U poslednje vreme svedoci smo prave tehničke revolucije među platformskim igrama. Sve izraženija tendencija da se u igre ovog žanra uvede i ta famozna treća dimenzija rezultuje pojavom sve većeg broja veoma kvalitetnih 3D platformi. Za sada Pandemonum! ostaje jedina igra koja je na velika vrata zakoračila u svet 3D renderovane grafike sa likovima predstavljenim pomoću teksturiranih poligona. S druge strane, jedna „Segina” igra pre dosta vremena unela je, zaista po prvi put, pravi 3D ambijent u jednu klasičnu jump&run platformu. No, sticajem okolnosti kod nas je prošla gotovo neopaženo. Sada, kada se pojavio i poboljšani nastavak, ispravljamo nepravdu i ukazujemo dužno poštovanje igri Bug Too!.

U idejnoj osnovi igre stoji sasvim klasična varijanta sa simpatičnim bubicama koje trčkaju sa nivoa na nivo i gaze sve pred sobom. Zaplet je prilično inventivan. Tri simpatična insekta, holivudski superstarovi Bug, Maggot Dog i Superfly imaju zadatak da pređu šest nivoa koji predstavljaju različite filmske žanrove, kako bi udovoljili ne malim zahtevima svog producenta. Na putu im se nalazi veliki broj nevaljalih statista, ljubomornih kolega, skrivenih zamki i brojne druge peripetije koje postoje da bi im odvukli pažnju i sprečili ih da snime svoj novi film. Da li će uspeti da doguraju do kraja zavisi isključivo od spretnosti igrača.

Posle simpatičnog uvoda koji nas upoznaje sa glavnim junacima pojaviće se glavni meni iz koga je moguće pokrenuti novu igru ili učitati snimljenu poziciju. Na početku bi bilo poželjno podesiti komande, s obzirom da postoji više funkcija koje treba dodeliti tasterima tako da uvek budu pristupačne (trčanje, skakanje, pljuckanje, lebdenje). Postoji i opcija za dva igrača, s tim da svaki igra po jednu scenu (podnivo) sam, bez mogućnosti simultanog igranja sa dva različita lika. U modu za dva igrača podešavaju se i neki dodatni parametri, poput trajanja igre, obnavljanja dodataka za igrača u sledećem krugu itd.

Ekran je u potpunosti predviđen za igranje, dok se jedino u njegovom donjem delu nalaze podaci o količini preostale energije (bočica sa sokom koja može da se dopuni sakupljanjem dodataka), životima, tj. broju preostalih ponavljanja scene, kao i broj sakupljenih nagrada (razlikuju se od lika do lika). Kad sakupite sto nagrada dobijate dodatni život i mogućnost da na bonus nivou nakupite raznorazne đakonije. Poseban dodatak omogućava bubama da pljuckaju na protivnike, što u neku ruku predstavlja oblik dalekometnog oružja. To se obično dešava na kraju nivoa, kad se bliži obračun sa Glavonjom, koga je nemoguće uništiti običnim naskakivanjem. Još je bolje kada nakupite više takvih dodataka, jer se tada vaša pljuckajuća moć višestruko povećava. Pored svega nabrojanog, igranje dodatno komplikuju teleporti, pokretne i ljuljajuće platforme, skrivene zamke i druge smicalice.

Privikavanje na komande i ambijent ne traje dugo. Uz malo vežbanja vrlo brzo se ovladava svim manevrima i cakama. Nivoi se ambijentalno značajno razlikuju i imaju karakterističnu postavu neprijatelja i čuvara. Nivo težine nije moguće podešavati, tako da je od samog početka igra prilično teška i treba se dosta pomučiti kako bi se stiglo do drugog nivoa. Ni obračuni sa čuvarima nivoa nisu izuzetak, tako da se već sa prvim, najlakšim protivnikom morate dobro oznojiti. Tehnički elementi su u granicama podnošljivosti. Grafika, nasuprot sjajnoj animaciji, prilično zaostaje, prevashodno zbog anemične palete, dok stvari sa muzikom i zvučnim efektima stoje znatno bolje. Sprajtovi su lepo nacrtani, ali prilično uglasti, što i ne treba da čudi s obzirom da je igra u VGA rezoluciji. Animacija likova je na vrhunskom nivou i prepuna je komičnih detalja.

Međutim, prava vrednost programa leži u nesvakidašnjem izvođenju. Iako se radi o igri u trećem licu sa pogledom postrance, trodimenzionalnost prikaza je stalno prisutna, tj. akcija se u celosti odvija u takvom anbijentu. Postoji znatna razlika u odnosu na igre kao što su Lomax ili Hercules, koje u osnovi predstavljaju klasične 2D nadesno skrolujuće platforme sa višeravanskom pozadinom (koja dočarava dubinu) i tek povremenom mogućnošću kretanja „u dubinu”. Bug Too! od početka donosi trodimenzionalni ambijent sa kamerom koja je fokusirana na glavni lik i stalno ga prati, menjajući svoj položaj u odnosu na elemente pozadine. Kretanje se, stoga, obavlja u svim pravcima, slično kao u igrama sa 3D izometrijskim prikazom (kao u igri Sonic 3D, na primer), s tom razlikom da je ovde utisak 3D prostora daleko jači. Ovakav ekran prilično otežava precizno ocenjivanje dubine, tako da je često nemoguće proceniti tačan položaj neprijatelja.

U svakom slučaju, Bug Too! je pionirski program čiji će se tehnički sve napredniji plagijati pjavljivati sve češće. A možda se pojavi i treći nastavak sa SVGA grafikom, 16-bitnom paletom i teksturiranim poligonima umesto sprajtova.

Gradimir JOKSIMOVIĆ