Prvi put je bilo revolucionarno. Drugi put je bilo sjajno. Treći put je bilo prosečno. Četvrti put je bilo solidno. A peti? E, peti put već postaje pomalo zamorno.

Pogađate, svakako, i bez čitanja gornjeg naslova, da govorimo o Lari Kroft i njenim avanturama koje su, u sferi kompjuterskih igara, nesumnjivo obeležile drugu polovinu devedesetih i stvorile osnovne preduslove za rađanje čitave klase 3D igara sa izvođenjem u trećem licu. Peti nastavak Larinih pustolovina je kompilacijska igra koja se sastoji od četiri kratke epizode iz njenog uzbudljivog života. Bliski prijatelji familije Kroft, okupljeni na pomenu povodom Larine tragične smrti u Egiptu (finale Tomb Raidera 4), kroz neobavezno ćaskanje evociraju uspomene na neke od njenih starijih dogodovština. Pored nekolicine novih tehnika kretanja (recimo, hodanje po konopcu), najvažnija novina je to što se četiri epizode bitno razlikuju u pristupu igranju. Prvi deo, koji pokriva potragu za „filozofskim kamenom” u Rimu, predstavlja varijaciju klasične teme Tomb Raidera, dok drugo poglavlje veoma liči na neku „The X-Files” epizodu i indirektno je inspirisano skorašnjom tragedijom ruske podmornice „Kursk”. U nastavku se stvari drastično menjaju, sve u skladu sa najnovijim „stealth” trendovima koje su postavili Thief 1 i 2. Treći deo nas vraća u prošlost, tačnije u Larine tinejdžerske dane kada je mlada dama probleme rešavala bez ijednog ispaljenog metka, koristeći isključivo svoju impresivnu gimnastičku tehniku i intelektualne potencijale. Konačno, završnica igre je „hi-tech” interpretacija Thiefa, u kojoj je bešumno kretanje i nečujno uklanjanje stražara od ključnog značaja za uspeh misije.

Tomb Raider Cronicles je po rečima njegovih tvoraca poslednji nastavak serijala koji je proslavio Laru Kroft, u obliku kakvog ga danas znamo. U prilog tome govori činjenica da se uz igru isporučuje generator nivoa koji su „Coreovci” ljubomorno čuvali više od pet godina (razumljivo, imajući u vidu mega-profit koji je ostvaren pomoću njega). Ljubitelji avantura hrabre Engleskinje ipak nemaju razloga za brigu, s obzirom da sve ovo nije kraj druženja sa njom. Već tokom predstojećeg leta bićemo u prilici gledamo film „Tomb Raider: The Movie” i ocenimo kako će se „oskarovka” Anđelina Džoli snaći u fizički izuzetno zahtevnoj ulozi najpopularnije virtuelne heroine dvadesetog veka. U isto vreme, njene nove kompjuterske avanture, u potpuno drugačijem tehnološkom i konceptualnom ruhu, trenutno su već u početnoj fazi razrade, ali ćemo na njihovu pojavu ovoga puta morati da sačekamo mnogo duže.

Slobodan MACEDONIĆ