besmislenim ispostavilo se da takve poveće kutije mogu da budu i te kako interesantne na samo 10 centimetara snega. Uobičajeni ski ritam: „skijanje, spavanje, izlazak, spavanje”, ubrzo se pretvorio u ritam „pokušaj skijanja, odustajanje, Kluedo, pa ako se pronađe ubica može da se izađe ili ode na spavanje”.

Bez obzira na koji ste se način, tokom svog života, navukli na „Kluedo” ukoliko posedujete računar verujem da sigurno nećete propustiti novi CD „Hasbro Interactivea”, ako ni zbog čega drugog onda barem da napokon vidite kako izgleda zanosna gospođica Crvena a kako Pukovnik Smeđi. Ako kojim slučajem niste pomerali šarene figurice po tabli još od igre „Ne ljuti se, čoveče” savetujem da prvo odigrate „Kluedo” za stolom pa tek onda za računarom, jer Cluedo: Murder at Blackwell Grange i pored primamljivog naziva ne predstavlja avanturu ili role-play igru već apsolutno preslikani stoni „Kluedo”. Nekome ko se prvi put sretne sa CD verzijom može izgledati čudna odluka da se pravi igra u kojoj se dele kartice i bacaju kockice na računaru. Ipak, bez obzira za koju se varijantu igre odlučite „Svet komjutera” je dužan da vas uputi u tajne „Klueda”.

Već pomenuta gospođica u crvenom jedne subotnje večeri pronalazi Gospodina Crnog (nesrećnik ne učestvuje u igri) blago opuštenih udova i glave na stepeništu engleske vile, kraj njega se nalazi šest mogućih predmeta kojim je počinjeno ubistvo. Vila ima devet različitih prostorija u kojima je ubistvo moglo biti počinjeno, a u trenutku ubistva u njoj je bilo sedmoro ljudi. Kako je očigledno da gos’n Crni nije počinio samoubistvo a zatim sam sebe odvukao na stepenište zadatak je prilično olakšan - ubica je neko od preostalih šest osoba. Na vama je da otkrijete „Ko je”, „Čime je” i „Gde je” to učinio? Prostorije, predmeti i ličnosti reprezentovani su karticama. Na početku igre se iz svakog od ova tri tipa kartica uzima po jedna i sklanja na stranu (one predstavljaju rešenje), dok se ostale dele među igračima. Kroz vilu se krećete bacajući kockice (na svu sreću CD verzija ima i opciju bez kockica koja sreću u igri smanjuje, a povećeva strateške elemente igre). Kada uđete u prostoriju imate pravo da postavite pitanje koje se obavezno odnosi na tu prostoriju, i ličnost (koja se posle pitanja automatski premešta u tu prostoriju) i predmet po izboru. Prvi igrač sa vaše desne strane pokušava da obori vašu optužbu tako što će vam pokazati jednu od kartica za koje ste postavili pitanje, ako ne poseduje nijednu, odgovara sledeći. Vi sva pitanja i odgovore zapisujete i koristeći male sive ćelije kao Herkul Poaro pokušavate da rešite slučaj.

Komjuterska varijanta igre neizbežno će vas asocirati na junake Agate Kristi jer je ambijent vile iz tridesetih godina ovog veka, muzika koja prati igru, kao i neizbežni batler koji daje sugestije i najavljuje poteze. Ambijent u prostorijama je odličan, čak nije ni sasvim statičan već se određene stvari mogu pomerati što doprinosi boljem utisku. 3D animacija likova je u početku interesantna, ali tokom igre može biti i zamorna pogotovu ako se krećete 3D modu jer iako su zidovi prostorija prozirni, ormani, kamini i slični objekti nisu te nije baš lako odrediti polje na koje želite da vaš lik stigne. Moguće je da se zbog nedefinisanosti kretnje u 3D okruženju vaš lik u potpunosti zaglavi (odlaskom na www.cluedo.com saznali smo da treba da se pojave patchevi koji ispravljaju ovu situaciju ravnu ubistvu) Prilikom postavljanja pitanja pojavljuje se kraća animacija osobe sa predmetom kojim pretpostavljate da je izvršeno ubistvo. Izgleda sasvim prijatno i zabavno, ali ispostavlja se pogubnim za igranje sa računarski vođenim protivnicima, a napornim za mrežno igranje. Jednostavno, nema pauze između poteza dva različita računarom vođena lika. Ukoliko ne pogledate animaciju u pravom trenutku, ne znate koje je pitanje postavljeno a kamoli da ste stigli da zapišete odgovor ostalih igrača koji u računar upisujete višestrukim kliktanjem miša. Prelaskom na papir i olovku situacija sa hvatanjem beleški se ubrzava, ali zbog sklanjanja pogleda sa ekrana moguće je da vam odgovor promakne. Na kraju ispada da je najveća prednost CD igre to što ukoliko vam se igra „Kluedo” ne morate da trošite pare na koka-kolu i čips i pozivate društvo u goste, već samo za Internet i telefonski račun.

Branimir KUZMANOVIĆ