U davna vremena kad Stiven Spilberg nije upropašćavao filmska remek-dela bespotrebnim politički korektnim kadrovima niti sanjao o tome da će njegova učestalost saradnje sa Tomom Kruzom poprimiti alarmantne razmere, nastao je film „Jaws”, kod nas preveden kao „Ajkula” ili „Ralje”. Te davne 1975. godine ekranizacijom popularne knjige o velikoj beloj ajkuli koja teroriše populaciju malog turističkog mesta na severoistoku SAD dobili smo jedno od kultnih dela sedme umetnosti. Danas, kada ljudi bez inspiracije, duše i osećaja srama shvataju da ima više love u igrama nego filmovima, ništa više nije sveto.

Tako dolazimo do igre Jaws Unleashed, najnovije žrtve frenetičnog pravljenja igara po filmovima. Naravno, ovo nije tipičan primerak pomenutog žanra jer igra ne prati neki aktuelni hit tako da nije bilo razloga za žurbu prilikom izdavanja igre, a opet smo dobili nedovršeni naslov. Ono što verovatno najviše iznenađuje jeste činjenica da su ovu igru radili momci iz Appaloose, isti oni ljudi koji su izdobijali silne nagrade za svoj rad na serijalu Ecco the Dolphin. Da li je u pitanju kazna bogova zato što je „heroj” ove igre ljuti protivnik delfina ili su dizajneri jednostavno džabalebarili misleći da je nesvakidašnji koncept dovoljan da igra bude uspešna? Mi tipujemo da je ovo drugo u pitanju.

Jaws Unleashed ima dva (i brojem: 2) svetla momenta. Prvi je pomenuti koncept. Umesto da se drže utabane putanje i naprave šablonsku akcionu igru u kojoj bi igrači vodili Brodija, Hupera ili Kvinta dok love ajkulu, u Appallosi su rešili da omoguće igračima da budu Velika Bela lično. Zvuči super? Nije tako. Druga dobra stvar je oko pola sata istinske zabave. Jurnjava po okeanu, uništavanje brodova, dokova i kuća te proždiranje nesmotrenih turista jeste interesantno, ali se zabava koju dobijate iz takvih akcija brzo izliže i provod je kratkog veka. Sve ostalo u vezi sa ovim naslovom prati putanju nizbrdo. Grafika je smešna, ali ne smešna na dobar način. Najtužnije je što se čini da niko od dizajnera ovu igru nije testirao duže od petnaest minuta. Naime, kretanje kroz vodu u svim pravcima + loša grafika + uzak FOV = morska bolest. Jeste da se igra odvija u okeanu, ali ovo je ipak preterana posvećenost realnosti pri pravljenju igre. Još gore, tzv. shark vision dodatno sužava vidno polje i zamućuje mu ivice što samo pogoršava stvari. Eventualno pozitivna strana ovoga jeste to što sad Jaws Unleashed može da se koristi u edukativne svrhe za prikazivanje tunela vidnog polja pri suženim stanjima svesti, no igračima je to slaba uteha.

Ono malo dodataka i isečaka iz filma nedovoljan je razlog za bilo koga da ozbiljnije razmišlja o ovom naslovu. Jeste, na veoma zabrinjavajuć način je interesantno nekoliko desetina minuta iživljavati se glumeći ajkulu, ali, iskreno, bolje je pogledati film po deseti put nego prljati hard disk igrom kao što je Jaws Unleashed.

Dragan KOSOVAC