 Najsažetiji opis nove „Funcomove” igre bio bi: Quake za decu. No Escape će svoju publiku naći među mlađim igračima koji još uvek nisu u stanju da se nose s brzinom i kompleksnošću savremenih FPS igara koje su „ljušte” na Netu i po igraonicama. Takođe, količina nasilja svedena je na razumnu meru, što je, nažalost, jedini element igre koji je do kraja korektno implementiran.
S obzirom da je igra zasnovana na Quakeu III, priči nije posvećeno mnogo pažnje. Krećete od planete do planete, fragujući do iznemoglosti bilo botove, u režimu za jednog igrača, bilo druge igrače u LAN i Internet varijanti (postoje i opcije za timsko igranje). Umesto na prosto ubijanje protivnika, akcenat u No Escapeu stavljen je na novac – kada pogodite protivnika, on će izbaciti novčiće koje potom treba brzo sakupiti (lova se još sakuplja i sa specijalnih lokacija na svakom nivou). Kuriozitet za ovu vrstu igara predstavlja izvođenje u trećem licu. Najblistaviji deo igre su likovi, koji su izvrsno dizajnirani i još bolje animirani. Igranje se može opisati s tri reči: trči, skači i pucaj. Akcija se dešava na minijaturnim planetama gde nema dovoljno objekata iza kojih se možete sakriti, a i nišanjenje je daleko teže. S druge strane, takvo izvođenje stvara maltene karnevalsku atmosferu, s gomilom likova koji jurcaju unaokolo kao muve bez glave pucajući do besvesti (za razliku od sličnih igara, ovde protivnike morate pogoditi na desetinu puta kako bi pali). Oružja su zanimljiva, a tehničke karakteristike veoma dobre. Punu privlačnost No Escape postiže tek u režimu za više igrača, koji nije najsrećnije izveden (igranje preko Interneta još nije zaživelo, a i u LAN varijanti postoje problemi s velikim kašnjenjem). Bolje bi bilo da je single player režim produbljen boljom AI rutinom, jer besomučno ganjanje s priglupim botovima nije zabava kakvu smo mi zamislili. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
