U eri oživljavanja i rimejkovanja legendarnih igara od starine, pravo je čudo da famozni Gauntlet tek sad dobija svoju zasluženu, novotalasnu verziju. Serijal začet davne 1985. godine kao dinamična dungeon-crawler ekstravaganca sa arkadnih aparata, i koji je posle osam nastavaka i deset godina počeo da pokazuje sigurne znake posrtanja, vraća se korenima koji su ga proslavili.

„Priča” o artefaktima moći koji su razbacani po nepreglednim pećinama, hramovima i tamnicama dovoljan je razlog da se pri’vatite najbliže sekire, koplja, knjige magija odnosno luka i strele. Za svakog od pomenutih fantasy arhetipa „osećaj” pod prstima prilikom igranja je drugačiji, i dinamika njihovog nadopunjavanja na terenu je i glavni hajlajt igre (naročito kroz upotrebu njihovih specijalki sa cooldown periodom). Varvarin se oslanja na surovu silu svoje verne sekirčine kojom melje protivničke kosti, uz ubojiti vrtlog za razbijanje većih grupa. Vilenjak-šmilenjak služi se rafalnim odapinjanjem svojih čačkalica nevelikog dometa iz tobolca, „fokusiranom” strelom za obaranje većih protivnika i podlim podmetanjem (ili lansiranjem) bombastičnih iznenađenja za brzo rasčišćavanje terena. Valkira je ekspert za obračune sa manjih udaljenosti, uz brzinsko probijanje neprijateljskih redova i lansiranje vernog štita-bumeranga u maniru Kapetana Amerike. Najzanimljiviji (i najteži lik za igranje) svakako je čarobnjak Merlin, čiji napadi počivaju na upotrebi nekih bazičnih magija (vatrene kugle, strujni udari i sl.), ali i naprednih varijanti čini (aure i štitovi, usporavanja vremena i sl.) koje iziskuju brzinsko i precizno kombinovanje različitih poteza.

Osnovna struktura igre je verna originalu, i to se ogleda kako kroz jednostavnu strukturu mnogobrojnih nivoa tako i kroz dobrodošla ograničenja u multiplayer režimu (igrači ne mogu da vode iste likove, i može ih biti maksimalno četiri) i buljuke nadirućih hordi čiji je brzi odstrel imperativ za duže ostajanje u životu. Sa ove strane, naročito opasni i živcirajući su trejdmark totemski portali koji izbijaju iz zemlje i bljuju nove talase neprijatelja, dok ih ne uklonite sa terena. U igru je implementiran i achievement sistem koji, između ostalog, meri i gomilu apsurdnih „dostignuća” (računa vam se i koliko ste puta „ubili” pečenu pilad i ostalu hranu koja obnavlja zdravlje), ali i koji donosi preko potrebne bonuse ili apgrejde opreme.

Co-op režim je odrađen u tradicionalnom smislu, što zna da smeta, naročito ako igrate sa ekipom koja nije na istim talasnim dužinama. Ovo se odnosi pre svega na nemogućnost da se „otrgnete” od ostatka ekipe i samoinicijativno zavirujete po budžacima (svi likovi su uvek ograničeni jednim ekranom), kao i na živcirajući momentalni prekid bilo kakve kupovine veština i opreme kod trgovca u glavnom habu igre, jer je neko od ostalih kolega uleteo u nivo i započeo sesiju.

Aleksandar DINIĆ