Nešto više od dve godine bilo je potrebno talentovanom finskom studiju Almost Human da napiše još jedno ljubavno pismo nama, zadrtim old-school matorcima u obliku nastavka možda i najvećeg iznenađenja 2012. godine. Za one koji su tu godinu prespavali i jeretike koji su zaobišli Legend of Grimrock čim su videli da ga nije potpisao neki izvikani mainstream razvojni tim, da se preslišamo: radi se o klasičnom dungeon crawler FRP-u po uzoru na pionire žanra kao što su Wizardry, Dungeon Master i Eye of the Beholder trilogija, bez suvišnih literarnih izleta i diskutabilnog mešanja žanrova. Kompletno iskustvo podređeno je sirovom gameplayu, dijalozi sa likovima kao gradivni element ne postoje i samim tim su ovakve igre udaljene milion milja od dating-sim-shooter hibrida koje developeri poput Biowarea plasiraju kao RPG. Izvoli oružje i kompas, jezik za zube i – snađi se.

Uvodni slajd-šou iz originala je u nastavku zamenjen punokrvnom animacijom, a iz nje saznajemo da četvorica zatvorenika doživljavaju brodolom i narednog jutra se bude na ostrvu Neks čiji će se misteriozni gospodar iz petnih žila truditi da im zagorča svaki trenutak proveden na i onako negostoljubivom tlu. Uobičajeno, igrač se na početku odlučuje za predefinisani party ili sam formira četvoročlanu ekipu. RPG „kozmetičarima” će se na prvi pogled učiniti da je nova količina portreta za likove nedovoljna, ali razočaranju nema mesta jer je implementirana opcija uvođenja custom portreta, te svako može likovima da nalepi svoj omiljeni klozetski selfie. Rase koje su bile dostupne u prethodnom delu i dalje su tu, a novitet na spisku je ratling, čije ime sve govori. Od novih klasa ponuđeni su alhemičar, varvarin, borbeni mag, vitez, a mazohistima će posebno biti interesantan farmer koji je praktično beskoristan i iskustvene poene ne zarađuje borbom, već prežderavanjem! Kad pomenusmo hranu, ishrana likova je i dalje prioritet jer ako vašim junacima zakrče creva, napici za regeneraciju energije i mane, kao ni odmor, neće imati efekta pa je potrebno da se opskrbite povećim količinama svakojakih namirnica za sva četiri člana družine, a ne kao naš lektor koji misli da jednom picom prečnika felne za „fiću” može da namiri pola redakcije. Za razliku od prvog Grimrocka, u nastavku je svakoj klasi omogućeno da izuči bilo koji skill, pa su moguće svakakve kombinacije, od varvarina u prvom borbenom redu koji lansira fireball do spellcastera u oklopu. Samim tim, početni izbor klase utiče jedino na početne bonuse i ne predstavlja ograničavajući faktor u razvoju likova.

Sledeća krupna novina je trait sistem i on podrazumeva bonuse koji dodatno definišu karakteristike članova ekipe. Na samom početku igrač ima izbor od dva traita po liku, dok se dodatni zarađuju tokom igre, čitanjem knjiga i unapređenjem osnovnih skillova. Pojedini traitovi su vezani isključivo za određene rase, a nama se najviše svideo head hunter koji minotaurima daje +1 strength bonus za svaku lobanju nošenu u inventaru. Novost u arsenalu predstavlja vatreno oružje, čija je razorna moć ograničena čestim zaglavljivanjem mehanizma. Heroji sada mogu da nose po dva seta oružja istovremeno i po želji ih menjaju u toku borbe. Proizvoljne formacije još uvek postoje kao mogućnost, mada je klasična „rmpalije napred, mekušci pozadi” najprimerenija svim situacijama.

Naravno, osnov igre i dalje čine borba sa brojnim protivnicima i rešavanje prostornih zagonetki. Možda i najveća novina koju nastavak donosi je izmeštanje dobrog dela radnje na površinu ostrva. Dok je prethodnik bio ograničen linearnom progresijom niz spratove ogromne tamnice, mapa u „dvojci” predstavlja jednu veliku celinu usled čega su logički problemi višestruko komplikovaniji jer njihovo rešavanje često zahteva šetnju iz jednog regiona ostrva na drugi, što igru efektivno čini nelinearnom i neodoljivo podseća na Myst (doduše, sa ostrvljanima koji žele da vas skrate za glavu). Neprijatelji su za nijansu pametniji pa su pored flankovanja i eskiviranja napada naučili kako da se teleportuju, a pojedini iritirajući primerci čak mogu da vam otmu oružje iz ruke. Oldschool mod koji podrazumeva deaktivaciju automatskog mapiranja terena je i dalje prisutan, a u slučaju da vas je blam da u lokalnoj knjižari tražite svesku „na kvadratiće”, autori su uz igru velikodušno priložili stilizovanu digitalnu verziju „blanko” mape, spremnu za popunjavanje i štampanje u kućnim uslovima. Razmaženi žutokljunci pozdraviće mogućnost snimanja pozicije u bilo kom trenutku, dok će se stare kuke ponovo opredeliti za ironman mod u sprezi sa single-use crystals opcijom koja podrazumeva snimanje statusa isključivo u blizini kristala predviđenih za tu namenu, ograničenih na jednokratnu upotrebu. Igra se isporučuje sa funkcionalno bogatim editorom nivoa, pa je samo pitanje vremena kada ćemo biti u prilici da igramo nove avanture i, što da ne, neki fan-made rimejk igara pomenutih u uvodnom delu teksta.

Shodno slavnim uzorima i prvom delu igre, Grimrock II je igra u kojoj najobičniji pacov može da vas našamara na mrtvo ime, čak i na najnižem nivou težine. Svako ko je privede kraju bez olakšica opisanih u tekstu komotno može da konkuriše za prijem u 63. padobransku brigadu, a ko ostvari taj podvig vodeći poljoprivrednu zadrugu farmera je ili lud ili saradnik „Sveta kompjutera” (razlike su minorne). Ukoliko spadate u ljubitelje FRP igara starog kova ili opsesivno-kompulzivno ispitujete svaki ćošak, zagarantovana vam je dugotrajna zabava. Legend of Grimrock II je dokaz da na blatnjavoj indie sceni i te kako ima bisera i sasvim sigurno predstavlja bolji doživljaj od većine precenjenih naslova AAA klase. Nadamo se da će nas za dve godine, ako ne i ranije, autori obradovati još jednim nastavkom, a sudeći po predstavljenom kvalitetu nema razloga da ne bude tako.

Jan ČMELIK