Staviti termin „svemirska kopilad” u naziv kompjuterske igre je prilično hrabar potez. Premda to nije psovka, ipak je pogrdan izraz, teško prihvatljiv za proizvod namenjen tinejdžerima, pogotovo na zapadnom tržištu. Zato možete pretpostaviti koliko smo bili iznenađeni kada nam je u redakciju stigao disk sa igrom Robosaurs versus the Space Bastards relativno nepoznate firme „Smoking Gun Productions” (pravili su The Last Express, prvu avanturu u kojoj se čuje srpski jezik).

Pokazalo se da je igra prepuna šašavih gegova od samog početka, pa joj je i naslov dat u istom duhu. Detalji će to odlično ilustrovati - prvi telop uvodne sekvence urađen je kao preteća pisma iz američkih filmova, od iscepanih novinskih naslova, tako da obrazuju rečenicu „Nekoliko ljudi koji bi radije ostali anonimni predstavljaju...”; zatim, read.me fajl na čijem kraju, ispod svih ozbiljno navedenih tehničkih detalja, piše „A ako se svi jako, baš jako koncentrišemo, možda će se Mekoli Kalkin spontano raspasti...” (Mekoli Kalkin je onaj plavi klinja iz filmova „Sam u kući” i sl. koga u Holivudu tretiraju kao modernu Širli Templ, ponekad i preko granice dobrog ukusa).

Žanrovski, Space Bastards spada u logičke igre. To je klasična dvodimenzionalna mozgalica, koja na momente podseća na legendarne Lemmingse - start je na jednom delu multiskrol nivoa, a cilj na sasvim drugom (uglavnom dijagonalno udaljenom). Naravno, na putu do odredišta nalaze se mudro postavljene prepreke koje treba manje ili više elegantno zaobići.

Inače, pomenuta kopilad nisu glavni junaci igre, već sasvim suprotno - glavni negativci. U pitanju su mehanizovane napasti koje iz dubina svemira kreću u osvajački pohod na naš Sunčev sistem. Na branik otadžbine staju hrabri Robosaurusi - četiri mehanizovana heroja po imenu Istvud, Koneri, Van Dam i Kembel. Jasno, u pitanju su parodije na filmske mačo-junake, što je jedan od detalja koji Space Bastards čini tako zabavnim. Naime, u „Smoking Gunu” su se potrudili da sempluju neke od karakterističnih replika pomenutih glumaca. Tako će Istvud povremeno objašnjavati svoju poznatu teoriju o Magnumu, a Koneri će po uspešno završenom nivou prokomentarisati da „There can be only one” (iz „Highlandera”). Semplovane su i muzičke fraze, kao recimo melodija iz Leoneovih špageti-vesterna i, naravno, Džems Bond tema. Ove sitne cake izazivale su salve smeha dok smo testirali igru i pokušavali da rešimo ozbiljno zakomplikovane nivoe. Naime, cilj svakog nivoa je pobiti sve Bastarde, koji su uglavnom locirani pored zarobljenih „malih zelenih” (odakle oni u ovoj priči, nije baš najjasnije, ali koga to sad briga) i u koje nemilosrdno pucaju s vremena na vreme. Ubijanje Bastarda ne bi bio problem da na putu do njih ne stoje nepremostivi sanduci, kutije sa eksplozivom, pokretne platforme i prekidači koji ih pokreću, itd. Dodatna otežavajuća okolnost je što nijedan od likova koje vodite ne može da skače. Za utehu, može da odgurne ili šutne sanduk ili drugi predmet koji mu se nađe na putu (pod uslovom da je iza takvog predmeta prazan prostor). Logično, „šut-karta” ima jače dejstvo od „gurke”, što je zgodno na stenovitom Marsu, ali recimo vrlo komplikuje stvari na ledeno-klizavom Jupiteru.

Treba napomenuti da ne vodite sve nabrojane likove istovremeno, već samo jednog od njih, po sopstvenom izboru. U principu, premda su različito nacrtani i animirani i imaju različite vrste oružja, svi su suštinski isti, pa će izbor zavisiti isključivo od vašeg ukusa i raspoloženja za slušanjem Konerijevog prijatnog „british” akcenta, Istvudovog promuklog gunđanja, ili nekog od preostale dvojice...

Svaki nivo bi trebalo završiti u datom vremenskom roku, posle čega sleduje negativni bonus. Penali se dobijaju i za određene, očigledno pogrešne poteze. Recimo, skok u bazen sa kiselinom usloviće poruku „Retarded penalty”, a davanje vremena Bastardu da puca u vas računa se kao „Sheer Stupidity Penalty”. Dodatni poeni dobijaju se za efikasno uklanjanje protivnika, a specijalne nagrade slede za „umjetnički dojam”, kako bi to rekla legendarna Milka Babović.

Robosaurs versus the Space Bastards su, dakle, koncipirani na klasičan način sa kojim smo se sretali već puno puta do sada. Međutim, šminka i duhoviti detalji su ono što ih izdvaja od sličnih igara. Ekipa „Smoking Gun Productionsa” pokazala je zavidan smisao za humor. Igru su radili opušteno, bez opterećenja, svesno provocirajući ustaljeni „main-stream” kompjuterske industrije. O tome svedoči i njihov neuobičajen sajt, www.spacebastards.com. Već na uvodnom ekranu stoji natpis „Nije nam namera da bilo koga vređamo, pa ako spadate u lako uvredljive osobe, nosite se odavde. Hvala.” Kao što se može pretpostaviti, i ostatak sadržaja sajta obrađen je na sličan način, podsećajući pomalo na gegove „Monti Pajtona”. Pre mesec dana imali su i sekciju „Pošaljite uvredu putem e-maila - anonimnost zagarantovana!”. Nažalost, sada tu stoji natpis „Eto, neki ljudi ne shvataju šalu, pa smo primorani da ukinemo ovaj servis”.

Inače, na sajtu se može preuzeti shareware verzija igre, dužine „tričavih” 15 MB (ili, kako autori kažu, „download traje dovoljno dugo za škakljive misli o vašoj komšinici...”)

Nenad VASOVIĆ