Običan smrtnik može samo da nagađa kakve se sve biološke strahote krčkaju u epruvetama po raznim „nepostojećim” vojnim laboratorijama širom sveta. Dok ujutru zevajući idemo na posao ili u nabavku, nismo ni svesni koliko je zapravo krhka infrastruktura na kojoj počiva naše društvo – sadržaj samo jedne epruvete u stanju je da preko noći promeni lice sveta. Soldiers of Anarchy nam predstavlja jedan takav scenario, gde postapokaliptična vizija budućnosti postaje turobna stvarnost.

Radnja ove igre odvija se 2014. godine, jednu deceniju posle pojave misterioznog SGDS (Spontaneous Genome Degeneration Syndrome) virusa. Prvi slučajevi zabeleženi u Tokiju 2004. godine ubrzo prerastaju u globalnu epidemiju, a stoprocentna smrtnost i nezadrživo širenje virusa za vrlo kratko vreme dovode do potpunog kraha civilizacije. Među retkim preživelima je šačica naučnika i vojnog osoblja stacioniranih u jednoj bazi negde u ruskoj zabiti, koji odlučuju da se zabarikadiraju u bunker. Deset godina kasnije, oni ponovo izlaze na svetlost dana, nemajući nikakvu predstavu o tome kako izgleda svet koji će ih dočekati.

Soldiers of Anarchy nastavlja sve prisutniji trend novih naslova koji vešto izbegavaju generičku klasifikaciju. Iako na prvi pogled ovaj naslov možda najviše podseća na RTS novije generacije, igrači sa nešto širim žanrovskim iskustvom prepoznaće elemente iz igara kao što su Fallout Tactics, Commandos, Ground Control, pa čak i Dungeon Siege. Avanturistički elementi obogaćuju suvoparno strategiziranje tokom misija, dok laka doza RPG sastojaka (kao na primer dodeljivanje specijalnih skillova vašim jedinicama) dodatno produbljuje dinamiku igre.

U nastojanju da što vernije prikaže životne uslove posle biološke havarije, Soldiers of Anarchy od vas traži da se suočite sa realnostima postapokaliptičnog života. Ekonomija je svedena na prostu razmenu dobara između ruralno-feudalnih zajednica, dok pustošima haraju bande odmetnika. Nema prerade resursa, niti je moguće štancovati skupe i tehnološki-napredne mašine. Sav hardver, oružje i municija prikupljaju se marljivim pretraživanjem ruševina i napuštenih vojnih instalacija, a moguće su samo rudimentarne popravke. Vašu najvažniju monetu, međutim, predstavljaju ljudi – svaki pojedinac koji vam se pridruži je dragocen. Jedinice vremenom stiču iskustvo u borbi, a samim tim i nove veštine preživljavanja. Individualizacija svakog vojnika postiže se pomoću skillova kojima možete da ga specijalizujete u određenim oblastima (medic, scout, demolition i slično). Posle nekoliko misija, polako će se oformiti izbalansirani odred veterana prilagođen vašem stilu igranja.

Pred svaku misiju birate ljudstvo, opremu i naoružanje u skladu sa dostupnim informacijama o predstojećoj operaciji. Soldiers of Anarchy dozvoljava tim od maksimalno dvanaest ljudi. Micromanagement igra veliku ulogu, tako da su borbe svedene na napete taktičke okršaje malih dimenzija. Potrebna je inteligentna primena svih raspoloživih snaga da bi se postigla pobeda, a okršaje treba birati pažljivo – sabotaža je često efektivnija opcija od otvorenog napada.

Sva oružja i tehnologija preslikani su iz aktuelnog arsenala armija sadašnjice, prevashodno ruske i američke vojske. Jedna od zabavnih novina koju ova igra donosi jeste sposobnost vaših vojnika da upravljaju bilo kojim vozilom na koje naiđu (vozila stoga nisu autonomne jedinice, već više neka vrsta sofisticiranog oruđa). U početku vam je dostupan samo američki Humvee terenac i pokoji džip, da bi vam u kasnijim misijama u ruke dospela razna oklopna i transportna vozila, zaključno sa „egzotičnim” mašinama kao što su borbeni helikopteri. Da bi se iskoristio pun potencijal bilo kojeg prevoznog sredstva, potrebna su barem dva čoveka, jedan da upravlja a drugi da barata oružjem.

Interfejs pomoću kojeg se ostvaruje kontrola nad vašim ljudima zaista je elegantno rešen. Vaši operativci u stanju su da trče, kleče i puze, preskaču zidove, deaktiviraju mine (ili postavljaju eksploziv), kao i da ekspertno koriste više tipova naoružanja. Sve komande lako su dostupne preko right-click menija, i moguće je orkestrirati detaljno razrađene ofanzivne operacije. Za ovo je delom zaslužna inovativna kontrola kamere, koja se prema potrebi vezuje za selektovane jedinice ili slobodno pluta. U oba slučaja, upravljanje je intuitivno i fluidno, a jednostavne kontrole daju potpunu slobodu pri odabiru ugla i zooma.

Surovu lepotu novog svetskog poretka uspešno dočarava napredni engine koji pokreće igru. Mape su ogromne, skoro 1,5 kvadratnih milja – davno napuštene naseobine široko su rasute po blago zatalasanom terenu, stari asfaltni putevi seku krajolik, dok u daljini horizont dotiče tmurno nebo. Sve jedinice odlično su animirane i modelovane sa velikim brojem poligona. Ovo se naročito odnosi na impresivno detaljna vozila, sa artikulisanim vratima, točkovima i realnom inercijom. Što se zvuka tiče, muzika je prigodna, ali ne posebno upečatljiva, dok glasovnim talentima svakako fali još koji sloj glancanja.

Celokupan utisak po ko zna koji put kvari nedorađen AI i poneki bag. Vašim jedinicama je ponekad potrebno i do dve sekunde da reaguju na komande, što se u žaru borbe čini kao čitava mala večnost. Pathfinding je takođe loš – često ćete gledati kako vaši veterani voze u krug trudeći se da izađu na obližnji put. Iako ovakvi primeri maloumne tvrdoglavosti kvare celokupan utisak, Soldiers of Anarchy ipak zaslužuje pažnju zbog suptilne sinteze žanrovski različitih elemenata.

Đorđe NAGULOV