Future Tactics je nesvakidašnji hibrid – tvorcima Zed Two nekako je pošlo za rukom da arkadnu akciju nakaleme na skelet potezne strategije, spojivši tako žanrovski ekvivalent zejtina i vode. Začudo, ova retka zverka je pre oko pola godine svetlost dana prvo ugledala u konzolaškim džunglama, gde joj se ubrzo gubi svaki trag. Od posledica tragično lošeg odabira ciljnog tržišta stradao je i sam Zed Two. Tu bi bio kraj tužne priče da Jowood nije odlučio da igru izvadi iz naftalina i da je portuje na PC.

Radnja igre se svodi na „n” puta prežvakanu limunadu o šačici pobunjenika, predvođenoj mlađanim Louom i njegovom sestrom Peper, koja se u dalekoj budućnosti bori protiv vanzemaljske tiranije. U skladu s veselim pastelnim bojama i simpatičnim vizuelnim dizajnom svih aktera (posebno vanzemaljaca), priča potencira atmosferu akcionog crtanog filma, uz tek poneki dašak melodrame. Činjenica da je govor svih aktera obojen izvornim engleskim akcentom (uz različite doze kokni devijacija) isprva stvara blagi kulturni šok i poprilično lokalizuje ceo konflikt. Na svu sreću, tu je opcija s titlovima koja će vam pomoći da prebrodite teže slučajeve jezičkog „uvrtanja”.

Prezentacija je upečatljivo niskobudžetna, u rangu shareware izdanja. Ovaj manjak kvaliteta se nažalost odnosi i na tehničke aspekte konverzije. Prvi minuti uz Future Tactics pobuđuju neprijatne uspomene na rane dane Windowsa i loše konverzije igara s drugih platformi. Manje je strašno to što grafika generacijski pripada eri prvog Playstationa (mada odavno nismo videli tako uglaste likove i mutne teksture). Više zabrinjavaju momenti poput default pokretanja igre u prozoru – zar se to još radi? Budući da fullscreen kao takav ne postoji (prečica ’Alt-Enter’ ne reaguje), moraćete da se zadovoljite ručnim uvećavanjem prozora. Windows 95 flešbek se nastavlja preko nedovršene upravljačke šeme, koja u menijima proizvoljno traži zadavanje komandi čas mišem, a čas tastaturom. Ako tome još dodamo interfejs koji je očigledno namenjen gamepadu, eto veselja dok pogađate koji kontroler vam je trenutno neophodan.

Kada najzad prokrčite put do bojišta, utisak se popravlja. Akcija je brza i intuitivna tako da se osnove mogu naučiti već za koji minut. Mada Future Tactics nominalno pripada poteznim strategijama, zadržana je jedino sekvencijalna priroda okršaja, sve ostalo se bazira na arkadnim disciplinama. Ovu neobičnu potezno-arkadnu kombinaciju će možda najbolje dočarati poređenje s dalekim rođakom ovog naslova, legendarnom igrom Worms. Kada na vas dođe red, možete raspoređivati svoje junake po mapi ili pokušati da eliminišete nekog od protivnika. Pozicioniranje likova u prostoru vrši se ležerno, bez ikakve brige o gridovima ili movement bodovima. U zavisnosti od konfiguracije terena i atributa lika, igra automatski ograničava površinu unutar koje vaš vojnik može do mile volje da trčkara. Najveći problem u ovoj etapi predstavlja kamera koju morate zasebno podešavati kako biste uopšte mogli da vidite kuda se vaš lik kreće.

Čin pucanja predstavlja mini-igru za sebe i zahteva od igrača da protivnika nacilja izrazito „pijanim” nišanom. Kada se nišan približno dovede na mesto, sledi fina kalibracija uz pomoć dve upravne linije koje je potrebno ukrstiti što je moguće bliže centru, od čega zavisi krajnja preciznost pogotka. Oružje s lučnom trajektorijom projektila traži nešto drugačiji pristup, ali se sve opet svodi na reflekse i dobar tajming. Ukoliko mogućnost neograničenog kretanja već nije odbila potezne tradicionaliste, ovakav arkadni pristup ciljanju svakako hoće. Samo u specijalnim slučajevima vaš lik će moći da okine više puta. Kretanje je još uvek dozvoljeno, tako da je posle pucanja obično dobra ideja da se sklonite na sigurno, čime se vaš potez završava.

Ponašanje vanzemaljaca sledi nešto drugačiji sistem. Prvi neprijatelji s kojima ćete se sukobiti nemaju dalekometno oružje, nego nose dinamit vezan oko struka. Ove male spodobe pokušaće da vas pronađu i da vam se dovoljno približe kako bi vas detonacija oštetila. U tome im dosta pomažu zanimljive AI rutine, pomoću kojih javljaju jedan drugom ukoliko vas spaze. Ovo se manifestuje plavičastim zrakom svetla koji leti od jedinke do jedinke, tako da u svakom trenutku možete tačno da znate koliko njih zna za vašu lokaciju. Na svu sreću, dinamična priroda terena može u dobroj meri da osujeti njihove napore.

Glavni trik enginea jeste deformabilni teren. Pucanj iz bezmalo svake vrste oružja rezultovaće povećim kraterom koji potom može da posluži kao improvizovani rov za izbegavanje neprijateljskih pogleda. Na isti način, svi objekti koji posle eksplozije ostanu čitavi podležu rudimentarnim zakonima fizike, pa je tako moguće kamenom gromadom zdrobiti nekoliko vanzemaljaca ili ih baciti u ambis (simptomatično je to što vanzemaljci neretko sami odluče da sebi prekrate život strovaljivanjem niz neku klisuru). Nekoliko nivoa potencira ovu mogućnost, ali je u najvećem broju slučajeva postavljanje ovakvih zamki ipak isuviše pipava operacija. Razmere razaranja uopšte nisu naivne – krateri mogu postati dovoljno duboki da značajno otežaju kretanje po mapi, dok vam veći objekti mogu preprečiti put posle svog neplaniranog leta.

Većina od ukupno 19 misija se brzo prelazi, mada je težina kampanje neujednačena. Napredovanje je u početku teško, dok su vaši junaci još uvek neiskusni, da bi u drugoj polovini igre sekli kroz neprijateljske redove kao kroz margarin. Jedna taktika koja vam može pomoći da prebrodite rane jade jeste da namerno pustite da neki lik pogine: igra će vam ponuditi da restartujete nivo, ali će zato svi likovi zadržati iskustvene poene koje su stekli.

Đorđe NAGULOV