StressMyPC 2.77

Četiri godine je dugačak, olimpijski period i, za to vreme, StressMyPC je od verzije 1.05 dogurao do verzije 2.77. S obzirom na to da je u pitanju jedna od pouzdanijih alternativnih alatki za stresiranje komponenata sistema, a pri tome je i besplatna, odlučili smo da vas podsetimo na to šta nudi.

StressMyPC je portabilno ostvarenje koje radi pod svim verzijama Windowsa (i pod Desetkom) i „teško” je svega 48 KB. Naravno, program ne obiluje mnoštvom funkcija i ne bombarduje korisnika nakićenim upravljačkim interfejsom, pa ovaj podatak i ne čudi previše. Njegova upotreba je usmerena i to na tri, po mišljenju mnogih, najvitalnija dela sistema: procesor, grafičku karticu i hard-disk. Nema mnogo podataka o konkretnim testovima koji se sprovode, ali je mnogo bitnije to što oni naprosto „zakucavaju” računar i teraju ga da radi na granici limita. Iz napisanog je sasvim jasno kome je StressMyPC namenjen i da će od njegovog korišćenja beneficije izvući svi koji su posegnuli za overklokovanjem komponenata ili su jednostavno posumnjali da neka od njih ne funkcioniše kako treba. Autor kaže da se program može iskoristiti i kao tester dužine trajanja baterija na laptopima jer će doneti okruženje koje do maksimuma okupira hardverske resurse.

U čitavoj priči najbolje (ili najgore, u zavisnosti od perspektive) prošao je procesor, kome je namenjen agresivan test (Agressive CPU-Stress) koji „napada” sva dostupna jezgra. Da je to tako čućete već po brujanju kulera, a možete da pozovete i Task Manager (direktno iz programa) i sami se uverite da je zauzeće procesora blizu maksimuma. Test je kontinualan i završava se onda kada vi to odlučite, a ne sadrži nikakvu vizuelizaciju posla koji se obavlja „ispod haube”. Test grafičke kartice nazvan je Paint-Stress i on je donekle drugačiji od testiranja procesora. Pre svega, grafička kartica se ne napada iz svih oružja već je u pitanju, kako autor kaže, blagi test koji je opet dovoljan da pokaže nepravilnosti u radu prekomerno overklokovanih ili neispravnih grafičkih podsistema. Po njegovim rečima, testiranje overklokovanih kartica je strogo zabranjeno uz maksimalno opterećenje, pogotovo iz zahtevnih video-igara. U tom slučaju može da dođe do fizičkog oštećenja hardvera i zato je po njemu ovaj način daleko bolji. Kao i u slučaju testiranja procesora, Paint-Stress može da se sprovodi u nedogled, ali vam preporučujemo da za to vreme ne gledate u ekran. Brzo smenjivanje šarenih linijica koje neodoljivo podsećaju na loading screen sa ZX Spectruma mogu veoma lako da vas nateraju na nenadano izbacivanje prethodnog obroka iz stomaka. Konačno, mislimo da je testiranje hard-diskova (HD-Stress) zalutalo u ovaj program i da je u ovakvom obliku krajnje nepotrebno. S obzirom na to da nemate nikakav podatak o tome šta program radi (upisuje, čita, briše, premešta...), stresiranje hard-diskova na ovaj način je krajnje irelevantno i nepouzdano. Na kraju krajeva, da li je konkretan hard-disk u kanalu ili ne može se videti na sijaset drugih načina, ali ovo nije jedan od njih. I ovaj test je kontinualan i ne vraća nikakve smislene informacije korisniku. Jedino ako pokušavate da dođete do podatka koliko dugo traje baterija na vašem laptopu uz maksimalno opterećenje njegovo pokretanje može se opravdati. To je već druga priča. Ovde je važno napomenuti i to da se testovi mogu pokretati pojedinačno, ali i grupno. Bez ikakvog problema možete da zavrtite sva tri testa istovremeno i računar stavite na ultimativne muke.

Ako sumnjate da je nešto pošlo po zlu sa vašom mašinom, prvenstveno sa grafičkom karticom i procesorom, StressMyPC može da vam dâ neke odgovore. U pitanju su testovi koji predstavljaju prvu liniju forenzičkih sredstava za utvrđivanje stabilnosti rada. Program ćete bez problema nositi sa sobom na USB stiku bilo koje veličine, a nećete razmišljati ni o licenci pošto je besplatan.

Vladimir PISODOROV