W10Privacy 1.6.2.0, Ashampoo AntiSpy for Windows 10, Destroy Windows 10 Spying, Disable Windows 10 Tracking 2.5.1, O&O ShutUp 10 1.2, Ultimate Windows Tweaker 4.0, Windows 10 Privacy and Shit

Kada šetate ulicom – snimaju vas saobraćajne kamere, kada telefonirate – sve informacije o tom pozivu čuvaju se na nekom serveru, dok surfujete – neko pomno upisuje IP adrese koje ste posetili, ako želite da uzmete kredit – banka će vam pokazati da zna više o vama nego vi sami... Drugim rečima, gde god da se nalazili i šta god radili, možete da računate na jednu stvar – neko će imati uvid u to. Pa zašto onda da i tvorci operativnog sistema ne urade isto?

Microsoft zna šta ste radili prošlog leta

Windows 10 je prvi besplatan Windows OS, koji je postao dostupan svima. Sjajna vest, makar na prvi pogled. Zato vas podsećamo na jednu poznatu poslovicu: „Nema džabe ni kod babe”. A Windows 10 je, složićete se, daleko od babe. Zato, ako ste mislili da ono „džabe” ne košta ništa, odmah ćemo da vam kažemo da ste se prevarili. Cena koju plaćate za to je privatnost, jer je Microsoft rešio da dozvoli sebi uvid u sve što radite na računaru. A kad kažemo sve, zaista i mislimo tako.

Dobro, moramo da budemo pošteni i da kažemo da nam je Microsoft ostavio mogućnost da isključimo ono što nam se ne sviđa. Neki bi rekli da je to sasvim korektno sa njihove strane. Jeste, na isti način kao što je pre nekoliko meseci Infostan pokušao da Beograđanima „poturi” plaćanje osiguranja kroz njihovu uplatnicu, nadajući se da to niko neće primetiti... I da će jednom platiti, što se smatra zaključivanjem ugovora, nakon čega za odjavu nečega što niste ni želeli morate da potrošite svoje vreme i nerve.

Šta hoćemo da kažemo ovom digresijom? Nije najveći problem u uključivanju tih opcija i želji da Microsoft sazna informacije, već u načinu na koji je to urađeno. Sve (Anti)Privacy opcije u Windowsu su u startu uključene, a korisnicima je ostavljeno da ih sami isključe, pod uslovom da su svesni da im je privatnost ugrožena. Problem je samo što im to nije jasno stavljeno do znanja, pa prema tome većina korisnika nije ni svesna da ih Veliki Brat budno prati...

Sa Microsoftovom politikom privatnosti možete da se upoznate ako posetite adresu www.microsoft.com/en-us/privacystatement, pa preporučujemo da potrošite malo vremena na čitanje dostupnog štiva. Jer, tamo je detaljno objašnjeno kakvi sve podaci se šalju Microsoftu, odnosno šta sve njegovi proizvodi koje koristite znaju o vama. To se ne odnosi samo na Windows 10, već i na ostali softver ovog proizvođača, na Microsoftove online servise, pa čak i na Xbox konzole. Microsoft je predvideo i mogućnost da ne pristanete na njegovu politiku privatnosti, ali vam u tom slučaju ne garantuje kako će se njegov softver ponašati. Drugim rečima, suptilno vam ukazuje da morate da pristanete na njegove uslove. A ako će vam biti uteha, ni ostali proizvođači softvera danas nisu ništa bolji.

Kako nas nadgleda?

Windows 10 sadrži veliki broj funkcija koje su namenjene isključivo praćenju korisnikovih aktivnosti i koje obezbeđuju preduslove za eventualno preduzimanje odgovarajućih akcija od strane Microsofta. Ne morate (previše) da brinete, jer se prethodna rečenica ne odnosi na ono što ste prvo pomislili. Neće Microsoft odmah da vas „zaskoči” ako preuzmete neki fajl sa torrent servisa. Informacije koje je prikupio o vama iskoristiće na drugačiji način – da na osnovu vaših navika i afiniteta pokuša da vam proda neke svoje dodatne usluge i proizvode.

Na primer, svakom instaliranom Windowsu 10 dodeljuje se takozvani Advertising ID. Na osnovu njega, kao i na osnovu prikupljenih informacija o stranicama koje često posećujete tokom surfovanja, Microsoft dobija dovoljno informacija koje će da upotrebi za serviranje personalizovanih reklama. Ali moramo da naglasimo da Microsoft nije izmislio toplu vodu – nešto slično Google radi već godinama sa svojim Adsense servisom.

Ono što treba više da nas brine je to što se stiče utisak da neke stvari Microsoft nije ni želeo da uradi na takav način, već jednostavno nije dovoljno dobro i detaljno sagledao sve posledice implementacije nekih opcija. Dobar primer za to je Wi-Fi Sense, servis koji je zamišljen kao automatizovana pomoć za deljenje „kredencijala” vaše bežične mreže sa vašim prijateljima. Namera je dobra i korisna, jer nema više potrebe da svakog prijatelja „molimo” da nam izdiktira šifru za pristup njegovoj kućnoj bežičnoj mreži. Servis je podrazumevano aktivan, a „prijatelje” prepoznaje na osnovu razmenjenih mailova sa njima, na osnovu prijateljstava na Facebooku i slično, nakon čega im automatski odobrava pristup na bežični servis. Zašto smo stavili navodnike na reč „prijatelji” u prethodnoj rečenici? Zato što taj sistem nije selektivan i dozvoliće pristup svima koje iz nekog razloga držite u svojoj kontakt listi ili sa kojima ste komunicirali na neki način. A to nikako ne znači da sve te ljude poznajete lično, a još manje da želite da im dozvolite automatizovan pristup vašoj bežičnoj mreži. Uostalom, razmislite koliki ste procenat Facebook prijatelja zaista upoznali, koliko ljudi sa kojima ste se dopisivali mailom zaista znate... Međutim, to što ih ne poznajete lično, ne znači da oni ne mogu da se nađu u blizini vaše bežične mreže i da im tada bude otvoren pristup. Naravno, ova opcija može da se isključi, ali većina korisnika Windowsa nije ni svesna da ona postoji, pa je to potencijalno ogroman sigurnosni propust.

Još jedna opcija deluje bezazleno i nevino, ali u sebi krije veliki potencijal (za Microsoft, naravno). Radi se o tome da se Microsoftu šalju sve informacije o svakom otkucanom tekstu (na računaru) ili ispisanom tekstu na uređajima sa ekranima osetljivim na dodir. Microsoft to pravda željom da osigura što bolje prepoznavanje navika korisnika i njihovog rukopisa u cilju tačnije digitalizacije pisanog teksta i boljeg predviđanja šta će sledeće da se napiše.

Plus, tu je i Cortana, personalni asistent, koja će da radi za vas, ali neće zaboraviti ko joj je pravi gazda. Ona će Microsoftu prosleđivati lokaciju vašeg računara, vaše kontakte, glasovne naredbe, istorijat pretrage, detalje iz kalendara, istoriju ispisanih poruka i aktiviranih aplikacija i tako dalje.

Kako se zaštititi?

Microsoft je za sve pomenute (i nepomenute) opcije omogućio isključivanje. Sporno je samo što su te opcije u startu uključene, bez nekog očiglednog načina obaveštenja korisnika. Naravno, Microsoft može da se brani svojim EULA, ali takav pristup ostavlja gorak ukus u ustima korisnika. Zar je bilo toliko teško da se prilikom aktiviranja opcije koja prikuplja podatke ubaci prozor sa tom informacijom? Naravno da nije, potrebno je samo malo dobre volje. Samo, nije teško zaključiti da bi tada većina korisnika te opcije i isključila. A način na koji je to urađeno u Windowsu 10 jasno ukazuje da Microsoft to ne želi.

Međutim, ispostavilo se da čak ni isključivanje svih dostupnih opcija u Windowsu ne gasi baš sve servise koji se bave „tužakanjem”. Pojedine opcije i servisi nastaviće da šalju informacije Microsoftu sve dok ne zaronite duboko u registarsku bazu i isključite ih tamo. Jedna od takvih stvari je Windows 10 telemetrija koju je regularnim putem moguće samo smanjiti na razumniji (osnovni) nivo, ali ne i u potpunosti isključiti.

Interesantno je da je, iako ne gleda blagonaklono na torrent servise, Microsoft u Windowsu 10 implementirao sličan takav sistem. Odnosno, čak i gori, jer koristi računare korisnika za šerovanje apdejtova i to bez njihovog znanja. Moramo da priznamo da je to efikasan način za rasterećivanje Microsoftovih servera, ali i da predstavlja nepotrebno opterećivanje upload linkova korisnika Windowsa. Ukoliko ne želite da na ovaj način trošite svoj upload propusni opseg, otvorite Start > Settings > Update & Security > Windows Update > Advanced Options > Chose how updates are delivered. Tu možete da u potpunosti isključite ovu opciju ili da deljenje sadržaja ograničite samo na računare u lokalnoj mreži.

Postoji li lakše rešenje?

Kao što ste iz prethodnog dela teksta videli, gotovo svaka od opcija koje se tiču privatnosti može da se isključi i ručno u okviru samog Windowsa. Međutim, te opcije su dobro „ušuškane” i morate tačno da znate šta i gde da tražite da biste ih pronašli, a kako smo napomenuli, čak i kada ih isključite ne obezbeđujete stopostotnu privatnost.

Druga, daleko lakša varijanta je upotreba eksternih alatki koje će taj posao uraditi umesto vas. U nastavku teksta predstavićemo vam nekoliko programa koji taj posao obavljaju na manje ili više efikasan način.

W10Privacy 1.6.2.0

U pitanju je jedan od jednostavnijih programa koji štite privatnost u Windowsu 10. Pored toga što su opcije podeljene po kategorijama, one su i označene bojama. Na osnovu boja veoma je lako zaključiti da li aktiviranje određene opcije može na neki način da se odrazi na dalji rad operativnog sistema. Jedna od korisnih funkcionalnosti je i to što program dozvoljava deinstalaciju nepotrebnih aplikacija, za koje znate da ih sigurno nećete nikad pokrenuti. Takođe, obezbeđuje i isključivanje aplikacija koje rade u pozadini, a koje vam sigurno neće biti potrebne (kao, recimo, Xbox aplikacija ukoliko nemate Xbox konzolu). Od dodatnih stvari pomenuli bismo podešavanje načina korišćenja OneDrive cloud okruženja, blokiranje telemetrije, selektivno aktiviranje Wi-Fi Sense funkcije (možete da isključite Facebook kontakte iz liste, na primer) i tako dalje. Na raspolaganju su i funkcije podešavanja firewalla, kao i sistemskih aplikacija, pri čemu je za ovo poslednje neophodno da se program pokrene sa administratorskim dozvolama.

Ashampoo AntiSpy for Windows 10

Portabilna aplikacija koja odmah po pokretanju korisnika podseća da bi bilo dobro da kreira restore point, što svakako preporučujemo da uradite. Po izgledu imitira prikaz postojećih opcija u samom Windowsu, uz jednu bitnu razliku – sve opcije koje se tiču privatnosti ovde su sažete na jedan ekran. Eventualni problem koji može da nastane je to što nema nikakvog pokazatelja kako odabir određene opcije utiče na dalji rad operativnog sistema, niti šta ona zaista menja u njemu. To nije strašno ako se opcija zove, recimo, Windows update sharing (sa opcijama ON/OFF), jer je lako shvatiti čemu služi, ali kako protumačiti opciju koja se zove Sensors? Ili, kakvu funkciju ima opcija Lock Screen Camera, na primer? Takođe, za razliku od prethodnog programa, Ashampoo AntiSpy for Windows 10 ima znatno manje opcija za podešavanje operativnog sistema.

Destroy Windows 10 Spying

Naizgled mali program, ali sadržajno veoma bogat. Za početak, može da se koristi u Lite ili Professional modu. Razlika je u tome što su u Lite modu dostupne samo funkcije koje ni na koji način ne mogu da naprave problem u operativnom sistemu, dok se u Professional modu aktiviraju sve funkcije, ali se rizik prebacuje na korisnika. Program dozvoljava blokiranje telemetrije tako što informacije upućene Microsoftu preusmerava na lokalne ili nepostojeće IP adrese. Omogućava brisanje Metro aplikacija, a svoje funkcije proširuje i na Office 2016 u kome takođe isključuje telemetriju.

Iako izgleda da je broj opcija ograničen, one su suštinski grupisane, pa je često jedna komanda u ovom programu ekvivalent pokretanju nekoliko opcija u drugim programima. S jedne strane, to je dobro jer olakšava rad, dok s druge strane onemogućava potpunu kontrolu. Destroy Windows 10 Spying je moguće pokrenuti i iz komandne linije, uz dodavanje parametara, a interesantno je da je kompatibilan i sa Windowsom 7/8/8.1 koji se takođe „javljaju stvoritelju”, ali u znatno manjoj meri nego Desetka.

Disable Windows 10 Tracking 2.5.1

Radi se o programu koji je među najsiromašnijima po pitanju opcija u ovoj grupi. Ipak, svaka opcija je kroz sistem tooltipova lepo objašnjena pa korisnici neće imati problema da razumeju čemu služi. Opcije su podeljene na dve grupe – servise i ugrađene aplikacije, pri čemu svaka grupa ima mogućnost povratka na staro, prethodno stanje. Kada su aplikacije u pitanju, program dozvoljava deinstalaciju i kasniju eventualnu reinstalaciju svih ili samo odabranih Metro aplikacija. U grupi opcija koje se tiču servisa takođe postoji još jedna korisna funkcija – isključivanje ili potpuno uklanjanje servisa. Blokiranje telemetrije obavlja se na nekoliko načina, a jedan od njih je ubacivanje pravila u Windows Firewall za presretanje IP adresa na koje Windows 10 šalje podatke sa računara.

O&O ShutUp 10 1.2

Vizuelno podseća na Ashampoo AntiSpy for Windows 10, ali za razliku od njega donosi detaljno objašnjenje svake funkcije. Takođe, uz svaku opciju prikazuje tri znaka: u zelenoj, narandžastoj ili crvenoj boji, koji jasno i nedvosmisleno ukazuju koliko je sigurno da se odabrana opcija menja (uključi ili isključi). O&O ShutUp 10 dozvoljava i vraćanje na prethodnu vrednost svake pojedinačne funkcije, kao i kompletan restore sistema, u slučaju da nešto pođe naopako.

Ultimate Windows Tweaker 4.0

Ovaj program ima mnogo šire polje delovanja od konkurencije (pisali smo o njemu u prošlom broju). On vrši mnoge izmene u Windowsu 10 u cilju njegove optimizacije, a podešavanje privatnosti je ovde samo jedan deo od dostupnih opcija. S obzirom na to da mu to nije u fokusu, opcije posvećene privatnosti su malobrojne i Ultimate Windows Tweaker je po tom pitanju daleko siromašniji od ostalih programa predstavljenih u ovom tekstu. Dobra stvar je što odmah po pokretanju kreira restore point, tako da korisnik ne mora da razmišlja o tome. S druge strane, kako mu privatnost nije primarna, ovaj program ne obezbeđuje potpunu sigurnost korisnika po tom pitanju.

Windows 10 Privacy and Shit

Za kraj smo ostavili program pomalo vulgarnog imena, koji u stvari i nije program! To je običan BAT fajl koji se pokreće iz DOS prompta, uz napomenu da CMD komanda mora da se aktivira uz administratorska prava. Ovaj batch fajl automatski podešava veliki broj parametara koji se tiču privatnosti, a odlučili smo da vam ga predstavimo zato što se u njemu na najtransparentniji mogući način može videti koji se ključevi u registracionoj bazi menjaju, na koji način se presreću telemetrijske poruke poslate Microsoftu i slične stvari. Napominjemo samo da ekstenziju datoteke koju preuzmete sa sajta autora morate pre pokretanja da preimenujete iz TXT u BAT.

Koji odabrati?

Ovo je jedna od retkih situacija u kojoj nema dileme. Koji god program da odaberete obaviće svoj posao dobro. Štaviše, ništa vas ne sprečava da pokrenete dva, tri ili čak sve predstavljene programe. Jer, ako je neka od opcija već isključena, svaki sledeći program će to samo konstatovati i ostaviti je na miru. A više pokrenutih programa znači potencijalno veću pokrivenost opcija koje zadiru u privatnost korisnika, odnosno detaljnije obavljen posao...

Branislav BUBANJA