Beogradska „Kombank Arena”, 18. oktobar, 20.000 ljudi na tribinama i susret najvećih, večitih rivala – Partizan NIS protiv Crvene Zvezde Telekom. I srce na mestu i džojstici na broju – rekli bismo, jedino nedostaje Dule Vujošević, mada je opravdano odsutan. Njegova participacija u NBA 2K15 označila bi igru ESRB „Ao” rejtingom, pa bi velikom delu igrača bilo zabranjeno da je igra.

Da su u 2K Sportsu definitivno omekšali prema Evropi, pokazuje podatak da se u igri nalazi čak 25 klubova iz Evrolige. Nažalost, ni ove godine sa njima nećete moći ništa drugo da uradite nego da igrate egzibicione utakmice. Smer kojim su programeri 2K Sportsa krenuli je dobar, ali se posao za sada obavlja površno. Ovo je već druga godina zaredom kako Evroligaši pronalaze svoj put do igre, a i dalje se ništa nije učinilo povodom njihovog kooptiranja u neka takmičenja. Dalje, naravno da je igračima ovih timova posvećena manja pažnja od NBA zvezda, ali atmosfera u dvoranama u kojima se igra preneta je iz NBA lige, što na kraju izgleda krajnje čudno. Konačno, timove iz Evrolige sa klupe vode neki nedefinisani treneri. Kad smo već kod timova, valja napomenuti da u NBA 2K15, opet, nema reprezentacija, ali da se pored celokupnog NBA i pomenutog Evroligaškog rostera mogu birati All Star timovi i 34 legendarne ekipe od Boston Celticsa 1964/65, preko Chicago Bullsa 1992/93, pa sve do 76-ersa iz sezone 2000/01. Inače, u prilog našoj teoriji da je 2K Sports omekšao ide i najnovji soundtrack – „Depeche Mode”, „No Doubt”, „Red Hot Chilli Peppers” i ostali izvođači tako lepo razbijaju monotoniju „popularne muzike” po kojoj je NBA „cirkus” poznat.

Prva stvar koju ćete primetiti po „izlasku na parket” je da tehničke karakteristike, iako sjajne, nisu napravile kvantni skok u odnosu na prošlogodišnje izdanje. Poput mnogih, i 2K Sports je upao u old-next-gen zamku i, iako je nabiflovao gotovo 50 GB sadržaja (što je apsolutni rekord za jednu sportsku igru), igra ne izgleda puno bolje od prethodne. Nasmejao nas je duo komentatora, pogotvo stručni konsultant Stiv Ker koji se u isto vreme pojavljuje i kao trener na parketu i kao komentator u kabini. 2K Sports brlja tu i tamo jer očigledno ne postoji konkurencija koja bi autorski tim držala na ivici stolice.

Gameplay je ostao prepoznatljiv i do pobeda dolazite teškim radom uz puno učenja i strpljenja. Pickup & Play je moguć, ali samo na prvom težinskom nivou, jer kasnije AI kompjuterski vođenih timova kao na traci kažnjava sve propuste i na brzinu donete odluke. Ukoliko niste igrali prethodne nastavke, da biste uživali uz NBA 2K15 potrebno je uložiti vreme. Oko toga pregovora nema. Ipak, autori su smislili jednu novinu koja bi mogla da vam pomogne – novi shoot metar. Izvođenje šuteva sada ne mora da se obavlja napamet, odnosno gledanjem pokreta igrača na ekranu. Za to je zadužena kružna skala koja neodoljivo podseća na one viđene u simulacijama golfa. Kada pritisnete pucanje, skala počinje da se popunjava. U zavisnosti od vođenog igrača i njegove pozicije na terenu, postoji takozvani sweet spot u kojem morate zaustaviti skalu (otpuštajući dugme za pucanje) ako želite da šut bude uspešan. Prerano ili prekasno puštanje dugmeta za delić sekunde (označeno je žutom bojom), rezultuje pokušajima koji u većini slučajeva neće proći kroz obruč, ali ako se to i desi neće biti čudo. S druge strane, ako žestoko promašite tajming i skala pocrveni, to znači da vam se gotovo sigurno smeši promašivanje celog koša/table i šut koji ne liči ni na šta. Kao što možete da vidite, loptu možete rano izbaciti iz ruke ili zakasniti i u oba slučaja je rezultat sličan. Novi šut metar lepo funkcioniše u praksi, ali morate da naučite kako da vam ne odvlači pažnju sa akcije na terenu. Isto tako, kada se igrač nalazi dalje od kamere i ispred njega je gužva, veoma je teško uočiti shoot meter, s obzirom na to da je on lociran na parketu, ispod nogu vođenog igrača.

Glavni igrački režim ove godine je karijerni mod u kojem imate mogućnost kreiranja sopstvenog igrača, njegovog treniranja i vođenja na utakmicama. Počinjete kao neko ko nije uspeo na draftu i dobijate mogućnost na kašičicu da biste se pokazali vlasnicima klubova. Zavređene iskustvene poene trošite na boostovanje fizičkih osobina u željenim oblastima (u zavisnosti od pozicije koju igrate) i po komandi izvršavate zamisli trenera. Boduje se sve, od igre u odbrani, preko dobrih pasova, pa sve do asistencija i koševa. Ceo režim je glasovno predigitalizovan i liči na „igru u igri”. Zanimljivo je da u timu dobijate svog mentora, jednog od prekaljenih NBA igrača/zvezda koji su takođe pozajmili svoje glasove kako bi sve bilo ubedljivije. Karijerni mod u NBA 2K15 je ubedljivo najbolji do sada i u njemu ćete se najviše zadržati.

Što se tiče propratnog sadržaja, NBA 2K15 ga ima u izobilju, kao što smo to već i navikli od 2K Sportsa. Upravljački interfejs je redizajniran i sada se znatno lakše dolazi do željenih igračkih modova. Možete napraviti svoju ligu, igrati egzibicione utakmice, oprobati svoje umeće u online okršajima, igrati basket na obližnjem javnom igralištu, uživati u freestyle ludorijama i tako dalje. Za sam kraj još jedna tehnička napomena – igra toliko sporo obavlja učitavanje sadržaja da je to veći problem od same hardverske zahtevnosti.

Vladimir PISODOROV