Letnja žetva „krševitih” igara ove godine bila je, čini se, plodnija nego ikad. U uži izbor za naziv najvećeg promašaja sezone uvrstila se gomila igara koje ćemo s prvim školskim danima prepustiti talasima zaborava. Jedna od takvih je i igra čudnog imena, relativno privlačne spoljašnjosti i neinspirativnog sadržaja, koja je pride okovana nepremostivom jezičkom barijerom.Kooka Bonga je prvi projekat francuskog studija Coktel koji oni s viškom sedih vlasi u skalpu pamte po uvrnutim Gobliiinsima. Naizgled sasvim obična 3D platforma ispod tanke glazure krije arhaičan koncept i traljavo koncipiranu priču o četiri psihotična majmuna koji se služe otrcanim fazonima i bez uspeha pokušavaju da prenesu komičnu atmosferu iz istoimenog Jetixovog crtaća. Da li ima humora u dijalozima i scenariju, kada ga već nema u crtežu i animaciji, prosečnom igraču s ovih prostora ostaće nepoznato jer je igra u celini na holandskom jeziku. Dijalozi, titlovi, pa čak i propratna PDF uputstva lišena su svakog traga anglosaksonskog bukvara. To je težak hendikep jer kompletna igra počiva na uputstvima i razumevanju instrukcija. Ulogu domaćina, voditelja i dežurnog smetala igra kočoperni papagaj koji grgoljanjem objašnjava mehaniku i cilj igre koja se svodi na niz međusobno nepovezanih misija. Što se scenarija tiče, dovoljno je znati da je drevno drvo u opasnosti te da mu neodložno treba nabaviti osam magičnih semenki. Svaki od četiri primata iz vesele družine ima karakteristične osobine koje proizilaze iz njihove fizičke konstitucije, ali te osobine uglavnom nemaju bitan uticaj na tok igre i način rešavanja nivoa. Zanimljivo je što niko od njih ne ume da skače (ko je još video majmuna da skače, je l’ da). Ograničen izbor pokreta uslovljen je krajnje pojednostavljenim upravljačkim sistemom (ciljna grupa su deca do 10 godina), dok mrvu logičkog začina daju malobrojni nivoi na kojima treba pametno iskoristiti osobine članova ekipe. Nivoi su koncepcijski isuviše jednostavni, ali zbog brojnih nelogičnosti ne uvek lako rešivi (npr. neobjašnjiva usporavanja u tunelu rudnika dovode do očaja). Svaki nivo se sastoji od samo jednog zadatka koji se svodi na precizno upravljanje i pritiskanje tastera u odgovarajuće vreme (mahom se radi o letačkim i trkačkim deonicama). Kompleksnija ostvarenja opisivana su i u rubrici Flash Fun. Tehnički atributi su na donjoj granici prihvatljivog, mada se jednostavna grafika, plitka animacija i nezanimljivi zvučni efekti uklapaju u minimalističke okvire. Ako imate između šest i dvanaest godina, tečno govorite holandski i strastan ste kolekcionar niskobudžetnih platformskih igara, častite se ovim plodom iz usahlog avgustovskog voćnjaka. U suprotnom, neka Kooka Bonga ostane na spisku igara koje ćete propustiti. Kompilacija nečega što liči na zbirku flash zezalica u Yetisports fazonu nije roba koju će pošten trgovac „valjati” za 30 evra po komadu. To je, naprosto, prevara. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
