Nova runda u meču za naslov najbolje simulacije fudbala ni ove godine nije dovela do promene poretka: Konami se sa svojim Pro Evolution Soccerom udobno gnezdi na lovorikama već četvrtu sezonu, dok se EA Sports iz petnih žila trudi da uhvati priključak. Ovogodišnja FIFA (SK 11/2006), najbolji izdanak serijala, približio se ljutom rivalu na dva koraka, ali dominacija aktuelnog šampiona ipak nije dovedena u pitanje. PES 6 je to potvrdio.

Šesto izdanje najhvaljenije simulacije fudbala potvrdilo je rešenost Japanaca da prednost u tržišnoj utakmici ne prepuste slučaju jer opstanak na tronu nosi veliku odgovornost i potrebu za stalnim poboljšanjima. Daleko od toga da nije bilo posla – iako je konj koji pobeđuje, PES ima nedostataka koji se uporno ponavljaju. U bici za licence Konami je opet ostao kratkih rukava (premda jednostavna zakrpa rešava taj problem, loš utisak ostaje) i još uvek traga za pravom formulom u definiciji upravljačkog sistema i prezentacijom koja bi se približila atmosferi spektakla iz Electronic Artsovih izdanja. Još uvek se uočavaju i sitne nelogičnosti – ignorantan odnos golmana prema sporijim loptama, veštački ograničeno približavanje protivničkom igraču koji izvodi aut, sumnjiv sudijski kriterijum i golovi iz gotovo nemogućih situacija.

Na prvi pogled sve je isto kao lane – meniji, stadioni, navijači i igrači minimalno su ulepšani, ali tek prvih nekoliko minuta na terenu otkrivaju osnovne promene u gameplayu – brže izvođenje, realističniju fiziku, bogatije animacije i uverljiviji AI model. Dok je s jedne strane ublažio kriterijum za sankcionisanje agresivne odbrane, Šingo Takatsuka, idejni tvorac i realizator PES serijala, napravio je još jedan odlučan korak u pravcu autentičnosti. To je rezultovalo nešto težom kontrolom lopte, novim sistemima za određivanje jačine i usmeravanje šuta i igru glavom. Tu su i nove finte i još nekoliko sitnica koje Šesticu pozicioniraju negde između prethodna dva nastavka, što će obradovati ne tako mali broj igrača koji se nikada nisu navikli na peti nastavak.

Nakon nekoliko odigranih utakmica uviđaju se prednosti novog fizičkog modela i činjenica da igra nije teža u meri u kojoj prvi utisak nagoveštava. Jednostavno rečeno, više se ne može računati na sitne propuste u kalkulaciji inercije, jačine šuta, vođenja lopte i fintiranja u trku i ostalih nelogičnosti kojima smo se koristili u ranijim izdanjima. Lopta se sada kreće baš kako treba: igrač je iz kratkog kontakta ne može poslati dalje od nekoliko metara (zaboravite na brzo plasirane dubinske lopte i „plotune” iz okreta), a dešava se i da pri kratkom pasu lopta ne ide pravo u noge igraču – u početku će vas nervirati „vrljavi” šutevi i dodavanja, ali to je nešto s čim treba računati i u stvarnosti. Igrači će šutirati loše i bez vidnog razloga, loptu pogrešno dodati ili biti neočekivano ometeni neravninama na terenu. Napadači u trku sada imaju mogućnost kratkog ili dugog izbacivanja lopte u prazan prstor („for”), što im omogućuje da efikasnije umaknu odbrani kada su u solo prodoru, ali u situacijama jedan na jedan odbrambeni igrači češće pobeđuju (driblanje u trku fintiranjem i naglom promenom pravca nije efikasno kao ranije jer su defanzivci okretniji i više se „lepe” uz napadača). Ove promene zahtevaju dosta vremena za privikavanje jer se za svaku loptu treba boriti do kraja, uporno i strpljivo graditi svaku akciju, već od sredine terena. Interakcije igrača oduševljavaju svaki put kada se suparnici uhvate u koštac u borbi za loptu poput gladijatora koji ne odostaju dokle god ih noge drže. Golmani su veštiji nego lane pa ne treba očekivati mnogo golova u početku – kasnije će ih u proseku biti više nego u prethodnom nastavku. U svakom slučaju, realno je očekivati da će većina igrača brzo prihvatiti PES 6, a nešto više otpora biće među onima kojima je pasovao sistem u PES 5 („četvorkaši” će imati manje problema s privikavanjem).

Problem kojim su se programeri ove godine detaljnije pozabavili jeste hronično labav AI model, tako da se PES 6 može pohvaliti inteligentnijom igrom u fazi napada i sredine. Kompjuterski vođeni saigrači bolje uviđaju priliku i skreću pažnju na sebe gotovo svaki put kada im se ukaže prostor za napad, mada u celini još uvek liče na armiju zombija koji naprasno ožive tek kada se nađu pod kontrolom igrača. Sudija pomno prati igru, trči uporedo s igračima i uglavnom adekvatno obavlja svoj posao. Kartonima se sankcionišu samo oni prekršaji koji to i zasluže, pri čemu sudija vodi računa o tome da ne prekida izgledne akcije – poštujući prednost, kaznu može izreći i nekoliko sekundi nakon prekršaja. Tako je očuvana fluidnost igre na kojoj se insistira i u „živom” fudbalu.

Osim problema pomenutih na početku teksta, primetno je još nekoliko starih boljki. Dizajn stadiona i publike koji kao da su teleportovani iz 1995. godine jeste najslabija karika u lancu vizuelne nedorađenosti koja se može opravdati jedinom niskom hardverskom zahtevnošću (optimizacija je bolja nego u prošlom nastavku). Po pitanju zvučne podloge, a naročito komentara utakmice, PES 6 osetno zaostaje za igrom FIFA 2007. Ostalo je još da se poradi malo na inteligenciji i angažovanju kompjuterskih saigrača i ukidanju veštačkih ograničenja (nemogućnost da se približite protivniku koji izvodi, na primer).

Pro Evolution 6 svakako nije razočarao i armija obožavalaca će proslaviti još jednu titulu sportske simulacije godine, barem kada je PC u pitanju. Ne treba, međutim, zaboraviti na činjenicu da PES ove godine realno nije napredovao u meri u kojoj je to učinila FIFA te da je jaz između ove dve igre sada manji nego ikad. Dok se „rat” rasplamsava, sigurno je da za ljubitelje kompjuterskog fudbala ni ove zime – nema zime.

Gradimir JOKSIMOVIĆ