Nero MediaHome 2016

Verujemo da je većina vas upoznata sa radom nemačke kompanije Nero AG. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog legendarnog programa za narezivanje sadržaja na optičke medijume – Nero Burning ROM. Isto tako, poznato je da ova kompanija već godinama pokušava da odlepi etiketu sa svojih leđa koja je označava kao usko specijalizovanu samo za poslove „prženja” diskova. Trud koji se ulaže je više nego evidentan, jer je na raspolaganju sijaset aplikacija za manipulaciju multimedijalnim sadržajem (obrada, skladištenje, organizacija...). Među uspešnijim programima iz njihovog media paketa nalazi se i MediaHome, koji je nedavno dobio osveženu verziju za predstojeću sezonu.

Program je namenjen korisnicima koji barataju velikim bazama podataka, a uvid u pohranjeni materijal vole da ostvaruju sa jednog mesta. Pri tome, na umu autora bilo je obezbeđivanje komfora, što im je jednim delom i uspelo s obzirom na to da je MediaHome 2016 jednostavan za zauzdavanje i još prijatniji za svakodnevno korišćenje. Odmah na početku valja podvući to da Nerov mezimac nije namenjen za rad sa pojedinačnim fajlovima (iako dozvoljava njihovo procesiranje), već nizom direktorijuma koje korisnik definiše u sekciji sa podešavanjima. Nakon toga, MediaHome obavlja skeniranje i apdejtovanje informacija koje prezentuje korisniku tako da ovaj više nije u obavezi da proces obavlja ručno.

Iz programa može da se obavi pristup slikama, video-klipovima, baš kao i muzičkim numerama. Zanimljivo je da su autori slike i video smestili ispod jedne kape, dok se audio može bistriti iz posebne sekcije. Muzika se automatski sortira po albumima, izvođačima, žanru, odnosno nazivima pesama. U prva tri slučaja, materijal se predstavlja putem thumbnailova čija veličina može da se podešava preko posebnog slajdera na osnovnoj radnoj formi. Lista je pregledna i na licu mesta može da se vidi koliko unosa (na primer, albuma) se nalazi na jednom mestu, pa čak i da se stekne uvid u neke tehničke karakteristike detektovanih datoteka. Informacije o pesmama smeštene u tagovima mogu da se edituju, a dozvoljeno je povući i informacije sa interneta i za tu svrhu se koristi servis Gracenote. Nažalost, iz ovog procesa izuzeto je downloadovanje covera tako da ćete do istih morati da dođete ručnim učitavanjem slika. Numere mogu da se obeležavaju (markiraju) kako bi se kasnije lakše pronašle, ali i da se označavaju zvezdicama što je svojevrsni pandan dodeljivanju ličnog rejtinga. Pesme mogu da se organizuju po plejlistama, da se prebacuju iz jedne u drugu, baš kao i da se reprodukuju direktno iz programa. Ovde su na raspolaganju samo osnovnije funkcije, pa iako nedostaju neke podrazumevane opcije, podrška za ulazne formate je potpuna i sa kvalitetom na izlazu nema ama baš nikakvih problema.

Listanje slika u velikoj meri podseća na iskustvo koje donose klasični grafički vieweri. Na osnovnoj radnoj formi postavljeni su thumbnailovi čija veličina se podešava na isti način kao i kod muzičkih numera. Označavanjem fajlova u desnom delu ekrana pojavljuju se info podaci koji podrazumevaju rezoluciju slike, datum kreiranja, veličinu, format zapisa, naziv kamere... I ovde je moguće dodeljivati zvezdice datotekama, markirati ih radi lakšeg naknadnog lociranja, a za naprednije korisnike tu je i mogućnost tagovanja, odnosno prepoznavanja lica i upisivanje imena osoba na slikama. Materijal može da se prikazuje u okviru radne forme ili preko celog ekrana, čak i da se pokrene slideshow. Korisnik može da odabere neku od dostupnih grafičkih tema, postavi muzičku pratnju po želji, definiše vreme držanja svake slike na ekranu i slično. MediaHome omogućava i obradu slika čemu je namenjena naročita sekcija Edit Photo. Manevarski prostor nije velik, ali „na brzaka” možete da obavite uklanjanje „crvenih očiju”, dovedete u vinklu sliku koja odstupa od zamišljene horizontalne/vertikalne ose, preko slajdera podesite intenzitet osvetljenosti i toplinu boja ili, jednostavno, prikaz „prevučete” nekim od osam prisutnih grafičkih filtera (Sepia, Blur, Sharpen, Vignette, Glow...). Na meniju je i Auto Enhance funkcija, te rotiranje prikaza u koracima od po 90 stepeni u levu ili desnu stranu.

Nažalost, obrada video-datoteka – pa čak ni ona osnovna, nije moguća. Umesto toga, one sa na radnu površinu postavljaju uz upotrebu već opisanog načina, uz nuđenje korisniku važnih informacija. Na jednostavan način stiče se uvid u radnu rezoluciju, broj sličica u sekundi (framerate), dužinu trajanja, veličinu fajla, tip izlaznog formata, geometriju slike, bitrate i tako dalje. Na raspolaganju je, opet, i tagovanje, markiranje, kao i jednostavan ugrađeni plejer koji donosi osnovnu funkcionalnost.

Nero MediaHome je stabilan kao stena, brz kao munja i pouzdan kao švajcarska banka kada je u pitanju rad sa velikim bazama podataka. Dok slušate muziku možete da gledate/obrađujete slike. Materijal koji želite da „kaširate” dozvoljeno je izbaciti iz baze ili fizički ukloniti sa hard-diska, bazu je moguće klonirati, a sve to nalazi vam se na udaljenosti od samo nekoliko klikova mišem. Mana ovog puta nije cena, jer iako program postoji i u komercijalnoj varijanti (košta 40 dolara), sve što smo pomenuli radi i u besplatnoj verziji. Doduše, ako se odlučite za nabavku Unlimited komplementa, između ostalog, dobićete i mogućnost strimovanja materijala na mobilni telefon, tablet, pametni televizor ili neki drugi kompatibilni uređaj, što program čini još upotrebljivijim. Ono što se može smatrati nedostatkom je podatak da je MediaHome prvenstveno namenjen korišćenju u as is obliku i da nudi malo kastomizacija putem kojih bi se funkcionisanje moglo usmeriti ka korisnikovim željama. Za mnoge će ovo biti informacija od veoma malog značaja...

Vladimir PISODOROV