Marko Vasiljević

1. jun 2020.

Pošto smo u štampanom izdanju imali prilike da testiramo Appleov softver Logic i Garage Bend, zanimala su nas iskustva i mišljenja ljudi koji se više razumeju u same procese komponovanja, digitalne produkcije i izvođenja muzike uživo. Imali smo prilike da „iz prve ruke” dobijemo utiske nekih od trenutno najaktuelnijih izvođača, koji se, pritom, oslanjaju i na računare u svom radu.

Objavljujemo priču sa Bojanom Slačalom („Artan Lili”), Milanom „SevdahBABY” Stankovićem, kao i momcima iz bendova „Ljubičice” i „Buč Kesidi”.

Intervju: Bojan Slačala („Artan Lili”)

Na temu muzike i računara obratili smo se Bojanu Slačali. Ako niste odmah povezali lik i delo rećićemo vam samo „Artan Lili” i „Stuttgart Online”. Upravo Bojan stoji iza ove dve izuzetno uspešne muzičke priče a u slučaju Artan-a govorimo i o definisanju žanra koji je utabao put danas najslušanijim izvođačima „gitarske” muzike. Nakon što su promenili dotadašnju koncepciju izdavaštva uvođenjem prakse objavljivanja singlova praćenih vrhunskim spotovima, sa svojim najnovijim pesmama idu i korak dalje i ponovo nam donose zvuk na koji nismo navikli.

SK: Bojane, nedavno smo imali prilike da ispratimo objavu pet novih pesama, sukcesivno u pet dana (pedana). Reakcije su (na prvo slušanje) bile relativno podeljene. Navikli smo na Vaš prepoznatljiv bas kao i na „standardni” zvuk gitare i bubnja a dobili smo nešto malo drugačije. Nije da nismo imali najavu toga u „Nije svejedno” i „Na mišiće” ali kako je došlo do tog dubljeg upliva u digitalni zvuk?

Bojan: Igrom slučaja smo svi krenuli da se na telefonima i iPadovima igramo u Garagebandu. Jednom kad smo shvatili da ti fajlovi mogu da se otvore u Logicu, više nismo mogli da se zaustavimo. Odlučili smo da prihvatimo sve mogućnosti koje pružaju za našu muziku i kombinovali midi kanale sa studijskim wavovima i uživali u jednostavnosti njihove obrade. Sjajno iskustvo. Poenta stvaralačkog procesa je radost. Iskrena, bezuslovna radost. Svojom sofisticiranom jednostavnošću ovi programi su nam to dali.

SK: Faktički svaki vaš singl je bio odlično prihvaćen kod publike. Jasno je da vrlo dobro znate šta radite. Koliko se u stvaranju Vaše muzike direktno oslanjate na računare? Da li ste u arsenal pored četvorožičane „Legende” ubacili i tastatura-miš kombinaciju ili ipak to prepuštate nekome drugom?

Bojan: Ima jedna fotka gde bubnjar Marko Ajković sedi preko puta bubnja na probi i kucka ritam na iPhoneu. Dakle, bubanj može da se svira ali može i da se iskuca. Zavisno od potrebe pesme. Kao bend smo oduvek formu prilagođavali ideji. To znači da ako je za pesmu dobro da ide sintetski ritam i bas, mi ćemo da ga ubacimo i obrnuto. Sve je podređeno kompoziciji. Mislim da su to ispravni rezoni što se tiče korišćenja ovih stvarčica. Kao i uvek, sve je dozvoljeno i sva sredstva su u igri. Samo se ne treba bojati ničega.

SK: Kruži mišljenje da su proizvodi iz „Apple” kuhinje ukusniji, odnosno da ko se ozbiljno bavi muzikom želi njihove uređaje i softver. Da li je to baš tako i šta ste od hardvera i softvera vi izabrali kao svoju platformu za snimanje i live izvođenje? Macbook i Logic ili postoji bolji izbor?

Foto: Ivana Čutura

Bojan: Za snimanje i produkciju u Logicu na Macbooku sam već objasnio. Što se tiče live izvođenja, sve radimo sa iPhonea i jedne male miksete. Postoji širok spektar tehničkih kombinacija za izvođenje žive muzike zajedno sa matricama. Ja sam uvek bio pobornik pragmatičnih pristupa, sa što manjom mogućnošću za grešku. Jer život prolazi brzo i čovek mora uživati u ovom što radi bez mnogo robovanja tehnici. To je poenta.

SK: Kad smo već kod opreme. Šta se dešava na Vašoj bas gitari? Traka karakteristične lepljivo-trakaste boje krije od pogleda predeo izlaza i potova i golica znatiželju. Tajni sastojak za „novi zvuk u gradu” ili nešto drugo?

Bojan: Onog dana kad sam uzeo tu gitaru u ruke sam dohvatio široki smeđi selotejp i ulepio sve potenciometre. Način na koji sviram bas gitaru je razlog za to. Stalno sam tretirajući bas kao električnu gitaru sam sebe smanjivao potezom ruke. Tada sam odlučio da sve pojačam do kraja i jednim krajnje pankerskim gestom fiksiram sve selotejpom. To je bio jedan od poteza karijere koji je postao moj trademark.

SK: Hvala na razgovoru, jedva čekamo da se vratimo u manje vanredno stanje i da vas gledamo uživo na nekoj od brojnih regionalnih bina koje izgleda ne mogu bez vas. Dok kratimo vreme u kućnim uslovima, neka preporuka za razbibrigu i zašto Fortnite?

Bojan:Fortnite je već više godina jedna od No.1 zanimacija mene i mojih ukućana. PS4 i veliki TV naravno! Postao sam pasionirani fan ove igre zbog njenog jedinstvenog koncepta i genijalne grafike. Partije su vremenski ograničene i to je jako bitno. Možete da odigrate jednu partiju od 15 minuta ili da igrate satima. Idealan izbor. Takođe, ova igra stilizacijom likova prati aktuelne modne trendove i svojim sadržajem prati aktuelnosti na svetskoj muzičkoj sceni što je za mene jako bitno – biti up to date! Fortnite nam je omogućio da se na lep način, igrajući zajedno, svi osetimo delom sveta.

Poštovani čitaoci, budite svoji i tretirajte tehnologiju kako vi mislite da treba. Ona je tu zbog nas, a mi treba sve te divne mogućnosti da pretvorimo u nešto lepo za čoveka. Živeli!

(Razgovor je vođen 7. maja 2020. godine)

Intervju: Milan Stanković („SevdahBABY”)

Da li je „Apple” platforma zaista toliko drugačija i bolja pitali smo i Milana „SevdahBABY” Stankovića. Osim što je jedan od naših najpopularnijih DJ izvođača, Milan ima iza sebe godine iskustva u apsolutno svemu što se tiče muzike (pa i šire). Želeli smo da saznamo šta je stav ljudi koji su morali da se uhvate u koštac sa svim izazovima koje donosi savremena audio produkcija.

SK: Milane, pre svega čestitke za „Dekameron”. Dok smo imali ovu čitavu situaciju sa provođenjem vremena mahom u kućnim uslovima, niste se opustili već naprotiv, podelili ste sa nama album od čak 10 novih pesama napravljenih u 10 dana!

Milan: Hvala! Moram priznati da zapravo i nisam imao drugu opciju u glavi – zaista mi je bilo uživanje pravljanje tog albuma, makar veći deo vremena  U suštini idealni uslovi, nema nikakvih ometanja sa strane, poziva, dogovaranja nastupa, bukvalno samo muzika.

SK: Album je nastao u kućnim uslovima. Verujemo da su Vaši „kućni uslovi” iznadprosečni ali ste dokazali da je i u toj varijanti moguće iznedriti kvalitet. Sem znanja i talenta oslonili ste se i na adekvatnu opremu. Šta je od računara zaslužilo da bude na vašem stolu? Ima li i nečega sa „svetlećom jabukom” na sebi?

Milan: Pa ne bih nazvao svoj kućni setup natprosečnim – laptop, par midi kontrolera, iPhone sa eksternim mikrofonom i slušalice. Mislim da gomila ljudi ima čak i zvučnike u kući, za razliku od mene  Ali svakako je glavna sprava u tom sistemu moj Macbook Pro 15’’ mid-2014. Oduvek je Apple korisnike pratio oreol snobizma i kao i većinu PC korisnika me je to ranije nerviralo, ali kada sam jednom počeo da koristim Apple proizvode shvatio sam da ja više ne moram da se bavim svojim računarom, već samo muzikom. Pobogu, ja nisam morao da reinstaliram sistem na mom Macbooku od kad sam ga kupio, dakle već pet godina! I sve radi savršeno, sa gomilom instaliranog softvera. Moguće da za taj novac može da se kupi PC mnogo većih performansi, na papiru. Ali u realnosti mi je stabilnost i pouzdanost mnogo bitniji faktor.

SK: Pretpostavljamo da ste imali prilike i sa Logicom da se družite u nekom periodu (ili ga koristite i sada). Ima li boljih rešenja ili je to sve što je potrebno?

Milan:Logic nisam koristio, ali njega nekako kapiram kao tip programa kao što je Cubase, Studio One, Reaper itd. Dok je nešto što povremeno privlači i nešto potpuno drugačije – Ableton Live. Mnogo više opcija za eksperimentisanje, pre svega u elektronskoj muzici. Nekako otvara mogućnosti za nelinearno razmišljanje, pre svega zbog svog „session” ekrana. Tako da iako sam verni Cubase korisnik, vrlo često bacim pogled „preko plota” da vidim šta se dešava u Ableton svetu :)

SK: Da li je cela priča otišla predaleko? Koje su šanse da se toliko oslonimo na tehnička pomagala i da ih potencijalno cenimo više nego autorski pečat i sirov talenat? Da li je i publika navikla i traži digitalnu produkciju do te mere da izgleda kao da autotune i copy-paste matrice dobijaju više prostora i pažnje nego autentični autorski rad i sirov talenat?

Milan: Pa sa jedne strane sam i ja u svojim počecima imao koristi od toga što je oprema postala jako dostupna i kućnim producentima, ali mi se ubrzo isto tako nije dopala pojava što je ista ta demokratizacija muzičke produkcije značila i da gomila ne previše talentovanih i stručnih ljudi može da izbaci neku muziku koja eto zadovoljava formu muzičkog dela i kakve takve produkcije. I tada, pre 10-15 godina se još uvek nekako provaljivalo da je nešto loše i nije moglo da ima prostora u medijima. Da bismo sada zaista došli u situaciju da su muzičke alatke i gotovi semplovi postali toliko dostupni i da maltene svako uz malo tutorijala i minimum talenta može da napravi matricu i pesmu koja tehnički zadovoljava sve kriterijume. Ali je i dalje potpuno isprazna, kao i pre 10, ili više godina. Takav je duh vremena, to mi se sada čini nezaustavljivim.

SK: Dakle, gitara-bubanj ili laptop-midi? Kom se carstvu prikloniti? Ili možda oba?

Milan: U mom slučaju ceo život oba! Bukvalno sam u srednjoj školi tokom raspusta blejao na niškom keju sa metalcima do ponoći, a posle ponoći išao da slušam disko-haus u „Operi”, tadašnjem kultnom mestu za haus žurke. Prilično šizofreno, ali nisam nikada želeo da se odreknem elektronike, a ni gitara :)

SK: Hvala Vam na izdvojenom vremenu i jedva čekamo sledeći projekat da zavrtimo na omiljenom servisu za striming (možda neki synthwave retro :) – prim. aut.)

Milan: Nema na čemu i skroz je moguće da se desi neki synthwave, pogotovo kroz moji drugi projekat – Vidiq.

(Razgovor je vođen 8. maja 2020. godine)

Intervju: „Ljubičice”

U konstantnom sukobu muzičkih vizija i tehničkih prepreka, u tom „ratu ljudi protiv mašina”, pričamo sa ljudima koji jedva čekaju takve „ratove”. Naši sagovornici su Petar i Vuk Stevanović, koje poznajemo i kao „Ljubičice”. Osim što prave hitove poput pomenutog „rata” imaju iza sebe i ozbiljnu studijsku priču. Studio „Krokodil” iz Pančeva je takođe njihov projekat, koji važi za jednu od lokacija koju pohode neki od naših najznačajnijih bendova.

SK: OK, momci, prelazimo odmah na suštinu. Znamo da koristite „Apple” u live situacijama. Šta vas je prelomilo da se opredelite za tu platformu?

Vuk: Ja sam odrastao na PC-u, a prvi Mek sam nabavio za potrebe jednog specifičnog posla, koji je zahtevao baš njegov softver. Mek mi je spontano postao glavna radna mašina, i moram priznati da me je upravo dobro iskustvo navelo da mu se okrenemo i kada su nastupi uživo u pitanju. Za, rekao bih,prilično nepristojnu cenu dobije se prilična stabilnost, koja je nama u ovom slučaju vredela neprocenjivo. Prvi put smo se pojavili sa kompjuterom na sceni 2016. i koristili smo ga vrlo bojažljivo, tek da pustimo po neku prateću matricu, ali granica poverenja se u vremenu polako pomerala. Danas, posle više od sto pedeset nastupa, kroz njega uživo miksamo sve instrumente i vokale, uz veliku količinu efekata, unapred nasnimljenog materijala ali i lupovanja na licu mesta. Iako ga uopšte ne štedimo na koncertima, do sada nas nije dovodio u problematične situacije.

Petar: Takođe, na putu, gde god da ste, ako vam crkne Mek, samo uđete u prvu „Apple” prodavnicu i nabavite isti takav. Uključite se i to je to. Sa posebno sklapanim kompjuterima ne ide baš tako jednostavno.

SK: Koliko smo primetili na nastupima se zapravo niste opredelili za Logic. Šta mu to nedostaje da zasluži da ide pred publiku?

Foto: Jean-Marie Fox

Petar: Na nastupima koristimo Ejblton Lajv (Ableton Live). Ne bih rekao da je to zato što Lodžik nije dovoljno dobar, niti da je i jedan od davova zaista superioran u odnosu na ostale. Neki su malo prilagođeniji posebnim situacijama i potrebama. Ejblton je specifičan jer ima poseban mod koji je prilično zgodan za puštanje i pravljenje lupova i ima veliku količinu skripti koje nam olakšavaju da uživo postignemo nešto što drugačije ne bismo umeli.

Vuk: Važno je da se naviknete na svoj alat, da ga poznajete i da budete opušteni. Većina softvera danas radi kako treba i pruža ogromne mogućnosti. Osloboditi se i koristiti ih kreativno, za to je potrebno vreme. Takođe, zgodno je što postoje super kontroleri koji olakšavaju sviranje a prilagođeni su baš Ejbltonu.

SK: A studijski? U pitanju je potpuno drugačija sredina sa svojim specifičnim izazovima. Da li ste mu dali šansu u studijskom okruženju i koristite li uopšte „jabuke” u takvim uslovima.

Petar: U studiju gotovo uvek radim na Meku i koristim Lodžik. Dugo već radim sa njim, navikao sam na njega, odgovara mi vizuelno i to su verovatno glavni razlozi. Imao sam prilike da, u zavisnosti od potreba projekta ili saradnika, radim i u Protulsu ili Nuendu, i to je bilo sasvim okej. Ipak u Lodžiku sam kod kuće pa sam najbrži i najopušteniji.

Vuk: Mislim da zaista nije važno da li se odlučite za „Apple” ili ne. Vaš glavni alat će uvek biti uši, odnosno mozak. Razvijanje sluha i stalni trening će vas dovesti u situaciju da možete da postignete iste rezultate sa bilo kojim softverom. Važno je imati svest o tome. U suprotnom samo pokušavamo da ubodemo nešto na slepo, što se vrlo retko završava srećno.

SK: Na kraju, po vama, ko će pobediti? Fender ili Macbook? Analogija ili digitala? Čovek ili mašina? Da li je u stvari taj rat već gotov?

Petar: Fender

Vuk: Mekbuk

Petar: Analogija

Vuk: Digitala

Petar: Čovek

Vuk: Mašina

(Razgovor je vođen 9. maja 2020. godine)

Intervju: „Buč Kesidi”

Mladi levoruki elektro rokenrol disko boj bend duo iz Pančeva. Ukratko „Buč Kesidi”. Da, prepisali smo ovo sa njihove Facebook stranice jer nismo želeli da u opisu ovih fantastičnih momaka koristimo neke naše žanrovsko-scenske odrednice, jer su to pojmovi koje ne vole i ne žele da mlate praznu slamu takvim stvarima. To nas, ipak, neće sprečiti da pokušamo da ih svrstamo u tim „Tim Jabuka” ili „Tim PC”.

SK: Luka i Zorane, šta kažete vi? Ima li dostojnog uređaja za muzičare bez jabukolikog logoa na sebi (koji se obavezno prelepi nekom cool nalepnicom)?

BK: Mi smo sve svoje demoe za novi album snimili na Ableton-u na PC-ju, zato što se zadesilo da to imamo. Imamo pragmatičan odnos prema tome, dokle god radi posao ne zanimaju nas previše brendovi. Muzika se ipak dešava na nekom drugom mestu, kompjuter je samo alat. To je nekakav kućni setap ali je dobar deo tako napravljenih zvukova na kraju završio i na ploči. Opet za ozbiljniji studio je to sigurno kompleksnija priča.

SK: U studiju sarađujete sa „Ljubičicama” a kakva je priča uživo? Ko pazi da imate taj utegnut zvuk koji tera na đuskanje (ne pomaže)?

BK: Uz savete Ljubičica i producenta Milana Bjelice, nas dvojica na probama biramo kako da podelimo instrumental i vokale tako da pesme i dalje zvuče kao sa ploče, ali i da nastup bude uzbudljiv. Tom studijskom utisku doprinose semplovi basa ili sintisajzera koje Zoran svira sa sempl peda, trenutno je to mnogo praktičnije rešenje nego da vodimo još dvoje-troje muzičara sa sobom, ali i dalje lajv nose živi vokali, gitara i bubanj.

SK: U vašem zvuku osim bubnja i gitare plivaju i razni „digitalni” elementi. Suštinski imate još barem jednog člana benda kog ne vidimo na bini, pretpostavljamo da ste izabrali najboljeg. Šta je na kraju vaš izbor opreme za nastupe od hardvera i softvera?

BK: Uživo koristimo gitaru koja ide kroz pedalbord u pojačalo, vrlo fino sveden set bubnjeva uz dodatak Rolandovog SPD-SX sempl peda sa kojeg Zoran svira semplove. Vokali su prilično straight-forward, gitarski efekti su standardni – dist/OD, fuzz, chorus, delay, reverb, oktaver.

SK: Osvojili ste brojne nagrade, mesta na top listima MTV-a i Deezera kao i vernu publiku koja obožava vašu duo pojavu. Otkud duo? Gde vam je basista? (autor je basista – prim. ur.)

Foto: Sofija Modošanov i Ivana Tešić

BK: Prvi i jedini basista Alen je otišao iz benda jer ga nije to više zanimalo, a od tad radimo na dosta korisnijim stvarima nego što je traženje lajv basiste. Npr. ispostavilo se mnogo korisnije da sa sobom vodimo svog tonca (poz za Marka <3) nego još jednog muzičara. Doorsi, White Stripes, Yeah Yeah Yeahs (...) verovatno nisu imali problem da osvajaju mnogo veće top liste i bine bez basiste.

SK: Za kraj, ima li muzike bez računara? Jesmo li prešli tu granicu bez povratka da nam obično akustično/ozvučeno/električno izvođenje više jednostavno nije dovoljno?

BK: Ima naravno, nismo prešli nikakvu granicu, muzika se i dalje dešava u ljudima, kompjuteri su samo nov i praktičan alat da se ona izbaci iz sebe. Kompjuteri mogu da daju nove ideje, olakšaju neke poslove, kada su već svima dostupni nema razloga da ih izbegavamo. #smrtmašinama #nedamdanasporobe #ukinutidigitalizaciju #zaustavimotehnologiju

(Razgovor je vođen 9. maja 2020. godine)