Proteklih godina izašlo je dosta igara sa tematikom Prvog ili Drugog svetskog rata, ali smo uglavnom nailazili na žanrove poput FPS-a ili strategija. Igra Air Conflicts predstavlja simulaciju vožnje aviona sa tematikom Drugog svetskog rata. Nakon kreiranja profila igrač može da bira između tri borbene strane (RAF-a, Sovjetske unije ili Nemačke). Svaka od ovih borbenih strana ima različite misije koje su raspodeljene u tri ili četiri različite kampanje (zavisi od borbene strane). Pre nego što se pilot pošalje u borbeni zadatak, mora se proći osnovna obuka vožnje aviona. Verujemo da niko neće imati problema pri upravljanju avionom jer su se programeri potrudili da olakšaju posao igračima. Leteće mašine verno slušaju svaku komandu i gotovo je teško izgubiti kontrolu nad njima. Međutim, svaki kontakt sa drvetom ili građevinom završiće se ateriranjem aviona u zemlju, dok će kontakt s drugim avionima proći samo sa blagim oštećenjem.

Svaka borbena strana ima četiri različite vrste aviona: jedan namenjen za borbu u vazduhu, jedan bombarder i dva koja su polovično namenjena za napad na kopnene i vazdušne jedinice. Od toga su tri aviona na motorni pogon i jedan na mlazni. Kroz igru igrač učestvuje u svim velikim napadima na evropske gradove i zemlje, pa čak i u napadima na severnoafričke države. Iako su se programeri trudili da lepo organizuju misije, to jest da ih načine različitim, nisu uspeli u tome. Zbog same koncepcije igre, misije dosta podsećaju jedna na drugu. Uglavnom se sve svodi na napad na kopnene jedinice i građevine, njihovu odbranu i napad ili odbranu vazdušnih jedinica. Retke su situacije u kojima se vodi borba na moru i vrši napad na brodove ili podmornice. Uprkos svemu tome, igra je dosta zanimljiva, ali verujemo da će teško zadobiti simpatije starijeg igračkog sveta, prvenstveno zbog toga što je relativno laka. Ukoliko se igrač malo više potrudi, igru može da završi za dan-dva. Dobro je što su programeri uveli mogućnost povlačenja, pri čemu igrač, ukoliko vidi da ne može da reši misiju, može da pobegne na bilo koju stranu i bezbedno se vrati u bazu bez gubitka aviona.

Po završetku misije uglavnom se dobije neka nagrada, bilo u vidu ordena ili nekog aviona. Tako ne morate da brinete zbog gubitka aviona jer ćete ga kao nagradu sigurno dobiti tokom igranja. Igrač rešavanjem misije direktno utiče na postignut rezultat, a za rešavanje svake misije ima samo jedan pokušaj. Ne postoji mogućnost snimanja i učitavanja pozicija. Nisu sve misije borbene – često se dobija misija u kojoj igrač treba da patrolira nebom grada u potrazi za neprijateljskim avionima. U većini slučajeva te patrole prođu bez napada, mada se ponekad dogodi ulazak neprijateljskih aviona koje nije teško eliminisati.

Igra ima dvanaest različitih vrsta aviona od kojih su tri mlaznjaci. Što se tiče kopnenih protivavionskih jedinica, tu su samo dve vrste. Napad se može vršiti na tri načina: pucanjem iz mitraljeza, bacanjem bombi ili lansiranjem raketa koje se mogu koristiti samo za eliminaciju kopnenih meta (pravo je umeće njima pogoditi avion). Pre svake misije igrač bira svoj tip aviona i svaki ima u ograničenim količinama. Ovo ujedno govori da igrač mora čuvati avione inače će biti primoran da u misije ide sa avionima koji nisu preporučeni.

Kontrola aviona se može vršiti na dva načina: prvi je pomoću tastature, a drugi pomoću miša. S obzirom na to da sam avion nije teško kontrolisati, preporučujemo upravljanje pomoću miša. Sve mete su označene crvenom strelicom tako da igrač neće imati problema u snalaženju. Trebalo bi imati u vidu da meta, to jest kursor koji stoji na ekranu uopšte nije precizan. Kada se gađa na daljinu, mora se nišaniti malo iznad ili ispod (zavisno od položaja aviona), a ukoliko se igrač dosta približi avionu koji juri, mora metu postaviti iznad... Ovo su neke sitnice koje dodatno otežavaju igranje, ali, s obzirom na to da je igra sama po sebi prosta, ovo sigurno neće mnogo uticati jer se čovek lako navikne na to da nišan „vuče” u jednu stranu. Što se tiče nišana za izbacivanje bombi ili raketa, oni su tek priča za sebe i potrebno je mnogo vežbe pre nego što igrač bude mogao precizno da gađa pomoću raketa ili bombi.

Muzika koja prati menije je prijatna za uši i nije baš u „ratnom” stilu, dok muzika koja se čuje tokom igranja misija vešto prati trenutne događaje i dodatno podiže adrenalin. Grafički gledano, igra nije ništa posebno, štaviše ispod proseka je. Avioni nisu loše modelirani, ali su zato modeliranje kopnenih jedinica, kao i ostali efekti (pad aviona koji je u plamenu, rešetanje aviona ili tenka) veoma loši. Zvuk, s druge strane, nije loš. Zvuk motora je lepo urađen, a posebnu pohvalu zaslužuje zvuk aviona koji pada, kao i zvučni efekti prilikom pogotka od strane drugih aviona ili kopnenih protivavionskih jedinica. AI je poprilično loš. Čak i u kasnijim stadijumima, igrač neće imati apsolutno nikakvih problema da sam eliminiše mnogo brojnijeg neprijatelja. Loš AI nažalost prati i savezničke avione – nemojte se iznenaditi ako avioni vaše eskadrile budu poljubili tlo samo minut posle ulaska u neprijateljsku teritoriju.

Što se bagova tiče, igra nema ozbiljnijih problema. Jedna od najvećih grešaka programera jeste to što se profil igrača snima tek posle izlaska iz igre, pa ako se slučajno dogodi nestanak struje ili igra iz nekog razloga zablokira, igrač će morati da odigra sve što je igrao od poslednjeg uključivanja. Šteta što se programeri nisu još malo potrudili – ovako će igra zadobiti uglavnom simpatije mlađih naraštaja.

Bojan NOVAKOVIĆ