MSI H170A Gaming Pro, Gigabyte GA-H170-Gaming 3, Asus H170 Pro Gaming

Nakon predstavljanja vrha ponude u vidu Z170 čipseta i donjeg doma oličenog u B150 modelima ploča, na red je došla i „zlatna” sredina Skylake platforme pod oznakom H170. Ovakva podela verzija čipseta ustaljena je tokom prethodnih nekoliko generacija i na prvi pogled deluje kao da je sve uobičajeno. Ipak, odnos snaga se donekle promenio i po prvi put doveo do toga da je uloga čipseta srednje klase pomalo nejasna.

Ovoga puta testirali smo tri najbolja modela H170 matičnih ploča i uporedili ih sa jačom, ali i slabijom verzijom novog čipseta. Pogledajmo najpre po čemu se model čipseta srednje klase razlikuje u odnosu na njih, a zatim ćemo se osvrnuti i na konkretne modele ploča i kako su se pokazali u praksi.

H170

Za razliku od Z170, ova verzija čipseta ne podržava overklok otključanih procesora sa sufiksom K, uskraćena je za SLI grafičke konfiguracije i na raspolaganju joj su četiri PCI-E linije manje (16, naspram 20 kod Z170). SLI nije podržan zbog toga što drugi PCI-E slot funkcioniše do x4 brzine, tako da će samo vlasnici Radeon kartica moći da se igraju na konfiguracijama sa dve grafičke kartice, uz ograničenu brzinu protoka podataka. Ukupan broj USB portova nije umanjen u odnosu na Z170, ali je broj onih koji funkcionišu po USB 3.0 standardu malo zakinut, pa ih od ukupno 14 na raspolaganju ima osam, dok preostalih šest funkcioniše po USB 2.0 standardu.

Ovde se razlike u odnosu na Z170 završavaju. Iako su one vrlo bitne za entuzijaste, za prosečnog korisnika koji samo želi mašinu koja funkcioniše u skladu sa specifikacijama te razlike gotovo da su nepostojeće. Međutim, esencijalne razlike u odnosu na B150 su još manje i svode se maltene samo na izostanak RAID podrške kod slabije verzije, dva USB porta manje i duplo manji broj PCI-E linija koje podržava čipset. U praksi, razlika zapravo i ne postoji. U eri SSD uređaja, RAID nizovi se sve ređe pominju jer brzine ne nedostaje. Ionako su u kućnim uslovima RAID nizovi oduvek bili namenjeni entuzijastima i broj ljudi koji ih koristi meri se promilima. Kome je brzina SATA 3 portova ipak nedovoljna, na raspolaganju ima M.2 uređaje, koji nisu retkost ni na B150 pločama. Broj raspoloživih USB portova nije mali ni kod B150, dok je osam PCI-E 3.0 linija gotovo duplo više u odnosu na najjače modele čipseta prethodne generacije, pa je tako i sasvim adekvatan za uslove kućne upotrebe.

Dakle, razlika u mogućnostima između najslabijeg i srednjeg segmenta ploča više nije toliko izražena. Još veću konfuziju stvara razlika u ceni. Svi modeli koje ovde predstavljamo u proseku su 20-ak evra jeftiniji u odnosu na ekvivalente sa Z170 čipsetom. Ta razlika je manja u odnosu na ranije generacije, odnosno, H170 modeli su cenovno bliži Z170 modelima nego što je to bio H87 u odnosu na Z87. S druge strane, razlika u ceni u odnosu na B150 Gaming modele iznosi oko 50 evra, a sem RAID podrške, za taj iznosi, ne dobija se gotovo ništa. Ipak, pogledajmo šta nudi H170 i šta se može očekivati od ploča sa ovim čipsetom.

MSI H170A Gaming Pro

Ovaj model predstavlja vrhunac koncepta koji je zasnovan na opsesiji svetlosnim efektima. Neko ima sasvim pogrešnu predstavu o igračima, čim misli da će do sada neviđeno preterivanje u LED šarenilu biti presudan faktor među ovom populacijom pri kupovini. Prvo što upada u oči, i to bukvalno, jeste desna ivica ploče koja nije ofarbana crnom bojom kao ostatak. Farba je namerno izostavljena, kako bi diode smeštene između slojeva štampane ploče zasijale punim sjajem. U svim duginim bojama i u raznim „disko-stajl” varijantama. Iako je omogućen slobodan izbor boje ili prelaz između više njih i igranje do mile volje sa svetlosnim efektima, sama ideja da se tako nešto ugradi u matičnu ploču deluje uvredljivo i podseća na izreku o teletu i šarenim vratima.

Da se vratimo na ono što zaista čini jednu ploču. Naponska sekcija izvedena je u osam faza, sa pristojnim hladnjacima i odličnim aluminijumskim kondenzatorima. Raspored PEG slotova je odličan i sa lakoćom omogućava upotrebu dve grafičke karte koje zauzimaju dva slota, ali već pominjano ograničenje čipseta u velikoj meri obesmišljava takav koncept. Pomalo neuobičajeno za gejmersku ploču, ali prisutna su čak tri stara PCI slota uz dva PCI-E x1.

Od ploče punog ATX formata koja pretenduje na sam vrh u svojoj klasi i ujedno je top model među H170 serijom sa MSI logotipom očekivano je da obiluje konektorima, ali to baš i nije tako. Šest SATA konektora i jedan SATA Express, od kojih nijedan nije postavljen pod uglom od 90 stepeni, sve su što korisnik ima na raspolaganju. Pri tome raspored SATA Express i prva dva SATA konektora ne može biti lošiji od ovoga, jer će upotreba iole duže grafičke kartice znatno otežati ili čak onemogućiti njihovu upotrebu. Od M.2 slota nema ni traga, iako je on maltene deo standardne opreme H170 čipseta, naročito na boljim pločama punog ATX formata.

Jaču stranu ove ploče čini audio sekcija, sa Realtek ALC1150 čipom, audio kondenzatorima, posebnim pojačalom za slušalice i pozlaćenim konektorima. Ipak, to je nedovoljno da bi ona zaslužila preporuku u odnosu na neke druge MSI modele sa B150 čipsetom, koji ni po čemu ne zaostaju za njom, a osetno su jeftiniji od 140 evra koliko ona košta.

Gigabyte GA-H170-Gaming 3

Ova ploča se već može smatrati pravim gejmerskim modelom koji izvlači maksimum iz čipseta, a da to jedva ima uticaja na cenu. Naponska sekcija izvedena je u osam faza sa kvalitetnim hladnjacima i aluminijumskim kondenzatorima. Konfiguracija slotova za proširenje podržava dvostruke Crossfire sisteme, ali je drugi slot mogućnostima čipseta ograničen na x4 režim rada, što će svakako negativno uticati na ukupne performanse. Ipak, oba PCI-E slota raspolažu metalnim oklopom koji smo do sada viđali samo na najboljim i najskupljim modelima. Njegova uloga je neutralisanje interferencija usled elektromagnetnog zračenja okolnih uređaja, ali pre svega fizičko ojačanje slotova, kako bi masivne grafičke kartice bile „zakucane” u mestu, bez bojazni od eventualnog krivljenja ili oštećenja slota ili same kartice. Od ostalih slotova, tu su dva PCI-E x1 i dva stara PCI slota.

Detalji koji ovaj model ostavljaju bez konkurencije svakako su dva SATA-Express porta i dva M.2 slota. Ukoliko se koriste dva identična uređaja moguće je kreiranje RAID nizova, što do sada nije viđeno u ovoj klasi, ali ni na daleko skupljim modelima ploča. Takođe, maksimalna brzina ni u jednom slučaju nije ograničena, već oba M.2 slota rade u x4 režimu, a SATA-E u 16 Gb/s. Svi portovi su odlično pozicionirani i postavljeni pod uglom od 90 stepeni.

Audio sekcija zasnovana je na Realtekovom ALC1150 zvučnom procesoru, EM izolovanim i potpomognutim Nichicon audio kondenzatorima, izmenjivim pojačalom za slušalice i DIP prekidačima za kontrolu nivoa pojačanja, a tu su i dva namenska USB DAC-UP porta za povezivanje eksternih pojačala. U skladu sa pedigreom, za mrežu je zadužen Killer E2201 čip, dok video izlazima nedostaje DisplayPort.

Ploča ostavlja odličan utisak i zbog, zaista sjajnih, mogućnosti za povezivanje skladišnih uređaja deluje ubedljivo i opravdava ulaganje u H170 platformu, barem kada su u pitanju korisnici koji će te mogućnosti i iskoristiti. Najbolji detalj ostavili smo za kraj: ovo je jedini model ploče ove klase sa H170 čipsetom koji postoji i u verziji koja koristi DDR3 memoriju. To svakako olakšava izbor pri kupovini, jer minimalna razlika u performansama nikako ne opravdava ogromnu razliku u ceni između DDR3 i DDR4 modula, a o čemu smo pisali u prethodnom broju. Gaming 3 jedva je skuplji u odnosu na prethodno pomenut model, ali zato nudi znatno više i predstavlja bolji izbor.

Asus H170 Pro Gaming

Asusov model takođe spada u seriju namenjenu igračima. Desetofazna naponska sekcija svakako je preterivanje na ploči koja ne podržava overklok procesora, ali uz najkvalitetnije kondenzatore i dobro hlađenje svakako garantuje pouzdan rad. Dva široko razmaknuta PEG slota obezbeđuju dovoljno prostora za dva Radeona, a tu su i četiri PCI-E x1 slota. Stari PCI su izostavljeni, ali zato ova ploča raspolaže sa M.2 slotom koji prima SSD uređaje dužine do 110 milimetara, a što je prava retkost. Iako su takvi uređaji trenutno dostupni samo u serverskoj varijanti, možda će se stvari u budućnosti promeniti, pa je ovaj podatak jedan od onih „future proof” detalja koji možda zatrebaju, a možda i ostanu „mrtvo slovo na papiru”.

Ostatak mogućnosti za povezivanje skladišnih uređaja svodi se na četiri SATA i jedan SATA-Express port, koji su uredno smešteni uz ivicu ploče i postavljeni pod 90 stepeni. RAID mogućnosti podržane su samo na klasičnim SATA portovima. Zanimljiv detalj predstavlja i LED dijagnostika, sastavljena od četiri diode. Iako je na rudimentarnom nivou koji ne može da se poredi sa rešenjima koja koriste numerički displej i zapravo je ekvivalent klasičnom „pištavcu” kojim raspolaže svaki PC otkada PC-jevi postoje, ovo smatramo korisnim detaljem koji je izostao na prethodna dva modela. S druge strane, LED osvetljenje centralnog dela ploče nema ama baš nikakvu funkciju sem „estetske”, ali se bar nije preterivalo u tolikoj meri kao u slučaju MSI modela.

Audio sekcija ne zaostaje za konkurencijom i vrlo je slična Gigabajtovom modelu. Intelov čip kontroliše mrežu, a za svaku pohvalu je i pun zadnji panel, koji za promenu raspolaže svim video konektorima, uključujući i DisplayPort. Tu su i dva USB 3.1 porta, brzine 10 Gb/s, od kojih je jedan USB-C tipa. Kao i svaki Asusov model, tako je i ovaj skuplji od konkurencije i košta oko 150 evra. S obzirom na to da ne koristi sve mogućnosti čipseta vezane za RAID nizove, a ne postoji ni u verziji sa DDR3 memorijom, sumnjamo da će biti naročito popularan.

• • •

Na kraju se postavlja pitanje kome je zapravo H170 namenjen. Po dosadašnjoj podeli on bi trebalo da predstavlja idealno rešenje za igrače i druge zahtevne korisnike koji ne vole mnogo da se bakću hardverom, već da imaju moćnu osnovu po fabričkim specifikacijama. H170 je i dalje to, ali ekspanzija znatno jeftinijih modela sa B čipsetom, koji su za samo jednu generaciju evoluirali od prostih kancelarijskih mašina do osnova za prilično ozbiljne konfiguracije, poremetila im je koncepciju u dobroj meri.

Zbog svega navedenog, mišljenja smo da je H170 dospeo u sivu zonu i da je njegova ciljna grupa nejasna i nedovoljno diferencirana u odnosu na ostale. Uskraćen za suštinske razlike u odnosu na visoku klasu od koje je nedovoljno jeftiniji, a nudi zanemarljivo više u odnosu na nižu klasu od koje je neopravdano skuplji. Kao zaključak nam ne preostaje ništa drugo sem da svima koji ne žele da se petljaju sa overklokom i SLI grafičkim rešenjima predložimo da razmotre kupovinu nekog od modela sa B150 čipsetom, a razliku u ceni ulože u neku drugu komponentu. Svakako će dobiti više nego ulaganjem u H170.

Vladimir TRAJKOVIĆ