Mlađa braća... Ne možeš da živiš s njima, ne možeš da ih lemaš sve dok ne porastu dovoljno da mogu da ti vrate... (U stvari, možeš...) Ipak, uobičajeno je da starija braća brane mlađu od drugih – kako bi ih posle sami zlostavljali u miru i toplini doma svoga (lično iskustvo? pit. ur.). Tako je i sa glavnim protagonistom igre Shade. Mlađi brat je arheolog i dugo vam se nije javljao. Tišina biva prekinuta pismom u kom vas mali bata obaveštava da je otkrio nešto neverovatno i da mu treba pomoć da zaštiti to otkriće. No, kada stignete u gradić iz kog je poruka poslata, saznajete strašnu istinu – bratovo otkriće je razbesnelo bogove i sada ga drže zatočenog u drugoj dimenziji. Jedini način da ga spasete jeste da se upustite u borbu sa hordama demona kroz četiri paralelna sveta i da izbavite pale anđele koji su tamo zarobljeni. Na ovom putu nećete biti sami, već ćete imati pratnju demonskog sluge.Pre no što vam igra prenese ovaj zaplet kroz ne baš najlepšu uvodnu animaciju, proći ćete kroz mini-tutorijal što nikako nije loše s obzirom na to da kontrole iziskuju navikavanje. Izvođenje je u trećem licu koje možete da zamenjujete prvim, što je preporučljivo kad koristite bilo koje projektilno oružje. Dizajneri dosta jasno predočavaju da su zamislili mač kao primarno oružje – sve što puca se teško koristi. Kao da je neko u Black Elementu gledao „Maratonce” – imate šanse da pogodite samo vazduh... Srećom, tu je igra u prvom licu, sa sve nišanom, ali bez ikakve indikacije da ste uputili hitac sem kada pogođeni protivnik padne. Pažnja – interakcija s okolnim objektima vas nasilno baca nazad u treće lice – sreća, sreća, radost... Kada ovladate komandama, vremenom ćete učiti sve više poteza za magijski mač koji koristite, a na određenim lokacijama tokom igre možete da se lečite tako što zarijete mač u tlo. Takođe možete da se na ograničeni vremenski period pretvorite u demona s magijskim napadima i velikom snagom koja pomaže pri rešavanju zagonetki. Nažalost, kako vreme odmiče, sve više ćete biti frustrirani igrom. Tome doprinosi i mogućnost snimanja samo na određenim lokacijama – ako ne doskočite lepo na neku platformu, sledi još pola sata tamanjenja mase glupih stvorova i pažljivog skakutanja. Da nije dobrog inicijalnog utiska koji Shade ostavlja na igrača, retko ko bi otrpeo više od dva-tri ovakva ponavljanja. Prava je šteta što su pažljivo dizajnirana okruženja, prolazna grafika i prilično kvalitetan zvuk žrtve nepromišljenog gameplaya jer je Wrath of Angels potencijalno zabavna igra. To što je igraču najveći užitak kada ugleda Save Point zaista je početnička greška. U to ime, želimo Black Elementu da učita sopstvenu poziciju od pre dve godine i da napravi igru koja valja. Dragan KOSOVAC | | |
