Marko Vasiljević

29. april 2020.

Kako to obično biva, u teškim vremenima se kuju i priče o velikim delima, a nama je posebnu pažnju privukla inicijativa koja stoji iza imena „Vizionari Srbije”. U pitanju je neformalna grupa pojedinaca koja se u Facebook grupi okupila oko istog cilja. Svi su „mejkeri”, entuzijasti, a mnogi od njih i vlasnici 3D štampača, neki i sa priličnim iskustvom. Pošto se jasno javila potreba za tzv. medicinskim zaštitnim vizirima (odatle: „Vizionari”), došli su na ideju da ih „proizvode” (štampaju) kako bi se, barem delimično, zadovoljile trenutne potrebe. Sve u svemu, kao dokaz da nije u pitanju nikakva igrarija, članovi ove grupe, kojih ima širom Srbije, odštampali su (podatak sa kraja aprila 2020. godine) oko 30 do 35 hiljada(!?) vizira za zdravstvene radnike.

Ovo nije samo akcija jedne grupe ljudi, nego čitav podvig koji se čak i ne završava samo sa vizirima. Naš sagovornik je Nenad Davidović iz „Vizionara”, između ostalog i jedan od administratora istoimene Facebook grupe.

SK: Ko su uopšte „Vizionari Srbije”?

Nenad: Mi smo neformalna grupa pojedinaca koja se spletom okolnosti okupila oko zajedničkog cilja. Jednim imenom, nas možete identifikovati kao grupu „mejkera”, a sticajem okolnosti smo postali poznati pod imenom „Vizionari Srbije”. Ima nas svih obrazovnih profila, uzrasta i pola.

SK: Kako se desila cela priča, kome je palo na pamet da vas okupi i šta ste uspeli sve do sada da postignete?

Nenad: Pa nikom specifično... Ja sam počeo da štampam remiks Pruse RC2 modela zaštitnog vizira i kontaktirao prijatelja sa fejsa sa kojim se nikada zvanično nisam upoznao. Nisam siguran ni da smo razmenili ikada neku reč, znao sam samo da ima 3D printer. Ispostavilo se da i on printa isti model, jednako dugo, plus on je već bio u kontaktu sa ekipom iz Niša koja takođe štampa. Već narednog dana imali smo prvi neformalni sastanak, nas jedanaest, na Zoomu. Dogovorili se kako dalje, kojim smerom. I tako nastavili. Morate razumeti kako su tekli ti sastanci: ni jedna doneta odluka nije bila prethodno pripremljena. Svako je po nešto izneo, i nekako je svaka ideja bila jednako dobra i dočekana je sa oduševljenjem. Neko je predložio da se zovemo „Vizionari” jer, jel’te, pravimo vizire (smeh). Krenuli smo da formiramo Facebook grupe koje su trebale da se zovu „Vizionari – „ plus naziv grada. Ali kako nas je bilo malo da sve to ispratimo, napravismo jednu grupu – „Vizionari Srbije”.

Priznajem, znali smo da će se dosta ljudi javiti, ali nismo ni slutili da će to biti ovakvi brojevi. U jednom trenutku imali smo na stotine message requesta sa molbama zdravstvenih radnika da im pošaljemo vizire što pre. Posao odgovaranja na poruke postao je jako težak, printanje je postalo onaj lakši deo, i to i ako uzmemo u obzir da nema spavanja u cugu duže od tri sata (što je prvobitno vreme potrebno da se isprinta jedan set vizira).

Broj potrebnih vizira je i dalje ogroman, ali sada se čini dostižnijim. U priču se uključilo i par preduzetnika koji su celu akciju podržali svojim mašinama za livenje i za kraće vreme proizveli veću količinu nosača folija, koje mi u stvari i štampamo.

Da kažem okvirno, da smo do sada proizveli između 30 i 35 hiljada vizira koji su svi do poslednjeg komada donirani medicinskim radnicima na teritoriji cele Srbije.

SK: Osim štampe i doniranje vizira uspeli smo da ispratimo da imate i druge aktuelne projekte...

Nenad: Da, u toku je trenutno hakaton „Srbija hakuje Koronu” ili skraćeno SHK. Projekti na kojima se radi su kaciga za respirator, full face maska, kompletni neinvazivni respirator, kapija za dezinfekciju, sterilizator prostorije, kao i razna softverska rešenja.

Projekat je ušao u treću nedelju (u trenutku nastanka ovog teksta, krajem aprila – prim. aut.) i očekujemo prve funkcionalne prototipe u narednih desetak dana.

Svi projekti se razvijaju u saradnji sa našim doktorima i prilagođavaju se njihovim potrebama. A u duhu open source zajednice, sve što ovim putem bude nastalo, biće dostupno na Gitu, sa pratećom tehničkom dokumentacijom i detaljnim uputstvom za izradu i korišćenje.

SK: Kao ljudi koji su već iskusni u celoj priči sa 3D štampom, šta preporučujete početnicima od alata za 3D slajsing i modeling?

Nenad: Za 3D slicing, uvek je dobar izbor najnovija Cura. U svakoj novoj verziji uvedu dosta modifikacija za peglanje bagova iz prethodnih verzija koje su ljudi sami rešavali tvikovanjem parametara za svoje modele štampača. To su, inače, isti oni koji kukaju po netu da im nova Cura ne radi, zato što koriste svoje profile iz prethodnih verzija.

Za brzinski 3D modeling Thinkercad je fantastična stvar. Neke sitnije modifikacije možete odraditi u browseru i preuzeti svoj STL za štampu. Ako vas ne mrzi, čak i dosta kompleksnih stvari se tamo može odraditi. Za sve ostalo tu je freeCad: ima žestoko strmu krivu učenja, koja je puna kamenja i indijskih klipova, ali isplati se.

Zdravstveni radnici sa donacijom Vizionara iz Subotice (foto: Alen Gubičak)

Dalje, imate Fusion 360 koji ima puno fensi funkcija i takođe je besplatan za ličnu upotrebu. Ali meni se nekako nije „pelcovao”...

Na kraju dana, ono što vam više legne, to koristite. Ja sam nekako više na ovoj open source strani.

SK: I za sve koji voze „jugiće” i ne planiraju „poršea”, pitanje nad pitanjima – filament ili rezin? Imali još nečeg osim Ender „trojke” i Photona na šta treba usmeriti čežnjive poglede?

Nenad: Preporučujem im da dobro istraže šta kupuju pre nego što kupe. Ako je limitiran budžet (kao što jeste svima nama u Srbiji), moja preporuka bi bio „jugić” među 3D printerima – Ender 3 Pro. Delova imate svuda, jeftini su. Najskuplja stvar na njemu je matična ploča, a i nju možete kupiti za tridesetak dolara na Aliju, ili za malo više u Srbiji. Međutim, sa njim ulazite u jedan poseban sistem problema gde sve što krene naopako i vi se za pomoć obratite zajednici, odgovor će biti jednak: „It’s a bed problem, level it, bro”. Najgore je to što će u 99 odsto slučajeva i biti u pravu. Print se odlepljuje – „Level the bed, bro”, neće da se zalepi – „Level the bed, bro”, neće da se odlepi – „Level the bed, bro”. Nema struje – „Level the.. oh, wait!”.

Ako na ovom printeru izbacujete kvalitetne printove, obrnuli ste igricu. Svako drugi imaće neke probleme, ali vi ste već naučili kako FDM štampa radi na njen najosnovniji način. Za vas više nema novih problema, već izazova.

Ako vam veća cena nije problem, pogled treba usmeriti ka meni nedostižnom Ultimakeru, savršenstvu u dizajnu i funkcionalnosti. Što bi se reklo, plug and play. Znate kako je pun Youtube klipova o tome kako da popravite Ultimakera? E pa, ne znam ni ja! Njih nije potrebno doterivati i popravljati i prepravljati. Rade na zavidnim brzinama i na njima postižu izvanredan kvalitet štampe.

SK: Za kraj, reci nam otkud ti u ovim vodama i koja je tvoja poruka za buduće entuzijaste. Da li je ovo samo (manje ili više skup) hobi ili je pak potencijalno i nešto više od toga?

Nenad: Kao i svi SF fanovi, bio sam fasciniram fabrikatorima, kada se ni iz čega pred glavnim glumcem nešto materijalizuje. („Star Trek Picard” možda nije serija koju smo želeli, ali želimo onaj replikator, odmah, sad – prim. aut.). U stvarnom svetu, tehnologija je napredovala i kada sam prvi put video 3D štampač, znao sam da ću ga imati.

U međuvremenu, „dogodio mi se život”, i svi problemi koje on nosi. Tako da svoj prvi štampač nisam kupio dovoljno brzo nakon pojavljivanja. Ali me to nije sprečilo da sanjarim o svim potencijalnim upotrebama. Svaki put kada mi je zatrebalo kućište za novi Arduino projekat, bilo je „Eh, da mi je sada 3D štampač”; pokvari se neki plastični sklop na autu – pretpostavljate, ista misao. I tako, štedeo sam neko vreme i konačno ga kupio.

Verujte kad vam kažem, čini mi se da sam ga u jednom dahu sastavio, a oduševljenje nakon prvog uspešnog printa neki bi poredili sa rođenjem prvog deteta, ali ne i ja (trep, trep).

Ovaj hobi nije jeftin, ali ima mnogo veću vrednost. Recimo, ovaj impuls sa vizirima koji smo stvorili spasio je mnogo života. A samo jedan spašeni život, što se mene tiče, opravdava kupovinu svih štampača ikada.

Možda će baš vaše dete uz pomoć njega doći do ideje za neki revolucionarni projekat koji će spasiti na stotine hiljada života ili promeniti budućnost u smeru koji je van naše trenutne percepcije.

U svakom slučaju, ako imate želju – GO FOR IT!

Ko je Nenad Davidović?

Nenad je DevOps inženjer i, kako kaže, srećno zaposlen u beogradskom ogranku kompanije IGT. Da bi ste došli do toga da vas interesuje DevOps-ing, morate imati širok spektar tehnologija u rukavu, sa akcentom na automatizaciji. Nenadu nije strana ni industrijska automatizacija procesa proizvodnje, zato što je jedan dobar deo svog radnog iskustva proveo kao automatičar. Jedna stvar vodila je drugoj, otkrio je Arduino pre pet godina i od tada krenuo da se bavi kućnom automatizacijom koja je zahtevala kućišta koja ne postoje. Pre godinu dana nabavio je svoj prvi printer, krenuo da uči da crta, eksperimentisao sa različitim modovima štampe, i kako kaže, posle tog perioda već dosta toga i naučio. Posvećen je open source zajednici i trudi se da doprinese na svaki mogući način. Smatra da je open source jedina grana koja može garantovati siguran progres svih tehnologija koje se razrađuju na njoj.

PRETHODNI TEKST Majski broj Sveta kompjutera je na kioscima! (VIDEO)

SLEDEĆI TEKST World of Warcraft tutorial – kako da nacrtate orka, patuljka, pandarena (VIDEO)