Prošlo je sedam dugih godina od pojave i uspeha sjajnog Falcona 3.0, koga iskreni ljubitelji borbenih simulatora nisu potpuno istisnuli iz sećanja. Toliki vremenski jaz u ultra-dinamičnoj industriji igara za PC gotovo niko ne može sebi da dozvoli, ako iole pretenduje na tržišni uspeh proizvoda, a računa na marketinški efekat stare slave. Nadležni u „MicroProseu” očigledno ne misle tako, ili su nebeski sigurni u kvlitet svog novog Sokola čim su imali obraza da mu u poslednje tri godine pet puta odlažu datum izlaska. Bilo je tu raznih opravdanja (quality is never rushed!), koje je potpisnik ovih redova primao sa dozom opravdana skepse: „Za ime sveta, pa ne gradite Vavilonsku kulu! Radi se o običnoj igri!”.

Odmah na početku treba razjasniti jednu stvar. Bez obzira na zamerke koje kvare ukupni utisak, Falcon 4.0 je trenutno najbolja simulacija modernog borbenog aviona u poznatom svemiru. Odugovlačenje razvoja igre je izgleda imalo smisla, mada je zbog nekoliko ozbiljnih bagova praznična sezona hladno mogla da protekne bez (ipak) preuranjenog izlaska na tržište.

Poprište vašeg borbenog angažmana, zamislite, nije Srbija, Irak, ni neka otcepljivački nastrojena gubernija u Rusiji. Ovoga puta nadletaćete Koreju, koja je konačno doživela reprizu 1947. godine i opšte šibanje na demarkacionoj liniji koja razdvaja crveni feud Kim-Džong-Ila na severu i demokratski, prosperitetni jug poluostrva. Preuzimajući ulogu potporučnika američkog ratnog vazduhoplovstva, imaćete šansu da se dokažete kroz tri fantastično koncipirane kampanje koje se, doduše, odvijaju iznad istog terena, ali sa ključno drugačijim strateškim rasporedom sukobljenih strana (savezničke snage u ofanzivi, defanzivi, ili srednja varijanta sa pat-pozicijom na početku fiktivnog konflikta). Kampanje su tradicionalno dinamičke, u najboljem i najnelinearnijem smislu te reči, a vaša i dejstva eskadrile kojoj pripadate (u zavisnosti od vrste, tipa i rezultata odeđene misije) imaju sasvim realne taktičke reperkusije: ako, recimo, od početka krenete da forsirate napade na oklopne kolone komunista i sve drugo zanemarite, protivnik lako može osvojiti i zadržati prevlast u vazduhu, blagodareći netaknutim radarima, nebombardovanim aerodromima i nepoobaranim avionima; stavite akcenat na konstantni dogfight, pa posle nekoliko dana dočekajte otrežnjenje u vidu sopstvene kopnene tehnike u defanzivi... Ovo su, naravno, ekstremi, koji postaju iznijansiraniji analizom podataka sa strateške mape i poređenjem dosadašnjeg uspeha vaše jedinice i (ne) uspeha drugih eskadrila.

Prisustvo vazdušnih saboraca, i uopšte svih angažovanih efektiva u sukobu ovih razmera, po prvi put ima sasvim jasno vidljiv i opipljiv smisao: izvršavajući određeni zadatak, susretaćete grupe koje nadleću obližnje ciljeve, druge koje se vraćaju iz patrole, AWACS će vas usmeriti na wing koji je upao u nepredviđenu situaciju i kolege kojima treba skinuti Migove sa repa, gledaćete vaše tenkove u jurišu na otvorenom, transportne helikoptere koji lete nekom sedmom rutom...Ukratko, uverljiv osećaj da predstavljate mali, ali bitan deo zahuktale ratne mašine vam nikako ne može izmaći.

Pored kampanjskog režima koji se ne može dovoljno nahvaliti, možda još veće priznanje zaslužuje preciznost flight-modela vaše ef-šesnaestice. Isti je doveden do stepena krajnje perfekcije, a setovanjem svih opcija na maksimum realnosti vaše sobno letenje se neprimetno pretvara u pravi-pravcati trening borbenog pilota (jedino što zavaljeni u stolicu nećete moći da osetite 9G pritiska na kičmene pršljenove). Počevši od radara (sa desetak modova i sub-modova), preko drugih sofisticiranih gadžeta u kokpitu čija je pravilna upotreba uslov opstanka na nebu, preko 100% autentične letne fizike, uticaja vremenskih uslova i krvavo tačnih pravila sa borbeni angažman, Falcon 4.0 ne prestaje da fascinira svakog kome slične igre nešto znače. Ako imate pretenzije za ozbiljno upuštanje u savladavanje svega što ima da ponudi, a nemate mnogo iskustva sa teorijskom podlogom i praktičnog iskustva sa doktrinom vazdušnog rata, preporučujemo da ipak odaberete nešto jednostavnije (IAF, recimo). O težini cele stvari dovoljno govori priručnik od 600 stranica koji se dobija uz oficijalnu kopiju igre!

Takav stepen složenosti ima i svoju cenu, što se pre svega odnosi na potreban hardver da bi se uživalo u igri. Konfiguraciju iz info-boxa možete slobodno da zaboravite, osim ako niste suludi mazohista: čak i na PII/400, sa 128 MB RAM-a i Rivom TNT, neke stvari su neprijatno spore (naročito konstatne kalkulacije rasporeda snaga, efekti dejstava i priprema za svaku misiju, koja na toj „zveri” zna da potraje dobrih 3 minuta).

Nažalost, Falcon 4.0 je za sada još uvek prepun bagova, od kojih neki i nisu baš bezazleni (izletanje u Windows, ponašanje wingmana, koji se ponekad vrati u bazu odmah po uzletanju, ciljevi kojih ima na karti i radaru, ali ne u prirodi, borbeni zadaci koji premašuju dolet vašeg aviona...). Instalacija zakrpe sa www.falcon4.com se nameće kao neophodnost, mada „Microprose” najavljuje još nekoliko apdejta u mesecima koji dolaze i koji bi konačno, posle bezmalo dekade programiranja, trebali da kompletiraju razvoj krunisanog kralja borbenih simulacija.

Miodrag KUZMANOVIĆ