Kako na ovako malo prostora opisati igru koja predstavlja nastavak proslavljenog prethodnika (koji je i sam duhovni naslednik kultnog serijala Baldur’s Gate), igru čiji manual ima 90 strana, koja dolazi na 2 DVD-a i kod koje je na površno kreiranje lika potrebno utrošiti bar pola sata!? Međutim, u mnogim aspektima, NWN 2 tek površno podseća i labavo se oslanja na svog prethodnika, što je rezultat činjenice da iza igre stoji Obsidian (KotOR 1 i KotOR 2). Jednostavno, NWN 2 su pravili autori KotOR-a koji su sve vreme na umu imali Baldur’s Gate.

Priča o Kralju senki (King od Shadows), omnipotentnom zlu koje (uz pomoć hordi podanika) pokušava da zavlada svetom uz kombinovanu pomoć drevnih kristala koji su (o, iznenađenja) rasuti širom Faeruna, uz korišćenje gotovo svakog zamislivog FRP klišea usput, nije ni neočekivana niti se trudi da bude. Način na koji se ostatak priče odvija, međutim, kako kroz borbu tako i kroz istraživanje lokacija, izvršavanje questova i razgovore sa mnogobrojnim likovima (kao i odnose unutar same družine), predstavlja pravo uživanje u rasnoj avanturi koja predstavlja preko potrebno osveženje u moru generičkih hack’n’slash krljačina koje pokušavaju da se provuku pod krinkom FRP-a. Igra je čvrsto bazirana na poslednjoj (3.5) reviziji AD&D seta pravila i predstavlja do sada najverniju implementaciju tih pravila u jednoj video-igri. Ovo se ogleda, pre svega, u bolesno detaljnom i raznovrsnom sistemu kreiranja lika, kao i njegovom kasnijem finom tuningu, u skladu sa igračkim afinitetima (konsultovati obimno uputstvo u kojem je sve do detalja opisano). Od bitnijih novina tu je nekoliko novih rasa i klasa, proširenje družine na maksimalno četiri lika i mogućnost sticanja sopstvenog poseda (viđeno u Baldur’s Gate 2). Zaštitni znak KotOR-a, detaljna konverzacija sa likovima koje ćete sretati (kao i između članove same družine), ponovo sija. Pored sticanja raznovrsnih informacija, i sada je moguće većini situacija prići iz nekoliko uglova dijaloga, od diplomatskog ubeđivanja (bez prolivanja krvi) do momentalnog prekida traženja mirnog rešenja i hvatanja za mačeve, sekire i magije (uz spektar raznih kombinacija između dva ekstrema). Pojedini dijalozi, međutim, uvek vode ka istom ishodu (koji je nametnut zarad kontinuiteta priče), što pomalo kvari utisak da postoji potpuna sloboda prilikom razgovora.

Najveća zamerka se ujedno odnosi i na najveći novitet koji NWN 2 donosi (pored mogućnosti upravljanja likovima ’WASD’ kombinacijom tastera). Standardnom pogledu „odozgo pa iskosa” (u dve varijante) dodata je i perspektiva trećeg lica, istovetna onoj iz KotOR-a, uz nekoliko nedostataka. Rotiranje kamere oko lika je tragično sporo, a odabirom nekog od članova ekipe, kamera se odmah prebacuje na njega (što zna da smeta ako ste samo hteli da izdate brzo naređenje i nastavite da vodite prvobitni lik). Stvar delimično vadi mogućnost vođenja lika držanjem levog tastera miša, kada se eliminišu kruta ograničenja. Bez obzira na sve navedeno, kada jednom doživite svet Faeruna iz ove perspektive, teško da ćete se vraćati na default pogled (koji je, doduše, prilično zgodan unutar zgrada, tamnica i drugih tesnih mesta). Još jedan veliki nedostatak jeste i povremeni pathfinding vaših saboraca. Nakon toliko napravljenih igara i iskustva sa projektovanjem AI likova, situacije sa blokiranjima likova na vratima i uskim prolazima trebalo bi da odavno budu stvar prošlosti. Iz tog razloga, prizori zaglavljivanja u NWN2 na svakom prokletom kamenčiću, ćošku ili nekoj drugoj sitnici (i to na mestima gde bi i teretni kamion prošao bez problema) teraju na plakanje. Ovo u praksi stvara prizore koji podsećaju na crtani film: naredite jedinicama napad na grupu protivnika, preuzmete kontrolu nad vodećim likom i, uz gromoglasno „Charge!” iz grla, sledećeg trenutka se zateknete sami ispred zbunjenih neprijatelja, dok ostatak družine kulira u pozadini ili pokušava da pretrči nepremostivu terensku prepreku visine 5 cm! Zamerka se odnosi i na izbacivanje famoznog radijalnog menija (koji bi olakšao neke stvari), iako je igrački interfejs relativno intuitivan (osim skandalozno nepreglednog inventara, bez sortiranja po tipu opreme i uz ikonice predmeta koje su često nejasne).

Sa tehničke strane, stvari stoje u rasponu od solidnog do odličnog. Grafika verovatno neće izmamiti mnogo uzdaha niti pokušava da se takmiči sa aktuelnim hitovima. Likovi izgledaju jednostavno i lepo (bez grafičkih perverzija na sebi), lokacije su koloritne, detaljne i raznovrsne, sa prosečnim teksturama i intenzivnim bloomom, tako da sve izgleda kao simpatičan animirani film. Posebno impresivno izgleda bacanje magija: bez obzira na to da li se radi o nekom minornom lečenju lika ili vatrenoj oluji, ekran biva prošaran eksplozijom boja i pratećih specijalnih efekata koji izgledaju vrlo maštovito i kvalitetno. Zvučni efekti su standardni (i većim delom reciklirani iz prvog dela), profesionalci koji izgovaraju linije teksta su ponovo odradili maestralan posao, a muzika je jednostavno fantastična, sa efektnim prelazima u zavisnosti od situacije i kvalitetom kojeg se ne bi postideo ni neki holivudski epski spektakl. Bez šale, ako neko sluša kako se igra NWN2, mogao bi pomisliti da se tamo upravo prikazuje neki volšebni nastavak „Gospodara prstenova”!

Bez obzira na relativno lepu grafiku, velika hardverska zahtevnost definitivno nije opravdana onime što se vidi na ekranu. Tek isljučivanjem opcija za detaljno osvetljenje i manipulaciju senkama stvari se vidno popravljaju, bez većeg gubitka u kvalitetu prizora. S druge strane, optimizacija modulskog sistema na kojem počiva igra odlična je i nivoi i mape se učitavaju iznenađujuće brzo. Robusni editor misija garantuje gomilu modova i ekspanzija u budućnosti (nezvaničnih i oficijelnih), a treba pomenuti i mogućnost prelaska igre online u režimu za više igrača.

Aleksandar DINIĆ