Uz nešto manju pompu nego što je to bio slučaj sa prethodnom krupnom verzijom 3.0, Mozilla je tokom juna zvanično izbacila na tržište verziju 3.5 svog popularnog pretraživača Firefox. Naravno, i ovog puta Firefox je svetlost dana ugledao neposredno posle svojih konkurenata - Chromea 2 i Safarija 4. Interesovanje korisnika za Firefox 3.5 nije izostalo, tako da je za prvih 36 sati skinuto više od 6,5 miliona kopija. To je, ruku na srce, znatno manje od 8,3 miliona kopija Firefoxa 3.0, koliko je skinuto u prvih 24 sata od pojavljivanja.

Autori su se usredsredili na uočene nedostatke prethodnih verzija, pri čemu su osnovni loše performanse i nedovoljna stabilnost aplikacije. Kada su performanse u pitanju, za njih je zadužen unapređeni JavaScript engine (TraceMonkey), a unapređenja je doživeo i Gecko layout engine, koji je sada brži i efikasniji. Firefox prema prvim testovima radi dvostruko brže od prethodne verzije, ali isti ti testovi pokazuju i to da Firefox i dalje znatno zaostaje za svojim rivalima Safarijem i Chromeom.

Ako stvari nazovemo pravim imenima, tako se i na sav glas reklamirano „unapređenje privatnosti” može jednostavno nazvati „dodavanje porno môda”. U suštini, porno mod omogućava korisniku da surfuje po „obrazovnim” sajtovima bez bojazni da će neko potom iz istorije, keša ili na neki treći način saznati čime se on to „edukovao”. Štaviše, ako korisnik u svojoj želji za znanjem zaboravi da uključi ovaj mod rada pre nego što krene u naučno-istraživački rad, dokaze o svom prethodnom istraživanju može sakriti u istoriji desnim klikom na stranicu i izborom opcije Forget About This Site.

Programerima će svakako značiti to što je bolje podržan HTML 5 standard, uz naročit osvrt na uključenje podrške za „ugradnju” videa i audija u formatu Ogg Theora. Jedna od stvari koja je programerima otežavala život bila je nemogućnost pokretanja asinhronih (XmlHttpRequest) upita usmerenih ka drugim sajtovima, što je od verzije 3.5 moguće uz sigurnosna ograničenja koja donosi CSP (Content Security Policy). Asinhroni zahtevi su prošireni i dodatnim događajima koji programeru omogućavaju da prati progres asinhrone operacije.

Jedan od korisnih noviteta koje donosi novi Firefox jeste „otkidanje” tabova, koje se svodi na to da korisnik izabere tab, prevuče ga na desktop ili taskbar, posle čega se taj tab izdvaja u novi prozor. Zatvoreni tabovi sada se mogu i vratiti, pri čemu Firefox pamti i sadržaje tekstualnih polja u stranicama. Tako, ako ste greškom zatvorili tab u kojem ste uz to imali i puno nesačuvanog teksta, sve to možete vratiti. Osim zatvorenih tabova, Firefox je u stanju da vrati i zatvorene prozore.

U novitete koji nisu toliko očigledni, a ipak donose izvestan kvalitet novom Firefoxu spadaju unapređen rad sa bojama (dinamički profili boja prilagođavaju se originalnim vrednostima na svakoj slici), mogućnost automatskog lociranja korisnika na osnovu njegove IP adrese ili WiFi triangulacije i, shodno tome, prilagođavanje sadržaja koje korisnik vidi, postojanje specijalnih filtera koji omogućavaju bolje pretraživanje u okviru adresne linije i još mnogo sitnica.

Iako ne donosi ništa revolucionarno novo, ova verzija Firefoxa predstavlja unapređenje prethodne, a nekoliko noviteta koje donosi znatno olakšavaju surfovanje. Unapređenje u brzini dobro dođe kod zahtevnih stranica. Nema, dakle, nikakvog razloga da čekate sa prelaskom na novu verziju „crvene pande”.