Kako srušiti mit Championship Managera? Pitanje kojim su proizvođači menadžerskih igara uglavnom prestali da se bave još pre nekoliko godina, aktuelizovano je ove jeseni u „Electronic Artsu”. U maniru rasnog monopoliste, kalifornijski gigant uskočio je na jedini deo tržišta sportskih igara u kome nema primat, ponudivši alternativu za CM 2002/2003, izdanje „Eidosovog” menadžera kojim će se ove godine sladiti samo vlasnici Xbox konzole. U pitanju je odlični nastavak Total Club Managera, delo nemačkih programera nastalo na osnovama nama ne toliko poznate igre Fussballmanager 2002.

Iako igrače naviknute na opcije i interfjs Championship Managera pomisao na neku drugu simulaciju ispunjava jezom, prvi susret s ovom igrom neće biti nimalo traumatičan, jer postoji velika sličnost u strukturi korisničkog interfejsa između ova dva naslova. Total Club Manager 2003 je, može se slobodno reći, najkompleksnija menadžerska simulacija fudbala koja omogućava vođenje timova iz više od trideset liga (potpuno su licencirane prve lige Engleske, Nemačke i Francuske), sa bazom od 20.000 profesionalnih igrača i isto toliko mladih koji tek traže afirmaciju. Igra pruža mogućnost kreiranja sopstvenih pulena, kao i do sada najdetaljniji sistem opcija za treniranje tima i pojedinaca. Filozofija vođenja ekipe ne razlikuje se bitnije od sličnih igara, i svodi se na trenerske poslove i mikromenadžment, s krugovima koji se smenjuju na nedeljnoj bazi. Pogled ispod haube, međutim, otkriva pregršt interesantnih detalja.

Spisak opcija koje se nalaze pod kontrolom igrača toliko je dugačak da je teško zamisliti element posla kojim se ne može upravljati. Tolika detaljnost može se učiniti preteranom, naročito neiskusnim igračima, privučenim blještavom fasadom što ostavlja utisak ležerne igre, koja se u treptaju oka pretvara u pravi menadžerski pakao. Srećom, opcije za automatsku kontrolu određenih segmenata posla isto toliko su raznovrsne, čime je korisniku ostavljeno više prostora za angažman na trenerskom ili menadžerskom planu. TCM 2003 može se pohvaliti i potpuno novim idejama u delu posvećenom vođenju igrača, posebno „FRP-olikim” sistemom unapređenja veština kao što su dribling, igra glavom i drugi elementi igre koje će igrač popravljati s rastućim iskustvom. Više pažnje nego u srodnim igrama posvećeno je ličnostima igrača i njihovim privatnim životima, koji utiču na ponašanje na terenu i izvan njega. Primera radi, igrači koji imaju sređen porodičan život biće manje skloni terevenkama po noćnim klubovima i opasnoj igri, što ih čini daleko pouzdanijim. Mnoštvo opcija rezervisano je i za vođenje finansija kluba, tako da postoji mogućnost kompletne kontrole marketinških ugovora, cene ulaznica, sponzorstava, a posebna pažnja posvećena je i odnosima s medijima, kroz intervjue koje mogu davati i igrači (što nije uvek zahvalno rešenje, zbog mogućnosti negativnog publiciteta). Izvanredno su realizovane i opcije za kupovinu igrača i vođenje pregovora.

Trenerski deo isto je toliko zahtevan i interesantan, a posebno je dobro razvijen deo za razvijanje i modifikaciju taktičkih elemenata igre. Svaka utakmica pretvara se u pravo bojno polje, na kome nije dovoljno samo izabrati taktiku i formaciju i pustiti igrače da se snalaze kako znaju. Čitavim tokom utakmice trener mora imati aktivno učešće i dinamično reagovati na svaki propust koji uoči u igri svog tima. Priliku za to imaće u pauzi, kada sav stres nakupljen tokom poluvremena iskali na igračima, grdeći ih, bodreći i zahtevajući veći angažman. Psihološki tretman u svlačionici u najvećem broju slučajeva daje dobre rezultate na terenu, pa neće biti retke situacije da se utakmica nakon zaostatka od dva i više golova reši na povoljan način. Ova mogućnost možda jeste prenaglašena i nedovoljno realistična, ali igru svakako čini uzbudljivijom. Utisak donekle kvare sitne nedorađenosti, kao što su povremeni nerealno visoki rezultati, pojedinci koji postižu i po pet golova tokom samo jednog poluvremena, nelogičan statistički model na osnovu koga se generiše konačan rezultat itd. No, sve se to može ispraviti jednom valjanom zakrpom.

Tok meča prikazan je u FIFA 2002 3D engineu, što je svakako veliki napredak u odnosu na tekstualni sistem CM-a (mada postoje i suprotna mišljenja). Izvanredne tehničke kvalitete ovog enginea ne treba posebno naglašavati, ali zato treba pomenuti interesantnu mogućnost promene strategije i izdavanja naređenja tokom utakmice, „dovikivanjem” s aut-linije, što je još jedan korak bliže realnim okolnostima (samo, ne treba preterivati sa dernjavom, kako vas iznervirani sudija ne bi poslao na tribine). Spisak pozitivnih osobina proširuje se integrisanim MP3 plejerom i sjajno osmišljenom opcijom za kreiranje sopstvenih igrača.

Total Club Manager 2003 sigurno će naići na sjajan prijem kod igrača, posebno onih koji bi želeli da vide neke inovacije u ovom prilično inertnom žanru simulacijskih igara.

Gradimir JOKSIMOVIĆ