Korisničko okruženje od kog se mnogo očekuje

Svim korisnicima Open source softvera GNOME je sigurno poznato ime. Neki ga vole više, neki manje, ali je činjenica da svi znaju o čemu je reč. GNOME, akronim od GNU Network Object Model Enviroment, jeste jedan od najpopularnijih besplatnih korisničkih okruženja pored poznatih okruženja KDE (SK 3/2008) i Xfce (SK 5/2005). Razvoj GNOME-a poveren je GNOME fondaciji koju finansijski podržavaju i sve velike kompanije koje su i inače glavni promoteri Open source ideje, a među njima je najveća SUN Microsystems.

Originalno je zasnovan na skupu bibliotečkih funkcija GTK+ (skraćenica od GIMP ToolKit), a zatim su mu, kako je vreme odmicalo, dodavane i druge funkcijske biblioteke kako bi celo okruženje dobijalo sve više na funkcionalnosti, da bi danas bio zavisan od oko petnaestak različitih biblioteka funkcija. Takav razvoj GNOME-a bio je glavni uzrok da se izvrši konsolidacija celog okruženja i smanji broj biblioteka od kojih zavisi kako bi se ubrzao dalji razvoj i smanjile greške prilikom programiranja ili izlaska nove verzije neke od zavisnih biblioteka. Sadašnja verzija GNOME 2.28 zamišljena je kao poslednja verzija koja zavisi od starog skupa biblioteka, a kako stvari stoje, verovatno će ipak dobiti status pretposlednje. Naime, verovatno će sledeća verzija, planirana za mart 2010. godine, biti ta poslednja verzija GNOME 2.x, dok će septembarsko izdanje biti brendirano kao GNOME 3.0. GNOME fondacija ima šestomesečni ciklus izdavanja novih verzija, slično ostalim Open source zajednicama.

Osim smanjenja skupa biblioteka od kojih će u budućnosti zavisiti, kao i zamena nekoliko njih novim i znatno naprednijim, GNOME 3.0 donosi i nov korisnički interfejs po imenu GNOME Shell. Umesto dosadašnjih panela na kojima je GNOME 2.x bio zasnovan, GNOME Shell predstavlja nov pristup dizajniranju korisničkog interfejsa u odnosu na sve dosadašnje. Glavni cilj jeste da se što je više moguće pojednostavi interakcija između korisnika i računara i da se korisniku obezbedi da što lakše dođe do željene datoteke ili programa, a da se vreme provedeno u pretrazi, organizovanju i premeštanju datoteka i podataka iz jednog programa u drugi smanji na minimum. GNOME Shell se već sada opciono može postaviti kao radno okruženje, samo će brzina rada u finalnoj verziji biti znatno poboljšana. Ovde treba reći i to da grafičko okruženje sada koristi sve mogućnosti datog grafičkog procesora radi veće efikasnosti i boljeg prikaza slike.

Još jedna novina koja je planirana kako bi olakšala rad sa datotekama i programima jeste program po imenu Zeitgeist. Ovaj program je tipičan proizvod zajednice i nastao je kao ideja u okviru nje. Namena mu je da vrši informisanje korisnika o svim aktivnostima koje je u prošlosti imao, kako bi mu omogućio bolji pregled programa koje najčešće koristi, dokumenata koje najčešće otvara, web stranica koje najčešće posećuje, foto-albuma koje najradije pregleda i slično. Istini za volju, u pitanju je nov protokol koji se razvija pod ovim nazivom, dok će sama aplikacija koja prikazuje ove informacije verovatno imati isto ime. Naravno, to ne zabranjuje programerima da razviju nov program na osnovu ovog protokola ukoliko im se originalna verzija iz nekog razloga ne dopada. Namera zajednice jeste da korisnici računara korišćenjem Zeitgeista brže dolaze do potrebnih informacija koje se sada mogu dobiti pokretanjem više različitih programa. Naravno, u Zeitgeistu je moguće podesiti i praćenje RSS feedova (nekoliko poslednjih vesti, na primer), listu nekoliko poslednjih email poruka, poruka dobijenih preko drugih programa za komunikaciju (na primer Pidgin, Telephathy i sl.) i na taj način se veoma brzo informisati i efikasno odrediti prioritete bez pregledanja svakog programa ponaosob.

Treća novina GNOME 3.0 okruženja jeste postavljanje osnove da svako može da se uključi u GNOME zajednicu i doprinese razvoju i poboljšanju ovog grafičkog okruženja. Ukoliko u zajednici stekne istomišljenike, može vrlo lako da predloži nacrt neke nove aplikacije ili makar samo njenu grafičku skicu, dok bi zajednica, ukoliko to prihvati, krenula s njenim programiranjem uz upotrebu novih biblioteka i novih alata. Dakle, nove aplikacije koje su podržane od strane zajednice u novoj verziji GNOME-a biće moguće veoma brzo (u odnosu na dosadašnje vreme) razviti i plasirati u zajednicu na isprobavanje, usavršavanje i upotrebu.

Sve navedeno ukazuje na to da je GNOME i dalje rival KDE okruženju u svetu open sourcea a da takođe postaje rival Windows i Mac OS X grafičkim interfejsima.

Uroš NEDIĆ